Pre desetak dana Rusija je započela vojnu intervenciju u Ukrajini. Uprkos kratkom periodu koliko je svet u sukobu, učinci ove brutalne agresije na Ukrajinu više su nego značajni. Nema sumnje da je odjek koji ovaj rat može da ima na svemirsku panoramu znatno manje bitan od gubitka ljudskih života, ali to ipak ne znači da nije relevantno pitanje. Invazija na Ukrajinu izazvala je talas sankcija i protivsankcija koje će uticati na sve buduće i sadašnje kosmičke projekte Ruske Federacije, posebno one u kojima sarađuju s drugim nacijama. No, za početak ću se osvrnuti na učinke na sâm ukrajinski kosmički program, koji je, paradoksalno, često izostavljen iz ovih analiza. Doista, Ukrajina ima svoj kosmički program koji je, iako senka onog pređašnjeg, još uvek aktivan. Stegonoša njihovog kosmičkih napora je kompanija 'Južnoje' – službeno se još naziva 'konstruktorskim biroom', kao u sovjetsko vreme – koja radi zajedno sa državnom fabrikom 'Južmaš'.

1 
Prenošenje rakete 'Sajuz-2.1b' u Bajkonur radi lansiranja grupe od 36 komunikacionih satelita konstelacije 'OneWeb'.

Glavni projekti 'Južnoje' / 'Južmaša' su rakete 'Zenit', 'Ciklon-4' i 'Antares'. Postrojenja 'Južnoje' / 'Južmaša' nalaze se u gradu Dnjepru[1] (ranije Dnjepropetrovsk, a još ranije Jekatarinoslav), i uprkos činjenici da je, u vreme dok pišem ovaj tekst, front u predgrađu, postoje oprečne informacije o njihovom stanju, jer su možda postala žrtve raketnih napada (poslednje informacije kažu da su postrojenja netaknuta). U svakom slučaju, šanse da 'Zenit' nakon rata ponovno poleti s Bajkonura su minorne. A sa objektima 'Sea Launcha' u ruskim rukama, gotovo je nemoguće da ćemo ikada ponovno videti ovu raketu u akciji[2]. 'Ciklon-4', mala hipergolična trostepena raketa sposobna da ponese oko 5 tona u nisku orbitu, razvijena je pre više od petnaest godina kako bi poletela iz brazilskog lansirnog centra Alcântara, ali je projekat stavljen na čekanje. Sada se planira debi u ovoj deceniji iz novog pogona u Cansou u Kanadi, pod pretpostavkom da će 'Južnoje' nastaviti da postoji. Što se tiče rakete 'Antares', 'Južnoje' / 'Južmaš' je zadužen za prvi stepen ovog lansera slavne kompanije 'Northrop Grumman', zadužene za lansiranja teretnih brodova 'Cygnus' na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS).

2
Raketa 'Antares' kompanije 'Northrop Grumman', s prvim stepenom izgrađenim u Ukrajini, pokretanim ruskim motorima RD-181. Raketa je poletela u oktobru 2016. sa ostrva Wallops. (Northrop Grumman). Od silnih obećanja zapada nije ostalo ništa i ukrajinska kompanija je godinama tavorila pred bankrotom.

Američka kompanija je već objavila da na raspolaganju ima samo jedan 'Antares' za lansiranje sledećeg 'Cygnusa', tako da će budućnost ove rakete zvisiti od stanja postrojenja 'Južnoje' / 'Južmaš' i napretk sukoba. Naravno, čak i ako objekti ostanu netaknuti, možda neće biti moguće proizvoditi ili izvoziti komponente. S druge strane, 'Antares' koristi dva ruska motora RD-181, na čiju proizvodnju i izvoz mogu da utiču sankcije. U tom smislu, treba imati na umu da postoji još jedna američka raketa koja koristi ruske motore, a to je 'Atlas V'. Međutim, kompanija 'ULA'[3] ima dovoljno motora RD-180 u Sjedinjenim Državama za preostala lansiranja ove rakete pre nego što ih zameni 'Vulcan' (da, sankcije zapada mogu da zabrane ili ometu tehničku pomoć NPO 'Energomaša' 'ULA-i' u slučaju problema[4]).

Još jedan ukrajinski 'svemirski' gubitak bio je mitski Antonovljev avion An-225 'Mrija', najveći na svetu, izgrađen 80-ih godina za prevoz elemenata programa 'Buran'. Stupanj razaranja koji je pretrpeo jedini sačuvani primerak još je nejasan, ali je očito da je teško oštećen u prvim danima invazije kada su ruske snage pokušale da iskoriste aerodrom na kojem se nalazio, u blizini grada Hostomela, kao bazu.

Untitled 1
'ULA-ina' raketa 'Atlas V' sa ruskim motorima RD-180. Od 3. marta njihova isporuka je stopirana, iako je prilično intenzivno i redovno tekla još od sredine 90-ih godina. Rogozin je rezignirano izjavio: 'Onda neka lete na nečem drugom, na metlama, ne znam ni ja na čemu.'

3
Izgleda da je ipak jedini An-225 (Ан-225 'Мрія') pretrpeo ozbiljna oštećenja.

Ali bez sumnje glavni uticaj koji bi invazija na Ukrajinu mogla da ima tiče se ISS. I Rusija i Sjedinjene Države trenutno se oslanjaju jedna na drugu kako bi stanica bila operativna. Ruski segment je odgovoran za redovno podizanje orbite kompleksa ('re-boosting') kako bi se sprečilo njegovo raspadanje u atmosferi uz pomoć teretnih brodova 'Progress' i motora modula 'Zvezda' (koji koriste gorivo koje isporučuju 'Progressi'). Osim toga, a to je nešto što se često ne pominje, motori za kontrolu položaja ruskog segmenta koriste se za promenu orijentacije stanice u određenim prilikama, kao što je tokom pristajanja nekih letilica na neki od odabranih portova (američkom segmentu nedostaju potisnici bilo koje vrste). Ovi motori takođe moraju da kompenzuju neočekivane pomake stanice tokom pristajanja (kao što se dogodilo prošle godine kada je ruski modul 'Nauka' odlučio da se ponaša na 'zločesti' način). S druge strane, za sporije ali ne manje važne pokrete, koriste se žiroskopi američkog segmenta (USOS). Slično, ruski segment se oslanja na električnu energiju koju proizvode ogromni paneli USOS-a. Stoga u ovom trenutku ni 'Roskosmos' ni NASA nisu u poziciji da prekidaju saradnju ako žele da nastave sa operacijama na ISS-u. Zapravo, trenutno je ISS jedini relevantan projekat u kojem Zapad i Rusija još uvek aktivno sarađuju uprkos ratu[5].

5
Budućnost ISS je upitna bez ruske participacije mada, videli smo, pominje se pomoć Alona Maska. To bi strateški bilo jako loše po čitav svet, jer bi na dugo godina stvorilo nedopustivu neravnotežu snaga u orbiti i nateralo i Kinu i Rusiju da razmišljaju o odgovoru...Ništa od deeskalacije.

Ako sankcije spreče Rusiju (a hoće) da zadrži trenutni nivo svemirskih aktivnosti, NASA će biti prinuđena da traži rešenje (ili ako se 'Roskosmos' povuče iz projekta[6], nešto što je nedavno objavila da planira da učini do 2024; iako je za sada rano govoriti o tome, mislim da Rusija nema ni volje ni snage da se više bakće sa ISS). Da bi sprečila katastrofalnu situaciju u kojoj bi se našla, jedna od opcija za Amere i njihove strane partnere (Japan, EU i Kanadu) bila bi modifikovanje brodova 'Cygnus' kako bi im se omogućilo podizanje orbite stanice. Tačnije, bespilotni 'Cygnus NG-17', trenutno priključen na ISS, biće prvi koji će testirati ovu sposobnost, iako samo eksperimentalno (priključni port koji koristi 'Cygnus' nije pogodan za ovu vrsti manevra). Međutim, nova verzija 'Cygnusa' bi se morala razviti ako, osim podizanja orbite ISS-a, želimo da bude odgovoran za pomeranje stanice pomoću dodatnih trastera. Šta više, 'Cygnus' bi takođe morao da bude lansiran pomoću druge rakete za slučaj da 'Antares' više ne bude u igri (setite se da su neki 'Cygnusi' već bili lansirani pomoću 'ULA-ininog' 'Atlasa V'). 'Boeingov' 'Starliner', ako ikada poleti, takođe bi se mogao da se iskoristi za podizanje orbite samog kompleksa, dok 'SpaceX-ov' 'Dragon' ima nepogodnost jer se glavni motori 'Draco' nalaze na prednjem delu broda i ne mogu da se koriste za planiranu namenu. Naravno, teretni kapacitet prtljažnika 'Dragona' bi mogao zgodno da se iskoristi za donošenje neke vrste budućeg pogonskog sistema na stanicu.

6
Posle kratkog leta, 'Cygnus NG-17' je uhvaćen ISS robotskom rukom. To je prvi 'Cygnus' s mogućnošću podizanja orbite stanice (NASA).

7
18. marta biće lansiran ka ISS putnički 'Sajuz MS-21' nazvan 'Koroljev'. Pošto je još prošle godine američka astronautkinja O'Hara otkazala sedište, ovo će biti prvo lansiranje ka ISS u istoriji sa trojicom ruskih putnika.

Uprkos činjenici da Rusija već deceniju vaga mogućnost odvajanja ruskog segmenta[7] od ostatka stanice, pogotovo od 2014. i prvih sankcija, ova opcija im trenutno nije najpreče rešenje i podsetimo da su 'Roskosmosovi' trenutni planovi (do rata i najnovijih sankcija) da nakon otcepljenja od ISS izgrade potpuno novu, manju ali čisto rusku stanicu, nazvanu ROSS (РОСС, Российская Орбитальная Служебная Станция; Ruska orbitna servisna stanica). Ali odvajanje čitavog ruskog segmenta, iako je fizički moguće, ipak je (skoro) neizvedivo (broj unutrašnjih i spoljnih veza je ogroman), a, kako smo videli, i ruski segment zavisi od američkog. Razdvajanje novih modula 'Nauka' i Pričal', koji su usidreni prošle godine, izvedivo je, ali to ne bi donelo mnogo koristi Rusiji, jer bi sposobnost ovih modula da rade kao mala svemirska stanica bila ozbiljno ograničena.

8
'Cygnus'
i 'Sojuz' su prikačeni na ISS, sa modulima 'Nauka' i 'Pričal' u pozadini.

9

Prva faza razvoja orbitne stanice ROSS. Nekada je bila ideja i plan, a sada ni prva slova tih reči. Naravno, mnoge sankcije su samo slovo na papiru i mnoge se nikada nisu primenile, pogotovu bukvalno, ali ako se ove najnovije ostvare, Rusija će biti doslovno bačena na kolena i uz sve najbolje želje trebaće joj decenije da se oporavi makar kako-tako. Očekivati od Kineza saradnju kakva bi Rusima trebala je čisto utopijska.

S druge strane, međunarodne misije koje koriste ruske lansere biće direktno pogođene invazijom. U tekstu koji je Zorkić odbio da objavi, napisao sam da je 'Roskosmos' povukao osoblje (njih 87) iz Francuske Gijane zaduženo za lansiranje njihove najnovije rakete preko evropske kompanije 'Arianespace', koja je trebala da lansira 36 komunikacionih satelita. To će uticati na nekoliko projekata, posebno na evropski sistem pozicioniranja 'Galileo' i megakonstelaciju 'OneWeb'[8]. U slučaju 'OneWeba' planirane su i misije 'Sajuza' s Bajkonura i Vastočnog, ali su one sada i definitivno otkazane. Tačnije, sledeće lansiranje rakete 'Sajuz-2' za 'OneWeb' s Bajkonura trebalo je da bude obavljeno danas, ali pošto 'Roskosmos' nije dobio izričite garancije da će sateliti biti korišćeni strogo 'za civilnu upotrebu', sve je stopirano. Da stvar bude još gora, Dmitri Rogozin, generalni direktor 'Roskosmosa', naredio je da se premažu japanske i američke zastave koje su bile na poklopcima vrha rakete.

10
Sva je prilika damožemo reći gudbaj 'Sajuzovim' lansiranjima iz Gijane. Zauvek? U čitavom sukobu, predviđam da će na kraju Evropa proći najgore a mi hrlimo tamo: bez razvojnih projekata, bez para, u dugovima, bez goriva, hrane, prijatelja, vojske... Ne mogu da se setim da je tehnološki u ičemu Evropa ako ne prva a ono bar među prve 2-3 ili 3-4 zemlje na svetu. 

Još jedna misija koja pogođena jeste 'ExoMars 2022'. Evropska svemirska agencija (ESA) već je izjavila da sonda neće biti lansirana ove godine, pa se, u načelu, odgađa do 2024. Međutim, u ovom slučaju promena rakete-nosača neće biti dovoljna. Iako bi se mogla pronaći alternativna raketi 'Proton-M', to je đavolski težak (i skup) zadatak, prisetimo se da je to misija u kojoj snažno učestvuje Rusija, zemlja koja takođe doprinosi tako važnim elementom kao što je lender 'Kazačok' koji treba da spusti rover. Nažalost, u ovom trenutku se ne može isključiti neograničeno zamrzavanje projekta, a rover 'Rosalind Franklin' možda nikada neće stići na Mars. Rusija je takođe otkazala saradnju sa Sjedinjenim Državama na sondi 'Venera-D' za istraživanje Venere, dok je Nemačka jednostrano odlučila da posle četiri godine obustavi rad svog rendgenskog teleskopa 'eROSITA' na ruskoj kosmičkoj opservatoriji 'Spektr-RG'. 'Roskosmos' je već najavio da za ovu odluku planira da traži financijsku kompenzaciju, budući da je dogovor bio da će Rusija besplatno lansirati nemački teleskop u zamenu za naučne podatke. Trenutno je opservatorija u safe-modu i čeka razvoj događaja. Čini se da se samo – mada oskudno – saradnja s Kinom na lunarnim projektima odvija glatko.

11
Ruska sletna platforma 'Kazačok' za misiju 'ExoMars 2022'. Težina mu je 827,9 kg.

Moraćemo da pričekamo u procenjivanju učinka intervencije na Ukrajinu na svemirske napore glavnih svetskih svemirskih agencija, ali nema sumnje da će u slučaju Rusije to biti razorno. Sankcije uvedene nakon aneksije Krima 2014. već su imale značajan utjecaj na rusku aeronautičku industriju. Sankcije Rusiji koje su prošle nedelje odobrile mnoge zemlje (čak i Crna Gora) kao rezultat neopravdane i nasilne invazije Ukrajine obećavaju da će biti jednostavno razorne. Ali, kao što sam pomenuo na početku, ovo je sporedno. Svijet je ušao u zonu sumraka punu neizvesnosti. Sada je prioritet zaustaviti uništavanje ionako jadnih ljudskih života i da dve države (ali bojim se malo više njih) nađu kako znaju zajednički jezik.

12
Čak je i rendgenska opservatorija 'Spektr-RG' postala žrtva ruske invazije na Ukrajinu. 

[1] Danas, u duhu buđenja nacionalne svesti, Ukrajinci i čitav zapad grad unisono nazivaju Dnipro.

[2] Ovo je poslednja raketa kompletno razvijena u SSSR-u. Trebala je da kao raketa srednje nosivosti zameni vremešne porodice 'Sajuz' i 'Proton'. Poslednji 'Zenit' je lansiran 2017. Iako su sada svi sajtovi pažljivo iščišćeni, lično sam čitao da su Amerikanci posle raspada SSSR-a agitovali da se ex-sovjetske rakete povuku iz upotrebe u Ukrajini a da će se za slučaj potrebe zemlje razvijati drugačija tehnologija, sa novim standardima, proizvodnjom i namenom.

[3] 'ULA', zajednički biznis 'Boeinga' i 'Lockheed Martina', koristi ruske motore RD-180 za pogon 'Atlasa V', kojom kompanija leti gotovo dva decenije. Međutim, RD-180 je kontroverzan komad hardvera. Još 2014, nakon što je Rusija napala Krim, Kongres je zabranio korišćenje ruskih raketnih motora za lansiranje satelita nacionalne sigurnosti, što bi sprečilo 'ULA-u' da koristi 'Atlas V' za misije Ministarstva odbrane. Ta je zabrana kasnije ukinuta, ali je potstakla 'ULA-u' da počne razvijati novu raketu, nazvanu 'Vulcan', koja bi koristila motore američke proizvodnje.

[4] Dok sam pisao ovaj deo, objavljena je vest da je Rogozin već stopirao sve isporuke motora Americi, sva ugovorena evropska lansiranja komercijalnih satelita iz Kazahstana, a da se razmatra budućnost ISS. Ako Rusi odustanu, moguće je da će se NASA radi nastavka rada stanice obratiti za pomoć Masku, koji već šalje ljude i teret na ISS, a možda će deo kolača pasti u ruke i Bezosu ako uspe da lansira svoju superraketu. Neimenovani izvor 'blizak agenciji' čak kaže da bi istupanje Rusa možda i dobro došlo jer bi samo ubrzalo Nasine planove da privatizuju stanicu

[5] Ne mogu da izdržim a da ne primetim da su se svi ratovi u istoriji vodili iz neke koristi a ne principa. Zato i smatram da je rat ubedljivo najprljavija tvorevina ljudskog uma i civilizacije i ono što nas neumitno vuče ka entropiji. Osvald Špengler, istoričar i filosof istorije, podseća da se uvek treba držati principa i gledati ko od nekog konflikta ima interesa i tu tražiti ko je agresor a ko se brani. 

[6] Trenutno, dvoje Nasinih astronauta završava treninge u 'Roskosmosu', trojica ruskih kosmonauta je na treningu u Nasi, a petorica Nasinih astronauta bi trebala prema rasporedu da počne treninge u Rusiji. Takođe, jedina ruska kosmonautkinja je određena da ove godine putuje na 'SpaceX-ovom' 'Dragonu', prvoj komercijalnoj kapsuli za prevoz astronauta.
  Nasin astronaut Mark Vande Hai bi trebalo da se vrati sa ISS 30. marta s Rusima, nakon što je srušio američki rekord u boravku u kosmosu sa 355 dana.

[7] Ruski segment trenutno čini 6 modula ukupne mase preko 90 tona, sa preko 270 m3 korisnog prostora pod pritiskom.

[8] Po meni, važna napomena: Konstelacija 'OneWeb' je Maskova mreža od više hiljada jeftinih satelita kojima je omogućeno povezivanje na internet. Prema američkim medijima, pošto su zbog rata Rusi isključili internet u čitavoj zemlji, 100% svih informacija trenutno u Ukrajini odvija se besplatno preko ove privatne mreže. To znači da iako Amerika ne učestvuje zvanično u ratu kao država, Mask učestvuje i kontroliše informacije jedne zemlje koja je u ratu. Implikacije su ogromne, jer pod nekim izgovorom sutra tako mogu da dođu iznad bilo koje zemlje, Kine, Rusije, Kolumbije, Srbije ili bilo koje druge zemlje i jednostavno preuzmu ekonomsku, komunikacionu, informativnu, bankarsku i svaku drugu kontrolu nad zemljom.

 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
Aleksandar Zorkić
-2 #11 Aleksandar Zorkić 11-03-2022 21:20
Citat Jovan:
..... Zato mislim da Rusija i ostatak (ne zapadnog) sveta imaju svetliju buducnost. U stvari 100% sam siguran.

Pa ne bi trebalo da ste toliko sigurni. Relevantni podaci o obrazovanju i razvoju zemalja sveta vas demantuju.
Jovan
+2 #10 Jovan 10-03-2022 18:21
Buducnost NASA i ROSKOSMOS ne zavisi od sankcija, para... nego od sistema vrednosti koi se menja ka dekadenciji, pre svega na zapadu. Zar ne vidite ove nove generacija dece na zapadu..., zar mislite da imaju potencijal da sazreju u vrsne inzinjere i naucnike, u dovoljnom broju? Zar mislite da zapad ima jos tu privlacnost da apsorbuje pametne dece iz drugih zemalja kao sto je to bilo u proslosti? I to je vec realnost. Danas kad bi skupili state-of-the-ar t programere u Americi oni bi stali u jednoj sobi, a u Kini na jedan stadion. Zato mislim da Rusija i ostatak (ne zapadnog) sveta imaju svetliju buducnost. U stvari 100% sam siguran.
Miki
+3 #9 Miki 09-03-2022 08:54
Da Drago, 225 je definitivno uništen. Po slikama bi se reklo da je rasturen vrlo ozbiljno. Ima vesti sa fotigrafijama, a bio i prilog Ruske TV snimljen pored samog aviona.
Drugi započeti primerak i dalje stoji neoštećen u nekom skladištu, ali pitanje je koliki je stepen završenosti i koliko ulaganje je potrebno da se kompletira. SIgurno nije malo, i upitno je da li će ikome ikada biti isplativo da ga dovrši.

Što se Ruskog komsmičkog programa tiče, on je u velikim problemima već decenijama. Uopšte nije za poređenje više ni sa Kineksim, a kamo li nekim zapadnjačkim.
drago dragović
+8 #8 drago dragović 08-03-2022 17:53
Što se tiče Tešovića, ne poznajem te i ne sećam se da si se ranije javljao, pa ne znam ko si i koliko imaš godina, šta si po struci itd. Ako nalaziš za shodno da kažeš nešto vezano za ASTRONOMIJU, javi mi se
drago dragović
+3 #7 drago dragović 08-03-2022 17:49
Ljubomire, nisam detaljnije gledao jer mislim da nema relevantnih vesti, ali mi je baš žao ako si u pravu. Sećam se da je negde postojao još jedan primerak aviona, ali da je bio gotov oko 50-60% i nikad nije dovršen. Možda jednog dana... mada nema ko i nema za koga.
Kad nisu našli za shodno da revitalizuju 'Buran', šta onda reći... ali to je neka druga priča
Hvala na javljanju
Драган Тешић
+5 #6 Драган Тешић 08-03-2022 09:17
Pozdrav Drago,
Vaši članci su ne samo informativni, edukativni, već su i provokativni. Dobri, baš kakvi treba da budu. To me je i potaklo da se javim, ali nisam siguran da sam trebao.

Na Guglu sam postavio upit ROSKOSMOS i MKS. Pažljivo sam pročitao sva ruska saopštenja o MKS i nigde nisam video predlog o fizičkom odvajanju ruskih modula (bar na prve dve Guglove strane). Svi tekstovi su uglavnom ovakvi:

https://www.militarynews.ru/story.asp?rid=1&nid=554199&lang=RU

Pominju se predaja odgovornosti, komercijalna upotreba. Uvek je moguće je da nisam prikupio dovoljno činjenica za moju tvrdnju, ali bih se morao uveriti u to.

Kada pominjete cenu, cena je odraz ponude i potražnje. Ko će platiti 40 milijardi za neki, uskoro, neupotrebljivi krš? Sveukupna naučna zajednica smatra da projekat MKS nije opravdao 100 milijardi dolara uloženih u nju. Sve je odavno iscrpljeno, doprinos nauci je trenutno skoro pa zanemarljiv.

Ne uviđam kako ruska kosmička industrija zavisi od sankcija. Propast ruske države, sveukupne industrije bi mogao dovesti do kraha i kosmičke, ali to je sada malo verovatno. Vojska je sve jača i jača, a “osvajanje kosmosa” je od početka bio vojni projekat.

Poslednji ruski astro uspeh - raketa Sarmat koja ove godine ulazi u naoružanje i raketa koja je sa Zemlje neposredno pogodila satelit, mislim da je to bilo novembra prošle godine.
Aleksandar Zorkić
+4 #5 Aleksandar Zorkić 08-03-2022 00:27
Citat Драган Тешић:
Kad diskusiju o posledicama sankcija, prebacite na kvalifikovanje mentalnih osobina nas Balkanaca, to je nekorektno. Promenili ste temu.
Korektno je da izložite svoj stav, zasnovan na činjenicama, kojim pobijate moje ili iznosite potpuno nove činjenice.


Niste pažljivo pročitali komentar - nigde nisam pominjao mentane sposobnosti nas Balkanaca. 2. Ne vidim da ste vi izložili svoj stav zasnovan na činjenicama (bar ne tačnim).
3. Ja sam svoj stav davno objavio u članku: "Ruske sankcije Americi – druga strana priče".
Ljubomir
+5 #4 Ljubomir 08-03-2022 00:15
-
- AN 225: Izgleda da su samo motori ostali citavi.
-
drago dragović
+8 #3 drago dragović 07-03-2022 20:01
Tešo hvala na komentaru.
Ideja o odvajanju ruskog segmenta nije vest već se pominje na bezbroj ruskih sajtova već godinama. U razloge za to ne bih da ulazim, kao ni o rentabilnosti, kvalitetu i planovima. Moji textovi nisu doktorati već najčešće više ili manje informativni i ponekad više ili manje edukativni. Ako misliš da su Rusi planirali da POKLONE Nasi deo stanice koja košta makar $40 milijardi, onda stavi prst na čelo.
'Bačena na kolena...' si istrgao iz konteksta. Radi se o kosmičkoj industriji i ti će biti bačena na kolena. Priseti se (ili pročitaj na AM) poslednjeg ruskog astro uspeha i videćeš o čemu pričam.
Javi se ponovo, pa ako hoćeš i meni lično
Драган Тешић
+8 #2 Драган Тешић 07-03-2022 17:02
Kad diskusiju o posledicama sankcija, prebacite na kvalifikovanje mentalnih osobina nas Balkanaca, to je nekorektno. Promenili ste temu.

Korektno je da izložite svoj stav, zasnovan na činjenicama, kojim pobijate moje ili iznosite potpuno nove činjenice.
Dodaj komentar