Deliblatska peščara je čudo Evrope. Nekada se govorilo da je ona evropska Sahara zbog velikih peščanih dina kojima je bila prekrivena i koje je vetar raznosio i pomerao. Danas se pesak peščare više ne vidi jer ju je poslednjih 170 godina čovek planski pošumljavao kako bi se peščani nanosi vezali za tlo. Nalazi se na samom jugu Vojvodine, sa leve obale Dunava, a desno od Pančeva.

Peščara, položaj u Vojvodini

Godine 1977. Deliblatska peščara je proglašena za specijalni rezervata prirode, a 2002. stavljena je na preliminarnu listu Uneska kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti. Površina peščare je 380 kvadratnih kilometara. U njoj raste oko 900 vrsta viših biljaka, a mnoge od njih su veoma retke u svetu. U njoj raste i 20 vrsta orhideja. Mnoge izuzetno retke ptice povremeno ili stalno tu žive, a nekima od njih preti izumiranje pa su stavljene pod zaštitu. Zbog njih Peščara je uvrštena u najznačajnija staništa ptica Evrope. Od velikih životinja u Deliblatskoj peščari žive vukovi, jeleni, srne i divlje svinje. 

U Deliblatskoj peščari snimljen je najveći deo filma Ko to tamo peva. Takođe, tu je sniman i film Boj na Kosovu.

Mapa naselja u Peščari iz Google Earth

U taj specijalni rezervat prirode, u Deliblatsku peščaru, u subotu 19. oktobra, popodne otišla je grupa Vobanista svojim Ford Rangerom i jedan autobus učenika novosadske gimnazije Jovan Jovanović Zmaj. Išli smo zajedno u koloni sve dok se autobus negde usput nije izgubio. Dakle, pored iskusnog vozača, navigacionih karti i nekoliko geografa, autobus je uspeo da skrenu negde levo umesto desno i tako nam nestao iz vidokruga. Našli su nas tek kada smo mi već pili kafu u restoranu na Peščari.

Termalna kamera

Ispostavilo se da naš veliki i moćni Ford postaje pomalo tesan i da u njega ne može da stane sva oprema koju smo u okviru projekta Vobanista nabavili. Zadnjih mesec dana na našim putovanjima i izletima testiramo uvek nešto novo od opreme, a to je nešto što smo do sada viđali samo u stranim katalozima. Ovog puta bila je to termalna kamera. Dakle, ta kamera je čudo. Ona vidi po mraku. Zapaža tople delove objekata. Takve su imali ugrađene ona strašna bića iz svemira koja su na Zemlju dolazila u lov, a videli smo ih u filmovima Terminator. Da ste tako nešto imali koji vek ranije proglasili bi vas za božanstvo. Ili bi vas utukli kao nečastivo stvorenje koje prkosi prirodnom zakonu da se noću ne vidi. U subotu na Peščari ona je mamila uzdahe neverice i oduševljenja.

Ovaj mnogo zamljišljeni čovek bio nam je vodič 

Naš vodič po okolini bio je jedan stariji, mnogo zabrinut, ali predusretljiv čovek. Sve što smo ga pitali, znao je i staloženo objašnjavao u detalje. Na žalost nisam uspeo da mu zapamtim ime. Svima je imponovalo njegovo znanje i on se lepo uklopio u takvu ulogu a mi smo ga pažljivo slušali. On se opet nama divio na poznavanju nebeskih čuda i gotovo sa verskim zanosom je primakao oko našem teleskopu da vidi Saturn. Ostao je bez reči.

Miloš i William Optics

Domaćini su bili pažljivi i blagonakloni. Na sve naše molbe odgovarali su „Može“, i kada smo ih pitali da li možemo da dovezemo auto na travnjak ispred restorana, i kada smo pitali da li može da se isključi rasveta i kada smo pitali možemo li da koristimo njihovu struju. 

Bilo je dosta sveta u poseti peščari i konobar je imao posla preko glave, pa kada sam došao nešto da naručim rekao je ljubazno: „Ej, spremam sad veliku porudžbinu, ajde molim te uzmi sam tamo iz frižidera da ne čekaš“. I svi su jako ponosni na to kako s pažnjom i posvećeno održavaju svoje objekte.

Nebo nad Deliblatskom peščarom bilo je kristal! Teško je bilo snaći se u tom bogatstvu hiljada zvezda, maglina i galaksija. Naš bilokular se pokazao izvrstan i Miloš je najavio da će se na Mesijeovom maratonu takmičiti s njim.

A onda je došao kraj, trebalo je poći kući. Ispratili smo autobus sa željom da lako pronađe put, a mi smo polako spakovali opremu u Rangera. Uskoro, za nama je ostalo tamno nebo i mi uplivasmo u svetla sela, gradova i autoputa. 

Sve ove naše izlete i putovanja po Vojvodini i mađarskoj županiji Bač Kiškunj dugujemo Evropskoj uniji i – našem predanom radu da ispunimo zahteve projekta. To valja naglasiti.

POGLEDAJTE ALBUM FOTOGRAFIJA SA IZLETA NA DELIBLATSKU PEŠČARU

P.S. Nismo stigli da napravimo zajedničku fotografiju Vobanista na ovom izletu, a to su bili: Dušan Mrđa, Kristina Bikit, Sofija Forkapić, Miloš Gagić i ja, Saša Zorkić