Astronautika: misije

Ako je 2020. bila godina koronavirusa, 2021. će biti godina nade u borbi protiv kovida. U kosmosu – bar ovom 'našem' –neprikosnoveni protagonisti će svakako biti James Webbov teleskop, program 'Artemis''SpaceX', Kina i Mars. Nakon bezbrojnih odgađanja i više od deset milijardi dolara, najsloženiji, najveći, najskuplji i najambiciozniji kosmički teleskop poleteće – napokon! – 31. oktobra ove godine raketom 'Ariane 5 ECA's rampe u Francuskoj Gijani. Kad stigne u orbitu, infracrveni teleskop 'James Webb' (JWST), težak 6,2 tone i opremljen sklopivim i segmentiranim ogledalom od 6,5 metara, započeće mučno dvonedeljno putovanje do Lagranžove tačke L2 sistema Zemlja-Sunce. Tokom putovanja, teleskop će raširiti svoje različite delove kao da je reč o kakvom kosmičkom origamiju. 'James Webb' obećava revoluciju u praktički svim granama astrofizike. Njegove slike i podatke će istraživači koristiti u narednim decenijama. Iako se ponekad naziva 'Hubblovom' zamenom, 'James Webb' će promatrati samo infracrveno područje spektra, dok 'Hubble' promatra uglavnom vidljivi deo (a takođe i ultraljubičasto i blisko infracrveno područje). Talasne dužine koje će 'James Webb' analizirati ne mogu da se posmatraju sa Zemlje zbog naše atmosfere, stoga je čitava naučna zajednica željno čekala ovaj instrumenat.

1
Teleskop ima 18 šestougaonih segmenata ogledala od pozlaćenog berilijuma te zajedno čine površinu prečnika 6,5 m, u poređenju sa 'Hablobih' 2,4 m. Loviće svetlost manjih talasnih dužina od 'Habla'. Zato ogledalo mora da bude što hladnije – zato i ide daleko od Zemlje i ima ogromni kapronski suncobran – da bi ogledalo i instrumenti bili na oko -225ºC.

Mars će biti još jedan od superstarova 2021. Ove godine u februaru, čak tri svemirske sonde će stići na Crvenu planetu: Nasin rover 'Perseverance', kineska sonda 'Tianwen 1' i emiratski orbiter 'Al Amal'. 10. februara 'Tianwen-1' će biti postavljen u Marsovu orbitu i počeće sa proučavanjem površine planete, posebno zone sletanja rovera, smeštene u ravnici Planitia Utopia. U zavisnosti od rezultata, datum odvajanja kapsule s roverom će moći da se menja i prilagođava. U principu, kapsula od 1745 kg bi trebalo da se odvoji negde u maju. Unutar nje će se nalaziti sletni modul na kome je zakačen rover od 240 kg – koji još nema ime – i koji će morati bezbedno da spusti na Marsovu površinu.

2
'Tianwen 1'
 će stići do Marsa 10. II a rover će sleteti u maju.

Pre nego što kineski rover dođe red na, 18. februara će Nasin 'Perseverance' ući u atmosferu Marsa direktno sa svoje solarne orbite kako bi doživeo ono što danas već svi znamo kao 'sedam minuta terora'. 'Perseverance' će – kladim se – ponoviti 'Curiosityjev' odvažni manevar Sky Crane, i nadajmo se sleteti u krater Jezero u potrazi za biomarkerima Marsove Nojske ere. Rover, najteži i najsloženiji ikada lansiran na Mars, prikupiće uzorke iz kratera koje će dve buduće sonde pokupiti tokom sledeće decenije. 'Perseverance'takođe nosi i prvi helikopter koji će leteti nebom drugog sveta: 'Ingenuity'.

3
Američki rover i dron. Puno svi očekujemo od njih.

Kada marsovska groznica mine, fokus pažnje će se preusmeriti na program s ljudskom posadom, na još jednog velikog protagoniste ove godine. Ako sve bude u redu, 'Boeingova' kapsula CST-100 'Starliner'debitovaće s posadom. Ali prvo će morati da pokaže da je iza sebe ostavila neuspehe prve misije bez posade. 29. marta, drugi 'Starliner', takođe bez posade, poletiće na osmodnevnu misiju OFT-2 pomoću 'Atlasa V' N22sa Cape Canaverala. U slučaju da ne bude većih nezgoda, prva misija 'Starlinera' s posadom (Boe-CFT)obaviće se negde u junu. 'Starliner' CFT će uzleteti s Canaverala sa Barryjem Wilmoreom, Michaelom Finckeom i Nicole Mann. Nakon što je provela oko pet dana spojena s ISS, kapsula će se vratiti 3. aprila.

Sa svoje strane, 'SpaceX-ov' 'Dragon Crew' biće lansiran tri puta 2021. Prvo lansiranje će biti u aprilu s misijom 'Crew 2', koju će činiti Amerikanci Shane Kimbrough i Megan McArthur s Japancem AkihikoHoshideom i Francuzom Thomas Pesquetom. Drugo će biti 12. septembra, kada će u misiji 'Crew 3' poleteti četvorica astronauta – sva imena posade još nisu objavljena – uključujući i Nemca Matthiasa Maurera. Treća misija 'Crew Dragona' daće puno tema za razgovor, jer će to biti prvi komercijalni let svemirske letilice 'SpaceX'. U misiji AX-1, koju je ugovorila kompanija 'Axiom', zapovednik Michael López Alegría i drugi Izraelac u kosmosu Eytan Stibbe putovaće s rediteljem Dougom Lymanom i poznatim glumcem Tomom Cruiseom. Četiri astronauta će provesti neodređeno vreme na ISS krajem godine. Tokom misije, Lyman i Cruise će iskoristit priliku za snimanje scena za budući film.

4
Druga kapsula 'Boeingovog' CST-100 poleteće u martu i pokušaće da se spoji sa ISS.

Pored tri misije 'Dragon Crewa' i jednog putničkog 'Starlinera', ISS treba da poseti još tri putnička broda 'Sojuz' s posadom. 'Sojuz MS-18' poletiće 9. aprila s pukovnikom Olegom Novickiming. Pjotrom Dubrovim i Sergejem Korsakovom, prvom sveruskom posadom 'Sojuza' u poslednju 21. godinu (iako bi moglo doći do izmena). 5. oktobra na red dolazi 'Sojuz MS-19', koji će pokušati da stigle pre AX-1 i Toma Cruisea. Zapravo, na 'MS-19', kosmonaut Anton Škaplerov će putovati s ruskim rediteljem Klimom Šipenkom i ruskom glumicom s ciljem snimanja drugog filma. 'Sojuz MS-20' će biti lansiran 20. decembra s zapovednikom Aleksanderom Misurkinom i dvoje turista (jedan od njih će biti Austrijanka Johanna Maislinger).

Rusija takođe planira da 15. jula konačno lansira modul 'Nauka' na ISS, iako ne bi bilo neobično da se ova misija odgodi. Ako 'Nauka' poleti kako je planirano, čvorni modul 'Prichal' bi bio lansiran 24. novembra i prikačio bi se na kraj 'Nauke'.

Rusija planira da ove godine na ISS lansira četiri broda 'Progress''Progress MS-16', 'MS-17' i 'MS-18', uz 'Progress M-UM' s modulom 'Pričal'. I 'SpaceX' će takođe lansirati tri teretna broda 'Dragon 2' (CRS-22, 23 i 24) i jedan 'Northrop-Grummanov' 'Cygnus', NG-15 (to će biti prva godina od 2010. da Japan ne lansira svoj automatski transporter HTV, čekajući da sledeće godine krene 15,5-tonski HTV-X).

5
Hoće li 'Nauka' konačno da se dočepa kosmosa?

U decembru će biti lansirana i dugoočekivana misija: 'Artemis I'. Priprema se i dugoočekivani debi rakete 'SLS' – u njenoj verziji 'Block 1' – i evro-američkog broda 'Orion'. Prva misija Nasinog programa 'Artemis' poslaće prvu kompletnu letilicu 'Orion' oko Meseca bez posade. Ova misija će biti ključna za osiguravanje opstanka programa 'Artemis' i toliko zloćudne 'SLS' rakete. Ako ova misija bude uspešna, Sjedinjene Države će postati prva zemlja koja će istovremeno imati tri operativne kapsule s ljudskom posadom (iako će 'Artemis' biti lansiran bez sistema za održavanje života i još uvijek je daleko od operativne svemirske letjelice s posadom). Međutim, postoji vrlo velika verovatnoća da će misija 'Artemida I' biti odgođena do 2022. godine.

6
Raketa 'SLS' iz misije 'Artemis I'.

2021. Kina planira da lansira prvi modul svoje stalne orbitne stanice, 'Tianhe', i najmanje jednu misiju s posadom, 'Shenzhou 12', s tri astronauta na brodu (precizni datumi još nisu objavljeni u javnosti). To znači da ćemo iste godine ponovno imati putničke misije iz tri zemlje. Indija bi mogla da 2021. godine lansira prvi bespilotni prototip svoje letilice 'Gaganyaan's raketom 'GSLV Mk III'. Lako je moguće da će uskoro na planeti Zemlji postojati četiri nacije sposobne za slanje ljudi u orbitu.

7
Randevu kineskih letilica u orbiti.

2021.  'SpaceX'će nastaviti da pleni javnost svojim testovima u Boca ChiciSN9 će krajem januara pokušati da ponovi SN8-ov skok u vis od 12 kilometara, ovog puta uspešno. A ako se to ne dogodi, SN10 ili SN11 hoće ... Jednom kada se skok dogodi, kompanija Elona Muska će morati fino da podesi prototip 'Super Heavy' i toplotni štit 'Starshipa'. Tokom 2021. godine testovi će se nastaviti u Boca Chici, a nije isključeno da će do kraja godine biti obavljeno i orbitno testiranje 'Super Heavy Starshipa'. S druge strane, najpoznatija svemirska kompanija na svetu pokušaće da obori vlastiti rekord u broju godišnjih lansiranja. Misije 'Starlinka'će ponovno biti protagonisti lansiranja gotovo 800 dodatnih satelita koje 'SpaceX' želi ove godine da postavi u orbitu. Prvi stepeni 'Falcona 9' će učestvovati u još misija i verovatno ćemo prisustvovati lansiranju prvog stepena koja će dostići čarobnih 10 ponovnih upotreba. Na kraju, 'Falcon Heavy' će se vratiti s nekoliko misija u rukavu.

8
Drugi stepen, nazvan 'Starship' SN9, na drugoj lansirnoj rampi u Boca Chiki. Sve češće sam 'SpaceX' kompoziciju broda 'Starship' i rakete 'Super Heavy' naziva jednostavno kao 'Starship'. Čitav SN9 je bio napravljen od nerđajućeg čelika

'Falcon 9' će 22. jula 2021. iz vojne baze Vandenberg lansirati sondu DART (Double Asteroid Redirection Test). DART će pogoditi Dimorphos, mesec NEO asteroida Didymos, u septembru 2022. godine, a evropska sonda 'Hera' biće lansirana 2024. godine kako bi se ispitali učinci udara[1].

Uz 'SLS', 2021. će biti godina novih raketa. 'ULA' se nada da će izvršiti prvu misiju rakete 'Vulcan-Centaur', zamene za 'Atlas V' i 'Deltu IV''Blue Origin' bi takođe mogao da prvi put lansira dugo očekivani 'New Glenn'. Slično tome, evropska 'Vega-C' će takođe izvršiti svoju prvu misiju, kao i japanska 'H3'(nepotrebno je reći da će neke od tih misija biti odgođene do 2022.).

9
'Vulcan-Centaur'
 kompanije 'ULA'.

10
Fenomenalna raketa 'Novi Glen'.

11
Japanska raketa 'H3'.

'Vulkan' će nositi privatnu lunarnu sondu 'Peregrine 1' kao korisni teret u svojoj prvoj misiji[2]. Uz ovu misiju, Mesec će dobiti još poseta. S jedne strane, 'Falcon 9' će lansirati 11. oktobra mali lender 'Nova-C'privatne teksaške kompanije 'Intuitive Machines', koja je poput 'Peregrine 1' dio Nasinog programa CLPS.

S druge strane, Rusija planira da lansira sondu-lender 'Luna 25' ('Luna-Glob') takođe u oktobru, što će biti prva ruska istraživačka misija van niske orbite od zlosretnog lansiranja 'Fobos-Grunta' 2011. Osim toga, Indija će pokrenuti misiju 'Chandrayaan 3' kako bi nadoknadila neuspešan pokušaj spuštanja lendera 'Vikram'iz misije 'Chandrayaan-2''Chandrayaan 3' neće imati orbiter – 'Chandrayaan 2' i dalje savršeno radi – i biće replika lennndera 'Vikram' i njegovog rovera[3].

Što se tiče sondi van Meseca, u oktobru ili novembru prisustvovaćemo lansiranju sonde 'Lucy'[4] klase 'Discovery' za proučavanje trojanskih asteroida (posetiće najmanje pet!). Lansiraće je 'Atlas V' 401 s rta Canaveral.

Kao što vidimo, 2021. obećava da će biti vrlo prometna godina, bar u kosmičkom sektoru.

P.S.

Ovde je najnoviji ažurirani spisak lansiranja u 2021.

12
Istraživač 'Lucy' bi trebalo da bude lansiran 2021.

13
'Lavočkinova' automatski lunarni lender 'Luna-25'. Godinu dana kasnije bio bi lansiran i orbiter.

 

[1] Pre par godina sam napisao priču o evropskoj misiji 'AIM' 'koja neće nikad poleteti'. Tamo sam napisao: ' ...Sonda 'AIM' je otkazana još u decembru 2016, jer se Nemačka okrenula finansiranju projekta 'ExoMarskoji je planirala u saradnji sa Rusima. Naime, Nemci su (po)nudili da pokriju €35 miliona od potrebnih €60 miliona, što nije bilo dovoljno za nastavak razvoja. Oni su ljuti izašli iz projekta, pa je 'AIM' 2018. zamenjen manjom sondom nazvanom 'Hera', koja će biti lansirana 2027, pet godina posle 'DART-a', da bi proučila nastali krater na asteroidu. Ovih dana evropski ministri treba da donesu konačnu odluku o misiji 'Hera' '

[2] Do skora, znam da je cena donošenja tereta u lunarnu orbitu za privatnike iznosila oko $300.000/kg. Na površinu - $1.200.000/kg, a za nošenje rovera - $2.000.000/kg.

[3] Kao i uvek, smešno mi je da će čitava indijska misija koštati oko $80-90 miliona, a za to vreme NASA višekratno pomaže privatnivima svaki put sa istim tolikim sumama za slične projekte, plus par stotina miliona za rakete-nosače. Uz to, treba reći da je indijski orbiter napravio slike u najboljoj rezoluciji u istoriji.

[4] Baci pogled recimo na ovo.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
Zorki
0 #2 Zorki 07-01-2021 13:31
Za oktobar 2021 je najavljen webb !!!
:-)

A kada, treba da se ocekuju PRVI snimci "neba"???

Zasto je USA administracija stala, a ima novca, za razliku od ruskog kosmosa. Rat je bio, pobedili Ameri, i sta....mesec ...na leru, vise decenija, evo Kinezi krenuli, Izrael probao, ali nije stao, ...itd
Hvala, prijatno
Louis_Cypher
+3 #1 Louis_Cypher 06-01-2021 15:44
Znači Džejms-Veb svemirski teleskop će biti u istoj Lagranž tački gdje je već kineski Kvećao orbiter? Interesantno, komšije.

Komični Rusi su poletjeli da i oni snime nešto u svemiru, kud sačekaše Amerikance da ih poguraju sa idejom, tzar Putko voli takve marketinške akrobacije. Bacanje imaginarnih ćevapa u gladna usta ruskog puka.

Biće dvije kineske misije sa ljudskom posadom ove godine, Shenzhou-13 takođe leti negdje krajem godine.

Ne vjerujem da će ove nove rakete da polete, naročito ne američke, SLS, Vulcan Centaur i New Glenn pogotovo. Mislim da će neke od njih da provale i u 2023. Ova japanska i evropska, isto upitno.

CLPS lansiranja isto upitna, pitanje je da li će pola tih kompanija uopšte preživjeti u sledećih 5 godina ali biće mi jako drago ako me demantuju. Ja već godinama tipujem da je Moon Express u predbankrotnom stanju, OrbitBeyond isto čudna tišina.

Luna 25 sigurno neće poletjeti ove godine, mnogo je kašnjenja sa instrumentima, pitanje je da li će i u godini posle toga. Ionako su je odgodili gomilu puta. "Nauka" isto upitna, dok je ne vidim u svemiru, ne vjerujem. Ove godine teško.

Chandrayaan 3 isto nema šanse ove godine da poleti.

Ako ništa drugo, vidi se da su se stvari malo pokrenule. I dalje čovjek treba biti ogorčen kada vidi šta dekadentni kapitalizam radi od nauke ali eto, nije ni za očajavanja, definitivno se stalno nešto dešava.

Svakako smo zakoračili u deceniju koja će biti ako ne zlatno, a ono srebrno doba svemirskih istraživanja. Ubrzavaće se stvari svakako, nije toliko loše.
Dodaj komentar