Gore sam! Leteo sam NASA-inom misijom #469 SOFIA 2018 Southern Deployment na 43000 stopa (13+ km). I ne samo da sam leteo, nego smo izveli i eksperiment koji će možda promeniti…. Hm… ‘ajmo redom…
Bilo bi sigurno pogrešno da ovaj drugi deo triologije ne započnem sa rečima kao što su: FENOMENALNO, jedinstveno, sjajno ili prosto ponosno je biti Naućnik (sa velikim N)!
Posle svih napornih priprema, konačno smo u NASA-inoj letelici SOFIA-ja - spremni da idemo gore - dovoljno gore daleko, gde su život i nauka drugačiji!
Sve ide po veoma precizno utvrđenom planu, sve je besprekorno organizovano i vojnički uredno. Sve je napeto ali i verujuće.
Veći deo personala su vojnici (bivši ili sadašnji) pa onda i ne čudi sva ta revnost posade. Na poletanju I sletanju sam sedeo u “kokpitu” sa pilotima… popričali smo malo – više onako protokolarno. Naravno da su pitali za moju Srpsku zastavu koju sam nosio na desnom rukavu. Australijansku sa levog rukava poznaju, ali nisu bas bili sigurni odakle sam. Inače kad smo već kod toga, samo je ŠEST (6) nacionalnosti do sada letelo Sofia-om - evo nas na 7-mom mestu!
Ideja zvana Sofija rodila se još početkom 90-tih. Ovaj Boing 747SP je kupljen (uzet) od United-a još 1997 i trebalo im je čitavih deset godina da ga spreme za leteću opservatoriju. Ovaj projekat je 80:20 Američko-Nemačka saradnja. Ovih nemačkih 20% se odnosi uglavnom na proizvodnju teleskopa i instrumenata. Na samom letu sam upoznao nekoliko nemačkih inženjera koji su “alfa i omega” cele misije. Ameri su tu samo da lete i upravljaju… a ovi…. Ma podsetilo me na one dane kad je glavni šef bio “izvesni” Wernhern von Braun…
Prvi Sofia naučni letovi su krenuli tek 2014. ali ozbiljne rezultate smo počeli dobijati tek u zadnjih 12-18 meseci. Otprilike, Sofia leti nekih 100 dana godišnje od čega samo 20 na južnoj hemisferi. Krene se iz Krajstcrca (Christchurch) prema Južnom polu pa se onda vratimo nazad za nekih 12-14-16 sati. Godišnje, Sofia kosta \(100 M (američkih) tako da je ovaj “moj” let kostao neverovatnih \)1M. Bez konkurencije najskuplji dan u mom životu!
Teleskop koji je na Sofia-inom repu je ČUDO!!! Zamislite teleskop sa ogledalom od 2.7 m (aktivno je samo 2.5-m) koji je na repu “aviona” koji se kreće brzinom od nekih 600 milja na sat…. E taj teleskop ima NEVEROVATNU preciznost (pointing accuracy) od 0.5 lučne sekunde!!! Ja to jedva na zemlji mogu da postignem.
Čim smo se popeli na 35000 stopa počeli smo sa radom. Kako to biva, prvo – kalibracija! Sve ide kao “po loju”…. Jedan projekat, pa drugi… I onda “moj”! Morali smo na 43000 stopa – tamo je bas ČISTO. Još samo 1000 stopa i morali bi smo da uzmemo maske za kiseonik, a to nije baš prijatno.
Uzbuđenje dostiže vrhunac, a iz kokpita se spustio i prvi pilot i oba CIA agenta... Svi gledamo prve rezultate eksperimenta…. Više nam nije ‘ladno iako je -5. DAAAAAA. Tu je…. Na -20km/s … (HM. ne smem još da pričam … dok ne potvrdimo i zvanično)…. Ma nisam ni sumnjao… Pilot Jim i komandir misije Jeff mi čestitaju…. Ma grlimo se kao da smo zajedno od osnovne… i ‘ladne Švabe mi prilaze i stežu ruku. Jurgen mi reče da nisu očekivali da će bas ovako da “šljašti”. Naravno bre ljudi - milo mi! Hej, malo li je!!
Sa nama je krenula i specijalna Austrijska Naučna TV posada… tu su non-stop i snimaju, pitaju, beleže… čuli su za projekat i prate me kao ovaj moj CIA-nid… snimaju sve…
 |
 |
 |
Vreme je za povratak. Pilot Jim (inače NASA-in test pilot na supersoničnim avionima) me poziva u kokpit da se pripremimo za povratak u bazu…. Ispod nas Antartik - Beo…. A polarna svetlost šljašti do NZ…. Kao da mi se i ona javlja i pozdravlja?
Tačno u 6:05AM po lokalnom vremenu se spuštamo na Krajstcrc aerodrom. Vreme je ono “pasje” ali je Jim uspeo da letelicu spusti kao da je papirić… ma ni osetio nisam.
A onda … Jim poče da ubrzano priča…. Kaže moramo brzo iz aviona…. Pa zašto? Šta je sad? Ma ne pitaj… samo izlazi što pre…
Ulazimo trčeći u zgradu misije… onako svi zbunjeni… niko ne zna šta je… Posle par minuta saznajemo, spustio se kineski Antonov An-225 Mriya… AAAAUUUU koliki je (baš je veći od ovog “našeg” 747sp… “pa šta će ovde? Pitam šefa (direktora) misije Jeff-a… kaže, niko ne zna -- samo se pojavili tu niotkuda. Ja mislim da su se ovde spustili jer idu na Južni Pol… verovatno im ponestalo goriva jer iz Kine do J. Pola imaaa ihihihi…
Bilo-kako-bilo – svi smo umorni… ‘Ajde još izlazni zdravstveni pregled pa onda na spavanje. Izlazim iz hangara I okrećem se ka mojoj Sofia-i i pozdravljam je. A onda sa druge strane čeka me opet moja Sofija… tu je da sa Tanjom, Milošem i rođendankom Janom, podeli moju veliku radost. I oni znaju sledeću “stanicu”: to je ISS, Mesec ili Mars… neko od nas će sigurno uskoro tamo, baš daleko! Verujemo, sanjamo I želimo!
I na kraju poslednje reči koje želim da ovde u ovom drugom delu napišem su: PONOSAN SAM! Ponosan sam na nas ljude-naučnike šta sve možemo!
PS. Između nas zemljana i Sofia-e je život. Iznad je još samo ISS – ali to je možda sledeća priča, misija ili sledeći “nivo”. A onda … svemir!
PS2. NASA smatra da su astronauti svi oni koji pređu granicu od 100-km. Ipak, zbog svega što smo prošli, izdali su mi specijalnu Sofia astronaut-diplomu, dodeli mi specijalnu značku i nalepnicu (patch) te me smatraju za “jednog od svojih”.
Ukratko o opservatorji SOFIA
SOFIA, leteća opservatorija
Da bi se izbegli gusti slojevi atmosfere koja inače blokira ili iskrivljuje zrake iz svemira, opservatorije se prave na visokim planinama, šalju u kosmos ili, kao što je to slučaj sa ovom o kojoj pričamo, postavljaju u avion. Avion se zatim podiže na veliku visinu, tamo gde je atmosfera već razređena i tada počinje rad.
O ovoj opservatoriji je pisao i profesor Miroslav Filipović sa Univerziteta Zapadni Sidnije, Australija, 2007-me u svojoj knjizi Astronomija na svim talasima.
|
Iz knjige Astronomija na svim talasima SOFIA The Stratospheric Observatory For Infrared Astronomy (http://www.nasa.gov/centers/ames/news/releases/2000/00_59AR.html) Početak misije: Misija je planirana za 2007. godinu. Opis: SOFIA, združeni projekat NASA-e i Nemačke kosmičke agencije predstavljaće teleskop za optičku, infracrvenu i submilimetarsku oblast spektra postavljen u avion Boeing 747. Projektovan kao zamena za veoma uspešnu Kojper avionsku opservatoriju (Kuiper Airborne Observatory) teleskop SOFIA će biti najveći avionski teleskop u svetu. Ciljevi: Nalazeći se na visinama između 41.000 i 45.000 stopa, SOFIA će vršiti infracrvena posmatranja visoko iznad najvećeg dela atmosfere koja apsorbuje infracrveno zračenje i pokrivaće ceo pojas infracrvenih talasnih dužina. SOFIA će se koristiti za proučavanje međuzvezdanih oblaka, nastanka zvezda i planeta, aktivnosti u središtu Mlečnog Puta, a takođe i za istraživanje sastava planeta i kometa unutar Sunčevog sistema. Kao što je bio slučaj i sa Kojper opservatorijom, profesorima i studentima biće omogućeno da lete sa SOFIA-om i tako obogate svoje znanje o infracrvenoj astronomiji. |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
