Pisano 12 juna 2018 (Novi Zeland)
Profesor Filipović na jednoj od opservatorija u pistinji Atakama, Čile.
 Prof. Filiović. Nema piva kad letite u Nasinoj opservatoriji |
Pošto smo znali već jedno 6-7 meseci da ćemo u nekom trenutku ići “gore” jer nam je “projekat prošao”, odlučio sam krajem prošle godine da se sa svojih 50 godina podvrgnem manjem zdravstvenom “remontu”. Prvi cilj je bio smršati a ne odreći se sarmi, ćevapa, piva - bar jedno 10-15 kg. Kao naučnik, duboko verujem u naučni metod tako da sam se odmah posavetovao sa ljudima od struke koji su mi preporučili par dijeta… Malo sam sve to proučio i na kraju odluka je pala da krenem sa tzv. T-T (Tuesday-Thursday) dijetom…. Praktično ne jedeš skoro ništa utorkom i četvrtkom (u stvari može do 1500 kalorija al’ ajd sad…) a ovim drugim danima …. Eee, to ćete videte kad je primenite (smanje se creva pa ti i nije do hrane). Bilo kako bilo, posle par meseci sam se spustio na malo iznad 90 kg (a počeo sam sa dobro preko 100 kg)! Mogu da trčim celu utakmicu malog fudbala a da ne tražim kiseonik. A i klincima iz kraja “uvalim” par trojki na basketu skoro bez problema. E sad, zašto je sve ovo važno…. Hm … videćete…
Da se razumemo par stvari: Pređem raznoraznim avionima godišnje jedno 60-80 hiljlada kilometara, ali iz aviona nisam nikad skakao - ne daj Bože! A u vojsci (JNA) sam bio 86/87 u specijalnim bibliotekarskim jedinicama. Kaže moj prijatelj da sam “dobro garažiran” a i lokalni (NASA-ini) doktori nisu mogli baš da mi nađu mnogo zamerki koje ne bi bile tipične za 50-godišnjaka. Naravno, ni žena mi se ne žali što je najvažnije - naravno!
Na put (sa celom porodicom) za Novi Zeland (Krajstcurc – Christchurch; divan gradić od nekih 400.000 stanovnika koji žive u konstantnom strahu od zemljotresa) smo krenuli par dana ranije da bih obavio poslednje pripreme/trening i da bi se koliko-toliko aklimatizovao za ovu misiju. U ovom divnom malom gradiću smo iznajmili malu kućicu koja nam je baza za narednih nekoliko dana, a da je ovde ‘ladno - ‘ladno je. Ali nema problema - ipak sam iz Belog grada te” akoj’ zima nije Lav”. A i propisno smo se obukli sve sa “Katmandu krpicama”. Odmah po sletanju na aerodrom video sam moju “pticu” SOFIA-u parkiranu tik pored velikog hangara - čeka me ;).
Tačne datume naše misije NASA nam je javila tek pre dve nedelje, ali tačno gde da se javim i dođem sam saznao tek tri dana pred prvi let! Naravno da mi je to bilo čudno. Šta bre to kriju ko’ Krstajić tim za svetsko prvenstvo. A tek kad su mi javili da se pojavim pred US Antartic Centrom stvari su počele da mi se pomalo razjašnjavaju. Moram da priznam da mi baš nije (bilo) jasno zašto je Rusima potrebno da imaju “vatrogasni centar” pored Niša ili zašto je Jugoslaviji bilo potrebno da pored silnih ambasada ima I “JAT-ova” predstavništva po raznoraznim nedođijama. Ali mi isto tako nije UOPŠTE jasno (bilo) šta će “ovima” US Antartic Centar u NZ? Eeee ima razloga… al’ da mnogo ne filozofiram - sila je to! I tako to ide --- “može im se”.
 Prof. Filipović sa porodicom u Pizi |
Na treningu sam se pojavio u “punoj ratnoj opremi”. Porodica me je ostavila na nekoj veoma skrivenoj kapiji koju smo jedva našli - baš kao u filmovima! E tu se pojavila neka bakica koja se dobrih par minuta iščuđivala šta ja tu tražim… A kad je ukapirala da znam šta pričam onda je ODJEDNOM postala VEOMA ljubazna i pozvala čoveka “odozgo”. I još reče – “A vi ste taj …” … samo je falilo ono naše -- “iju”. Taj “odozgo” se odmah pojavio i predstavio kao Nik iz firme po imenu CIA (da, CIA snajka CIA!). Odmah mi je rekao da će mi biti senka za sve ovo vreme - naravno STVARNO me pratio i u WC - (e)neverovatno koliko su revnosni (ili paranoični). E da, majke mi - nisam nikoga i nikada cinkario ili špijunirao - sat više i ne poznajem nikoga iz te BIA – nisam ja od tih!
Odma’ su me skinuli do pojasa, pregledali (sveže sam bio okupan i namirisan) i poslali na sledeći sprat. Nik mi nije vezao oči dok me je sprovodio do centra za trening te sam im lepo video “ergelu” onu fantomsku (F18). Aha…. Tu smo dakle…
Prvi deo treninga se odnosio na izdržljivost i ono “ne daj Bože” da 40-godišnji Boing 747 zakaže…. Šta ćemo onda! Kako se iskače (odgovor je što pre), kako se otvaraju vrata, kako se stavljaju raznorazne kapuljače, gde su lekovi, protivpožarni aparati i na kraju gde da se bacaju litijumske baterije (iz laptopa). Onda su mi održali 15-minutno predavanje šta može a šta ne da se nosi “gore” – šta i koliko može da se jede i pije (Grajo nema ništa od piva)!
Obukoše me u neki kombinezon (pustinjske boje) sa zastavama njihovim (istina nisam se branio) i odvedoše me na prvo 3-minutno tračanje na mašini. Posle toga izveli smo drilove iskakanja. Staviše me na “iFly” za koji kažu da je u najmanju ruku sličan iskakanju iz aviona… Ma super je – nadam se da je tako i sa pravim padobranom - al’ bolje da ne probam ovaj put. Kul (Cool) stvar stvarno. Prođoh i to… e sad ide najteži deo - KRUG. Tu te ubace u tu mašinu pa te vrte do beskraja i čekaju da se dobro isplačeš/ispovraćaš ili tako nešto. Eeeee, znam ja za “jadac”. Spremao sam se aI internet ti je čudo… Tamo sam našao da je esencijalno da budeš u dobroj formi da se navikneš na glad!. To vam je odgovor za ovu moju dijetu odozgo!. Lepo nisam ništa jeo ceo dan danas pa onda i nisam imao šta i da povraćam. A što se tiče plakanja…. Pa tu mi je JNA značajno pomogla - samo zatvoriš oči i brojiš do sto i natrag.
Prođoh! Vidim da se Nik češka po glavi. Htedoh mu reći da su me trenirali lično momci iz Putinove Tamanske Divizije al’ bi onda verovatno “popio” jedan međunarodni incident i zasigurno bi mi otkazali gostoprimstvo… Ma nisam spominjao ni Trampa, ni Novaka, ni Slobu ništa… sutra kad uđem pokazaću im našu zastavu na rukavu… tad će im već biti kasno!
Završih sve za nekoliko sati. Nik me vrati do pred onu kapiju a bakica sa portirnice mi se osmehnu i vrati telefon da pozovem porodicu da dođe po mene…
E da…. Gore ima interneta al’ ga ne daju - ništa od FB i tweet-a. Da se slika može al’ I to moraju da pregledaju – da im slučajno ne ukradem tehnologiju? Ma nisu paranoični uopšte!
Odo da odspavam pa sutra na put!
Ukratko o opservatorji SOFIA
SOFIA, leteća opservatorija
Da bi se izbegli gusti slojevi atmosfere koja inače blokira ili iskrivljuje zrake iz svemira, opservatorije se prave na visokim planinama, šalju u kosmos ili, kao što je to slučaj sa ovom o kojoj pričamo, postavljaju u avion. Avion se zatim podiže na veliku visinu, tamo gde je atmosfera već razređena i tada počinje rad.
O ovoj opservatoriji je pisao i profesor Miroslav Filipović sa Univerziteta Zapadni Sidnije, Australija, 2007-me u svojoj knjizi Astronomija na svim talasima.
|
Iz knjige Astronomija na svim talasima SOFIA The Stratospheric Observatory For Infrared Astronomy (http://www.nasa.gov/centers/ames/news/releases/2000/00_59AR.html) Početak misije: Misija je planirana za 2007. godinu. Opis: SOFIA, združeni projekat NASA-e i Nemačke kosmičke agencije predstavljaće teleskop za optičku, infracrvenu i submilimetarsku oblast spektra postavljen u avion Boeing 747. Projektovan kao zamena za veoma uspešnu Kojper avionsku opservatoriju (Kuiper Airborne Observatory) teleskop SOFIA će biti najveći avionski teleskop u svetu. Ciljevi: Nalazeći se na visinama između 41.000 i 45.000 stopa, SOFIA će vršiti infracrvena posmatranja visoko iznad najvećeg dela atmosfere koja apsorbuje infracrveno zračenje i pokrivaće ceo pojas infracrvenih talasnih dužina. SOFIA će se koristiti za proučavanje međuzvezdanih oblaka, nastanka zvezda i planeta, aktivnosti u središtu Mlečnog Puta, a takođe i za istraživanje sastava planeta i kometa unutar Sunčevog sistema. Kao što je bio slučaj i sa Kojper opservatorijom, profesorima i studentima biće omogućeno da lete sa SOFIA-om i tako obogate svoje znanje o infracrvenoj astronomiji. |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
