„Kada vidiš da je nebo crveno, znači da će sutra biti vetra“, tako mi je davno govorila baka. To je jedna od onih rečenica koje se urežu u sećanje. Tu i tamo se glas iz prošlosti javi i uvek se zapitam koliko je ta tvrdnja tačna. Živeći u Trstu, razmišljam da li se ta bakina „narodska“ tvrdnja može uopšte primeniti u ovom kutku sveta...
Ako želiš da saznaš neke značajne momente u složenoj i dramatičnoj istoriji rađanja interkontinentalnih strateških bombardera IV generacije Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza ovo ti je možda poslednja šansa. Otplovimo u svet koji više ne postoji...
Kako vekovi prolaze, ovo pitanje tišti sve veći broj pametnih glava, a čini mi se prvi put u istoriji i glave onih drugih. Sve manje je onih koji vide budućnost naše vrste kao logaritamsku krivu u usponu posutu ružama, a sve više je ljudi koji su ozbiljno zabrinuti ne samo za našu vrstu već čak i za ovu generaciju koja trenutno baulja po planeti. Sve više je raslojavanja, i ono postaje globalno, na 'Nas' (makrovećina) i 'Njih' (mikromanjina).
Laboratorij za precizno inženjerstvo i tehnologiju mikro i nanosustava u suradnji sa Tehničkim fakultetom Sveučilišta u Rijeci, Centrom za mikro- i nanoznanosti i tehnologije te Astronomskom udrugom Vidulini tehnologijom 3D tiska izradila je tijekom 2018. i 2019. dva modela tipa „cubesat“.
Šon Kerol je teorijski fizičar na Caltech-u u Pasadeni u Kaliforniji, gde istražuje teorijske aspekte kosmologije, teorije polja i gravitacije -- istražujući prirodu fundamentalne fizike proučavanjem strukture i evolucije univerzuma.
"Svemir je zaista ogroman. Živimo u galaksiji Mlečni put, u kojoj ima oko sto milijardi zvezda. I ako uzmete kameru i uperite je bilo gde ka nebu, i skinete poklopac, ako vam je kamera priključena na svemirski telskop Habl, videće nešto ovako. Svaka od tih malih mrlja je galaksija veličine slične našem Mlečnom putu - sto milijardi zvezda u svakoj od tih mrlja. Ima oko sto milijardi galaksija u vidljivom svemiru. Sto milijardi je jedini broj koji treba da znate. Starost svemira, između Velikog praska i sadašnosti, je sto milijardi u psećim godinama. Što vam govori nešto o našem mestu u svemiru.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
