Za sve astronomske gastronome Parks (Parkes) teleskop je sigurno – ONO PRAVO. SAN. JAVA. LJUBAV. I naravno MOĆ.... ali naučna! Čak i deda Dragoslav, koji je zavidno prošpartao ovu našu planetu, mi reče – ČUDO NEVIĐENO. Taj, 64-metarski (u prečniku) “tanjir” iznad glave, dok “surfujete” po predivnom južnom nebu, je teško opisiva snaga nauke. Moj stari mentor (Prof. White) kaže da je jedino *eks bolji od “vozanja” ovog čuda... A vi mlađi (g)astronomi - sad na sanjanje Jafe ili napolitanki i ostalih opštenarodnih zadovoljstava.
Radio teleskop je prvo rođen u glavi jednog od rodonačelnika radio-astronomije - Prof J.G. Bolton-a, tamo negde sa kraja 50-tih godina prošlog veka. Moje prve dve posmatračke noći, na Parks teleskopu, proveo sam baš sa njim - još za mene daleke 1992 godine. Na žalost, to su njemu bile poslednje, jer je par nedelja kasnije umro. Ovo što ću vam sada ispričati nije još nigde zapisano, a čuo sam tada lično od njega. Naime, Prof. Bolton je bio jedan od najboljih pilota - TOP GAN iz 40-tih. Kao takav, imao je čast da lično sravni sa zemljom Drezden, Keln i delimično Berlin. Dva puta je bio i u misiji spuštanja hrane/opreme “tamo nekim gerilcima” u toj tvojoj Srbiji - ali sigurno nisu bili oni “crveni”! Sve ovo mi je pričao posle dobre provere dal’ sam “njihov”? No, prava priča tek onda počinje. Jedan od najvećih problema mladog pilota Boltona, iz II svetskog rata, su bili čuveni Hitlerovi radari. Kad je sravnio sve što se moglo sravnati, po većem delu fašističke Nemačke, rešio je da i lično vidi te radare zbog kojih noćima nije spavao. Pošto je uz pilotski kurs završio i Elektroniku na Sidnejskom univerzitetu, nije bilo teško da brzo ukapira snagu ovih sistema. Kao svoj lični ratni trofej spakovao je par neoštećenih radara i preko Amsterdama ih brodom poslao; pravac Sidnej. Tamo u Sidneju je već krajem 40-tih, sa svojim takođe čuvenim kolegom pilotom i radio-astronomom Bernie Mills-om (čuveni Milsov krst), pravio prve eksperimente sa ovom tehnologijom. Drugi deo priče sam čuo od jednog od njegovih studenata, a kasnije i mog mentora prof White-a (za prijatelje - Beli). Tokom jedne tradicionalne pijanke, petkom uveče, pala je opklada između, do tada, dva najbolja prijatelja Bolton vs Mills, da teleskop nešto “bljuje” kad se uperi gore na prazno, a da to nije običan šum? Ko je pobedio, neću vam reći, ali ću vam reći da od tada više nisu progovorili ni reč... a sad vi kažite da smo samo mi Srbi tvrdoglavi?
Bilo kako bilo, jedan je vodio najjači Univerzitet u Australiji (Sydney University), a drugi je bio šef prestižnog ATNF (Australian Telescope National Facility) pri CSIRO. Bolton je napravio Parks, a Mills svoj čuveni krst u ravnici Molonglo kod Kanbere.
Ni NASA nije ostajala ravnodušna i ovaj gordi teleskop je redovno iznajmljivala za svoje potrebe. Gledali su i Mesec i Veneru i danas Mars. I koristiće ga uvek, jer Parks je jedan i najbolji.
A Parks? Kada je napravljen sredinom 60-tih bio je jedan od najvećih radio teleskopa... OK, to je i danas. Ipak, način konstrukcije ga značajno izdvaja od ostalih, a još uz privilegiju južnog neba čini već sada LEGENDU među astronomskim instrumentima. Evo već više od 50 godina iz dana u dan otkriva čuda. Koliko je samo članaka objavljeno, pa studenata iškolovano i koliko je novih galaksija otkriveno? I ne bojte se - biće ih još. Obećavam.
Dr Filipović na svom redovnom dežurstvu ba teleskopu Parks
Članak je iz Astronomije broj 20
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
