Otvorena druga konferencija o svetlosnom zagađenju
- Detalji
- Kategorija: VoBaNISTA
- Autor Aleksandar Zorkić
Opširnije: Otvorena druga konferencija o svetlosnom zagađenju
Write comment (0 Comments)Opširnije: Otvorena druga konferencija o svetlosnom zagađenju
Write comment (0 Comments)Ako biste možda voleli da se vaše ime nađe na Marsu evo zgodne prilike. U istom pravcu, ići će, bar je takav plan, Nasin rover Mars 2020, koji će rado na susednu planetu poneti i vaše ime.
Opširnije: Možda biste voleli da vam ime ode na Mars?
Write comment (1 Comment)Rusija se još od 2009. trudi da razvije novi nuklearni reaktor za kosmičke misije na temelju opsežnih iskustava sa reaktorima 'Бук'i 'Toпаз'iz 70-ih i 80-ih godina. Od početka je program bio u potrazi za funkcijom. Prvobitno se razmišljalo o brodovima za Mesec ili Mars, ali s obzirom na to da je taj plan bio preambiciozan, odlučeno je da ga zamene nuklearnim tegljačem sposobnim da premešta satelite sa niskih na više orbite. U svim tim slučajevima, energija reaktora bi se koristila za napajanje jonskim odn. plazmenih motora – vrlo visokih performansi (Isp) – zasnovanih na ksenonu kao radnom telu.
Opširnije: Novi projekat ruskog nuklearnog satelita za elektronsko ratovanje (deo II)
Write comment (0 Comments)Korisnici nuklearne energije u kosmosu uglavnom su radioizotopski generatori (RTG) koji pretvaraju toplotu nastalu raspadanjem nekog radioaktivnog izotopa u električnu energiju. Nasuprot tome, upotreba nuklearnog fisionog reaktora bi nosila mnoga ograničenija. Sovjetski Savez je lansirao gotovo 35 reaktora[1]tipa 'Бук'(БЭС-5) i 'Tопаз'(TЭУ-5 Tополь), uglavnom namenjenih za napajanje satelita 'УС-А'koji su imali za cilj otkrivanje američkih brodova (uglavnom nosača aviona) uz pomoć radara. Poređenja radi, Sjedinjene Države su zvanično poslali u orbitu samo nuklearni reaktor SNAP-10A,1965. godine. Međutim, uprkos svom potencijalu i mom navijanju, nuklearna fisiona energija je decenijama marginalizovana po pitanju osvajanja svemira (i to bez ulaženja u nesretni san o nuklearnom termalnom pogonu, koji zaslužuje posebnu analizu).
Opširnije: 'Kilopower': nuklearni reaktor za Nasine misije na druge planete (deo I)
Write comment (4 Comments)Prva konferencija posvećena razvoju astronomije i fizike na području današnje Vojvodine održana je 21. maja, u divnoj Velikoj Sali Matice srpske u Novom Sadu. Bila je bogata sadržajem, raznovrsna po temama, a protekla je u radnom i prijatnom raspoloženju.
Opširnije: Održana konferencija Razvoj astronomije u Vojvodini
Write comment (0 Comments)Jedna od najinteresantnijih koncepata kosmičkih misija je sonda koja bi bila sposobna da probije ledenu koru Evrope i direktno proučavala verovatni unutrašnji okean ovog Jupiterovog meseca. Ovakva misija je jako daleko u budućnosti, jer još uvek nismo detaljno proučavali Evropu iz orbite. Zbog toga ćemo morati da sačekamo sledeću deceniju i Nasinu misiju 'Europa Clipper', i u manjoj meri, Esinu sondu 'JUICE', kako bi smo istražili ovaj zagonetni satelit. Sledeći korak bi bila površinska sonda slična predloženom 'Europa Landeru' – koji još nije odobren – za analizu sastava Evropinog leda i, posredno, onog okeana. To znači da verovatno niko ko sad čita ovo neće stići da vidi sondu opremljenu bušilicom na Europi. 'Ajde bar da pročitamo kako će to izgledati...
Opširnije: SLUSH: nuklearna bušilica za Evropu
Write comment (0 Comments)Ima par ne-direktno-kosmičkih tema koje su mi oduvek bile interesantne. Nekad davno je postojalo vreme kada sam bio naivan (da ne kažem nešto drugo) i verovao da razvoj naše civilizacije u smeru kosmosa zavisi samo od naše dobre volje i lepih i naprednih ideja. Sada je klatno otišlo na drugu stranu – sada verujem da su to nebitne stvari a da se igre vode na sasvim drugim frontovima. Jedan od frontova se zove – finansije. Gde su pare tu je i Trump (i obrnuto), pa da vidimo šta u SAD ima novo.
Opširnije: Napredak programa ili skromni predlog?
Write comment (1 Comment)Trenutno najzanimljivije što se dešava u našem komšiluku jeste to što imamo dve sonde koje treba da donesu uzorke nebeskih tela na Zemlju. Oba tela su asteroidi i to je jako lepo, jer su to tela koja, izgleda, ne postoje dva ista. Strašno mi je interesantno što nam i Japanci i Amerikanci šalju slike površine u rezoluciji kakva je do samo koju deceniju bila nezamisliva. Videti asteroid kao da si i sam tamo je nešto što me oduševljava.
Opširnije: Razglednica sa asteroida Bennu
Write comment (1 Comment)Kako izgleda Mesec iznutra? Kako je nastao? 3. januara 2019. kineska sonda 'Chang'e 4' sletela je na sakrivenu stranu Meseca. Bilo je to fenomenalno tehnološko dostignuće, jer je za takvo sletanje bilo neophodno najpre postaviti komunikacioni satelit 'Queqiao' u Lagranžovu tačku L2. No sem toga što je to prva sonda koja se spustila sa 'druge strane' Meseca, šta tu ima zanimljivo sa naučne tačke gledišta? Mnogo toga.
Opširnije: Prvi naučni rezultati 'Chang'ea 4'
Write comment (0 Comments)AGENDA
Opširnije: Druga konferencija o svetlosnom zagađenju - AGENDA
Write comment (1 Comment)