Zasad nam je poznat sastav samo sićušnog djelića svemira. Pretpostavljamo da se preostali dio - ili barem većina preostalog dijela - sastoji od nevidljivog elementa: tamne tvari. Fizičari je traže u Ontariju, na dubini od 2000 metara, s pomoću najvećeg ikad izgrađenog stroja. Osim kanadskog laboratorija Emilie i Marie-Pier posjetit će i onaj u Ženevi. Uspiju li fizičari pronaći tamnu tvar, znanost će doživjeti prevrat sličan onome koji su izazvali Einstein ili Newton...
Prvi Zemljin ambasador koji je krenuo na putovanje prema Saturnu bila je američka međuplanetna stanica 'Pioneer-11'. Lansirana u aprilu 1973, šest ipo godina kasnije proletela je pored Gospodara prstenova i poslala prvu seriju njegovih portreta iz neposredne blizine. A početkom 80-ih, započeti posao su sa još većim uspehom nastavila dva slavna 'Voyagera'. Pokazalo se da su poznati Saturnovi prstenovi sastavljeni od hiljada tankih prstenova, od kojih su neki bili neobjašnjivo isprepleteni. Sateliti, vidljivi kroz teleskope samo kao male zvezde, predstavili su se u obliku nezavisnih i ogromnih svetova, prekrivenih ledenim pancirima i vrlo složenog reljefa. Ali najneverovatnije iznenađenje je stiglo sa Titana. Ispostavilo se da ovaj satelit, koji veličinom premašuje Merkura, ima vlastitu atmosferu i to tako gustu da nijedna letilica koja je proletala tuda nije uspevala da snimi njegovu površinu. Bilo je jasno da su ovde potrebna detaljnija istraživanja i da je neophodna posebna misija....
Od 2000. godine Mesijeov maraton se svake godine održavao na Letenci, na Fruškoj gori, sa izuzetkom par godina kada se to dešavalo na Andrevlju. Okupljao je astronome iz celog regiona bivše nam Jugoslavije i drugih okolnih zemalja.
Luč pesnikova se nije ugasila posle Sveta elektrona, naprotiv kao da se još više rasplamsala. U veku koji je tek počeo i koji će se po naučnim dostignućima „gorditi nad svijem vijekovima“ Valerij Brjusov kao da to predoseća i u velikom žaru nastavlja da piše.
Pišući nedavno o Marsovom helikopteru zapitao sam se zašto sve češće Nasini kosmički programi koštaju najpre stotine miliona a danas i milijarde dolara? Razvoj drona 'Ingenuity' koštao je \(80 miliona ('Curiosity' čak \)2,6 milijardi!), a mnogi smatraju da bi se nešto takvo moglo napraviti za samo par hiljadarki. Da li je to tako?
U ponedeljak, 29. marta 2021. godine iz Bačkog Petrovca mogao je da se vidi prelet Međunarodne svemirske stanice preko diska Meseca. Taj događaj je počeo u 21:34:47 i trajao je 3,95 sekundi. Mesec se uto vreme nalazio na visini od 13,5 stepeni.
Za knjigu „Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva“ Draška Dragovića mnogi znaju. Ima dosta onih koji su je kupili, a neke članke iz te knjige srećemo i u AM. Ono što, međutim, mnogi ne znaju to je da postoji i drugi deo te knjige, samo ne u papirnom nego u elektronskom obliku. Knjige od papira odlaze u istoriju.
Dakle, postoji knjiga „Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva II“. Znate li kakva je ta knjiga? Za vas nju je prostudirao prof. dr Dragan Gajić, sa niškog PMF. Evo šta profesor o toj knjizi kaže:
Na žalost i ove godine Mesijeov maraton moramo da odložimo za neka zdravija vremena. Ako je za neku utehu, i sve ostale zemlje odlažu ovo takmičenje.
Pišući nedavno o Marsovom helikopteru zapitao sam se zašto sve češće Nasini kosmički programi koštaju najpre stotine miliona a danas i milijarde dolara? Razvoj drona 'Ingenuity' koštao je \(80 miliona ('Curiosity' čak \)2,6 milijardi!), a mnogi smatraju da bi se nešto takvo moglo napraviti za samo par hiljadarki. Da li je to tako?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
