Dok su bili na Mesecu astronauti ne samo da su vršili detaljno isplanirane eksperimente, razgledali okolinu i prikupljali uzorke nego su radili i svašta drugo. Alan Šepard, prvi Amerikanac koji je leteo u svemir i drugi koji je uopšte načinio takav podvig (prvi je, naravno, Gagarin), 1971. kao zapovednik misije Apolo 14 bio je prvi koji je na Mesecu udario lopticu za golf. Naravno, šta god da na Mesecu uradite velika je mogućnost da ste to prvi uradili, a ovo sa golf lopticom se baš primilo pa se često navodi u popularnoj literaturi. A od tog događaja nametnula su se i sledeća pitanja:
Vidljivi univerzum sadrži stotine milijardi galaksija, pri čemu svaka galaksija, kao što je na primer Mlečni put, broji oko 1011 zvezda. Okružen ovim, naizgled, beskrajnim zvezdanim okeanom, čovečanstvo je dugo spekulisalo o postojanju planetarnih sistema poput našeg, Sunčevog sistema, kao i o mogućnosti života na drugim mestima u univerzumu. Razmišljanja o drugim svetovima van granica Sunčevog sistema stara su više od 2000 godina, ali prve potvrde o postojanju planeta van Sučevog sistema stigle su tek pre oko 30 godina, kada je otkrivena prva vansolarna planeta.
Procenjuje se da je magnituda 5, zapravo najveći potres ikada koji je detektovan na drugoj planeti. NASAin lender InSight detektovao je taj potres na Marsu i to ga kandiduje za najjači ikada zabeleženi potres na drugoj planeti. Marsotres de desio 4.5.2022. godine, odnosno 1.222. marsovski dan misije. InSight je do sada detektovao više od 1.313 marsotresa od početka misije, odnosno od novembra 2018. godine kada se lender uspešno spustio na površinu Marsa. Najveći prethodno zabeleženi marsotres bio je, po procenama, magnitude 4,2 i detektovan je 25.8.2021. godine.
Juče, 9. maja u novosadskoj knjižari Zenit održan je pab kviz za studente fizike. Ali pre nego što nešto kažemo o samom događaju moramo da damo i neke napomene o mestu događaja.
Svako sletanje na Mars vrlo je teško jer Crvena planeta ima atmosferu, što znači da moramo da koristimo toplotni štit kako bi zaštitili lender i, usput, moramo da koristimo padobran. Ali ta atmosfera je vrlo tanka – manje od 1% Zemljine – tako da nije moguće zaustaviti lender za meko sletanju isključivo uz pomoć padobrana, već se mora pribeći drugim sredstvima – retroraketama ili 'erbegovima'. Ali, šta bi se dogodilo da koristimo samo padobrane? Kako bi izgledala kosmičks sonda? Pa, ne moramo da zamišljamo, jer je 19. aprila Marsov dron 'Ingenuity' preleteo padobran i leđni termoštit – backshell – tokom svog 26. leta. –kapsule koja ga je, zajedno s roverom 'Perseverance', donela na površinu Marsa. Leđni termoštit i padobran sletili su na dno kratera Jezero 18. februara 2021. i od tada leže tamo, iako se padobran lagano pomerio zbog slabašnog Marsovskog povetarca.
Dok su bili na Mesecu astronauti ne samo da su vršili detaljno isplanirane eksperimente, razgledali okolinu i prikupljali uzorke nego su radili i svašta drugo. Alan Šepard, prvi Amerikanac koji je leteo u svemir i drugi koji je uopšte načinio takav podvig (prvi je, naravno, Gagarin), 1971. kao zapovednik misije Apolo 14 bio je prvi koji je na Mesecu udario lopticu za golf. Naravno, šta god da na Mesecu uradite velika je mogućnost da ste to prvi uradili, a ovo sa golf lopticom se baš primilo pa se često navodi u popularnoj literaturi. A od tog događaja nametnula su se i sledeća pitanja:
Nekoliko objekata iz Meijeovog kataloga.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
