U istoriji medija 30. oktobar 1938. ostaće trajno upamćen. Tog dana u večernjim satima Radio Teatar Merkur (Mercury Theatre on the Air) na CBS-u izvešće radio dramu Rat svetova po istoimenoj knjizi Herberta Džordža Velsa. U knjizi se opisuje bespoštedna i brutalna invazija Marsovaca na Zemlju. Nikakvo oružje Zemljana nije bilo u stanju da osujeti pokolj koji su Marsovci sistematično vršili na našoj planeti. Po toj, inače čuvenoj, knjizi iz 1898. koja je ostavila dubok traga u literaturi i uticala na buduće naučno fantastične romane, četiri decenije kasnije izvedena je pomenuta drama. Nju je režirao Orson Vels (tada je imao 23 godine), u formi vesti. Drama je izazvala masovnu paniku kada je više miliona slušalaca poverovala da je naša planeta zaista pod invazijom ratobornih suseda.
Ovih noći iz naših krajeva se može vidjeti jedan zanimljivi posjetitelj iz dubina svemira. Komet C/2023 A3 Tsuchinshan-ATLAS jedna je od najzanimljivijih pojava na noćnom nebu u 2024. godini. Otkriven je početkom 2023. godine zahvaljujući suradnji dva opservatorija - kineskog Zijinshan ili "Ljubičaste planine" te ATLAS sistema u Južnoj Africi. Komet ima hiperboličnu putanju, što znači da dolazi iz dalekih dijelova Sunčevog sustava. Smatra se da potječe iz Oortovog oblaka, hipotetičnog područja daleko iza orbita planeta gdje se nalaze milijarde kometa.
Na slici gore vidi se Mesijeov objekat 103, a to je otvoreno zvezdano jato u Kasiopeji. Od nas je udaljeno 8.130 svetlosnih godina, njegova magnituda je 7,4. U Novom opšetm katalogu (New General Catalogue, NGC) ima oznaku NGC 581.
"Kada su u pitanju planete u naseljivoj zoni našeg Sunčevog sistema, jedan svet je preblizu Suncu, drugi je predaleko i Zemlja je taman. Ali možda bi stvari bile drugačije kada bi Venera i Mars jednostavno zamenili orbite. Šta ove planete trenutno čini nenastanjivim? Kakve promene bi pretrpeli kada bi zamenili mesta? I zašto bi vam bio potreban Jupiter da ovim planetama pruži šansu da podržavaju život?
Misija Europa Clipper – Potraga za životom u ledenom svetu
Europa Clipper je NASA-ina najnovija flagship misija koja je 14 Oktobra lansirana ka Jupiterovom sistemu, gde će detaljno istraživati jedno od nainteresantnih tela sunčevog sistema, a to je ledeni mesec Evropa koji u sebi krije ogromni tečni vodeni okean. U ovom videu otkrićemo kako će Europa Clipper istraživati Evropu I Jupiterov sistem, I šta su naučni ciljevi najveće sonde ikada poslate u spoljni sunčev sistem.
Dva sata snimanja Sunca pomoću solarnog filtera Daistar Kuark Chromosphere. Korišćena oprema: 120/1000 Skivatcher EvoStar refraktor | Hek5 pro mount | Daistar Kuark Chromosphere | ZVO 432mm pro | ZVO 120 mm | ZVO Mini vodič opseg | ZVO AEF....
NGC 602 je mlado zvezdano jato na periferiji Malog Magelanovog oblaka, satelitske galaksije Mlečnog puta, udaljene oko 200 000 svetlosnih godina od Zemlje. Sa malo elemenata težih od vodonika i helijuma, lokalno okruženje ovog jata je analog onome što je postojalo u ranom Svemiru. Oblaci prašine i jonizovani gas ukazuju na procese formiranja zvezda. Sa pripadajućim HII regionom N90, koji sadrži oblake jonizovanog atomskog vodonika, jato je pogodno za ispitivanje formiranja zvezda pod drugačijim uslovima od onih u našem susedstvu. HII regioni su neke difuzne ili emisione magline koje sadrže uglavnom jonizovani vodonik i nalaze se u međuzvezdanom prostoru u Mlečnom putu i drugim galaksijama.