Priča o nauci je neodvojiva od straha : : Slobodan Bubnjević | Alhemija bombe : : JPJ 171
Zaposlen je kao stručni savetnik za komunikacije u Institutu za fiziku u Beogradu. Pre toga je radio u Centru za promociju nauke, a još pre toga u beogradskom nedeljniku Vreme.
Popularne članke povremeno piše za američke časopise kao što je Physics Today, ali sarađuje i u brojnim domaćim medijima, kao što su RTS, Politika, Vreme, National Geographic Srbija, Klima 101 i Odiseja. Uređuje portal „Nauka kroz priče“.
Objavio je tri knjige: “Alhemija bombe” i zbirke priča „Strah od promaje“ i „Perturbacije i druge nevolje“.
Napisao je osam radio drama koje su emitovane na Radio Beogradu. ...
Pre pet meseci, u dan tačno, u novosadskom restoranu Petrus pala je opklada oko naučnog problema današnjice, može se reči čak najvećeg kosmološkog problema od kako je Edvin Habl primetio da se svemir širi. Tog dana u pomenutom restoranu srela su se na ručku dva profesora fizike, prof. Hibš i prof. Mrđa.
Koliko je bilo učesnika, koliko predavača, koja je struktura kampera, koliko je bilo maldih, koliko starijih, iz kojih oblasti smo slušali predavanja....?
Na jednom od NASA-inih sajtova se u zadnjih pola mjeseca pojavilo čak devet novih kratkih članaka, sa slikama kojih nema nigdje drugdje. Ovo je prvi od njih.
Šta ako biste putovali kroz crnu rupu? ili Šta je s druge strane rupe?
"Mračne, misteriozne i gutajući sve oko sebe, crne rupe će pocepati sve što prođe kroz njihove horizonte događaja. Ali može li biti višen od toga? Šta bi se dogodilo da upadnete u jedan od tih monstruma? Kako biste mogli putovati kroz samu crnu rupu? A kad bi ste se pojavili na drugoj strani, gde biste završili?
Ne bi bilo ovako dobrog kampa da nije dobrih ljudi. Ponekad i zaboravimo da ih pomenemo, jer su oni tihi i gotovo neprimetni. Retko ko u kampu i zna da su nešto lepo uradili. A oni se ne hvale.
Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine.
Da li Mesec utiče na nas? Naravno da utiče. Utiče na sve pa i na čoveka. Uostalom, još od starih vremena je poznato da Mesec (mada i Sunce) povlači velike vode na Zemlji pa tako stvara plime. I ne samo vodu, Mesec privlači i tlo te se i ono izdiže kada Mese naiđe. I tako dalje. Ali, sad nas prvenstveno interesuje kako Mesec utiče na čoveka.
Uticaj Meseca je inače jako zgodna tema za izmišljanje raznih priča, preporuka i tumačenja. O tome postoji članak u timeaddate.com iz koga prenosimo zanimljive detalje.
Plejade su otvoreno zvezdano jato u sazvežđu Bika, I predstavljaju jedno od najbližih i najsjajnijih zvezdanih jata na noćnom nebu, a zbog karakterističnog asterizma sačinjenog od 7 sjajnih zvezda vidljivih golim okom, poznatije su I pod imenom sedam sestara. U ovom videu otkrićemo šta sve znamo o Plejadama, I videćemo kakav je njihov istorijski značaj u razvoju astronomije.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
