Koristeći odabrane privatne video–snimke, informacije sa Google Eartha i podatke osetljivih senzora za praćenje nuklearnih proba, naučnici su dobili znatno precizniju sliku o malom asteroidu koji je prošlog meseca eksplodirao iznad ruskog grada Čeljabinska.
 |
You Tube videoi rešavaju meteoritsku tajnu: naučnici širom sveta su iskoristili videoe ruskih građana postavljenih na You Tubeu i odredili gde je tačno eksplodirao meteor iznad Rusije 15. februara. |
Ali ono što je činjenica to je da ne samo da je Čeljabinsk 15. februara izbegao udarac nebeskog projektila, već je grad imao sreću da je doživeo samo uznemirenje građana. „Žitelji Čeljabinska su imali veliku sreće,“ izjavio je Edward Lu, bivši astronaut koji sada vodi B612 Fondaciju, privatnu instituciju za otkrivanje sličnih asteroida, na panelu koji je početkom meseca organizovao američki Kongres na temu potencijalnih pretnji iz kosmosa.
Ruski meteorit – koji je prema najnovijim procenama imao prečnik 18 metara i prišao neprimećen Zemlji približnom brzinom od 67.500 km/h – bio je na visini od 24 km pre nego što je eksplodirao. Ako su ove pretpostavke tačne, to znači da je meteorit imao više od 1/3 prečnika asteroida 2012 DA14 koji je proleteo pored Zemlje samo nekoliko sati ranije.
Kao što se zna, prilikom čeljabinskog udara niko nije nastradao, a većina od 1500 povređenih pretrpela je posekotine od stakla izloga i prozora koji su se rasprsli kada je udarni talas pogodio grad 88 sekundi kasnije. U blizini Čeljabinska nalazi se i nuklearno postrojenje za preradu radioaktivnog otpada, Majak. Prema prvim izvještajima s terena, postrojenje Majak oštećeno nivo zračenja je ostao isti.
“Da se detonacija dogodila bliže tlu, posledice bi bile katastrofalne,” izjavila je Margaret Campbell-Brown, član istraživačkog tima sa Univerziteta Zapadni Ontario koji je analizirao orbitu meteora i karakteristike eksplozije. Oni su odredili da je objekat bio kamene strukture – koji naučnici nazivaju običan hondrit – a ne retki gvozdeno-nikleni, koji bi sigurno dospeo do površine pre nego što bi eksplodirao.
Eksploziju je izazvao najveći fireball[1] još od Tunguskog događaja iz 1908. godine, a kada su video-snimci sa nadzornih kamera, automobila i mobilnih telefona počeli da se pojavljuju online, postalo je očigledno da će ova eksplozija biti prostudirana kao nijedna do sada, sa naučnicima i bloggerima-amaterima koji će pohitati da daju svoje mišljenje o slikama.
Opšte je mišljenje da je događaj od pre sto godina u Tunguskoj izazvao meteor koji je eksplodirao iznad nenastanjenih delova centralnog Sibira. Najverovatnije je tajanstveni objekat (neki smatraju da se čak radilo o antimateriji) uleteo u atmosferu pod većim uglom od čeljabinskog meteora – koji je ušao pod uglom manjim od 20 stepeni u odnosu na horizontalu – i eksplodirao na visini od oko 8 km iznad tla. Manja visina i veće dimenzije tunguskog projektila pružaju objašnjenje za mnogo veću štetu koju je izazvao, obarajući stabla na površini većoj od površine pet Beograda.
Pored toga, kanadski tim je izračunao da je energija koju je oslobodila eksplozija iznad Čeljabinska bila ekvivalentna detonaciji oko 440 kilotona TNT-a, ili oko 30 puta jačoj od snage nuklearne bombe bačene na Hirošimu.
Takva kalkulacija je načinjena na osnovu podataka koje je sakupila mreža akustičkih senzora postavljenih za nadgledanje i kontrolu dubinskih nuklearnih proba u svetu. Širom Zemlje postoji preko 45 takvih senzora, koji beleže tzv. infrazvuk na frekvencijama daleko ispod granica ljudskog sluha.
Thomas Mützelburg, predstavnik Pripremne komisije za dogovore o sveobuhvatnim nuklearnim probama, koja se nalazi u Beču, kaže da je udar zabeležilo preko 20 senzora, uključujući i one na Antarktiku, udaljene preko 16.000 km od Čeljabinska. Pošto se niskofrekventni zvuk slabo rasipa, neki detektori su zabeležili eksploziju nekoliko puta jer su talasi obišli Zemlju nekoliko puta.
 |
| Slike Stefana Geensa i Ogle Eartha sa You Tuba i Google Eartha (prvi i treći red); Nase (centar); Jorgea Zuluaga i Ignacia Ferina a ArXiva (bočne slike). Na osnovu ovih i sličnih slika koje su načinili amateri, nuklearnih senzora i Google Eartha dobijene su informacije o malom asteroidu KEF-2013 koji je udario u Rusiju. |
Poznajući energiju brzinu kretanja meteora, naučnici su izračunali da je njegova masa iznosila oko 11.000 tona. “Tolika je bila njegova kinetička energija,” koja je proizvod mase i ubrzanja, objasnio je Richard P. Binzel, planetni naučnik sa Masačusetskog tehnološkog instituta.
Kada je uleteo u našu atmosferu meteor je nosio značajnu energiju, objašnjava dr Binzel. Kada je udario u sloj vazduha, započeo je naglo da koči, a razlika između supernabijenog vazduha ispred i vazduha niskog pritiska iza naterala je stenu da se žestoko rasprsne. “Čitava nakupljena kinetička energija oslobodila se odjednom,” kaže naučnik. Samo mali fragmenti meteora su pali na zemlju, da bi neki završili u laboratorijama u Sjedinjenim Državama, uključujući i Institut za magnetizam stena na univerzitetu u Minesoti, gde su ruski naučnici proučili njihova magnetna svojstva.
Pronađena su tri kratera koja je uzrokovao meteorit. Dva kratera su nastala u ledu na površini jezera Čerbakula, kraj grada Zlatousta, oko 80 km severozapadno od Čeljabinska. Prečnik jednog od kratera u ledu je oko 6 metara.
| Još o ovom meteoritu |
Kao i drugi timovi, pomenuti kanadski istraživači su za izračunabanje trajektorije i orbite meteora koristili video-snimke njegove putanje (sa istoka na zapad) iznad Čeljabinska. Pošto se eksplozija dogodila po danu, dr Campell-Brown je tražila od tamošnjih kolega da načine noćne fotografije sa iste lokacije. Preklapanjem fotografija meteorske putanje sa noćnim slikama pozadinskih zvezda, naučnici su uspeli da preciznije iscrtaju putanju tela.
Do sada su naučnici, uključujući i one sa univerziteta Antioquia iz Medellína, u Kolumbiji, utvrdili da je meteor najverovatnije poticao iz unutrašnjeg dela asteroidnog pojasa, iz porodice objekata koja, uobičajeno, mirno rotira oko Sunca između Marsa i Jupitera. Zašto je ovaj skrenuo na nepravilnu orbitu koja je presecala Zemljinu nikada nećemo saznati, ali je verovatno kao i na ostale Zemljine „krosere“ na njega u jednom trenutku delovala gravitacija Jupitera ili neke druge planete. Možda je i njega – kao u nekom džinovskom snookeru – pogodio neki drugi meteor ili kometa te ga izbacio iz eonskog sna ka smrtonosnoj sudbini. Pre toga, jedno vreme je svakih 18 meseci obletao oko Sunca po veoma ekscentričnoj orbiti – više od dva ipo puta dalji od Sunca od Zemlje kada je bio najudaljeniji, a bliži od Venere kada je bio najbliži – pre nego što se uputio ka Zemljinoj atmosferi.
Jorge Zuluaga, član kolumbijske grupe naučnika, priča da ga je naročito inspirisao rad Stefana Geensa, bloggera iz Štokholma. Green je upotrebio nekoliko videa – uključujući i onaj koji je načinila kamera sa Trga Revilucije u centru Čeljabinska – i triangulacijom utvrdio putanju. Video–snimak nije prikazao eksploziju direktno, ali su se videle senke bandera i velikog Lenjonovog spomenika, koje su se pomerale kao senka na sunčanom satu kako se fireball kretao po nebu.
Koristeći Google Earth, vrlo lako su utvrđene koordinate kamere na Trgu Revolucije i ostali parametri. Dr Zuluaga kaže da se njegov tim, u kome se našao i Greens kao koautor mnogih naknadnih radova, trudio da poboljša svoje proračune proučavajući, između ostalog, i optičke sisteme različitih kamera. „Pokušali smo da utvrdimo kakvu distorziju pravi svaka od njih,“ objasnio je Kolumbijac.
Dr Zuluaga smatra da će verovatno ubrzo moći da se rekonstruiše orbita obekta dovoljno precizno da može da se otkrije retrogradno, proverom slika koje su napravili teleskopi za skeniranje neba u periodu kada je poslednji put proleteo pored Zemlje. „Tada ćemo moći da mu damo i zvanično ime,“ kaže on, „mada više ne postoji kao telo“.
U želji da pomognu astronomima da odrede putanju meteora postavljen je veliki broj amaterskih online snimaka, što je izazvalo veliki interes za projekte vezane za otkrivanje asteroida pre nego što udare u Zemlju. U intervjuu koji je usledio posle njegovog pojavljivanja pred Senatom, dr Lu je izjavio da je njegova fondacija, koja ima nameru da u sledećih 5 godina postavi privatni teleskop za nadzor u orbitu, beleži porast donacija nakon ruske eksplozije.
„To je pokazalo narodu da je udar moguć. Nikakva reklama ne može da se meri sa stotinama YouTube snimaka,“ izjavio je Lu.
 |
Asteroid 2012 AD14 su otkrili Španci sa opservatorije La Segre 23. februara prošle godine. Rusi kažu da ima prečnik od 30 metara (Amerikanci 50 m) i masu od 40.000 t. 15. februara 2013. asteroid je tokom 24 sekunde leteo na rastojanju od 27.743 km od Zemlje. U tim trenucima mogao je da se vidi i golim okom. Bio je to najbliži zabeleženi susret Zemlje sa jednim objektom te veličine. Prema proračunima, 12 februara 2094, ovaj objekat bi mogao da se približi na opasnih 4500 km od Zemlje, |
 |
|
16 sati pre minimalnog prilaska asteroida 2012 DA14 Zemlji iznad Čeljabinska je eksplodirao jedan drugi objekat. Neki naučnici smatraju da su ova dva događaja u vezi, mada većina drugih (Aljfija Nesterenko, Leonid Jelenin, ESA, NASA) to opovrgavaju, tvrdeći da su njihove putanje bile potpuno različite (čeljabinski se kretao sa istoka na zapad, dok je asteroid 2012 DA14 leteo sa juga na sever), kao i da je rastojanje između objekata bilo oko 500.000 km. Na slici je jedna od (bez)brojnih analiza događaja u ruskoj stručnoj i popularnoj štampi. Podaci se donekle razlikuju od izvora do izvora ali to i nije od velike važnosti, zar ne? |
|
|
| Poređenje pretpostavljenih putanja dva nebeska tela koja su nedavno ozbiljno zapretila našoj planeti. |
 |
| Putanja asteroida 2012 DA14 iz porodice Apolona dovela je ovaj objekat na veću blizinu planeti nego što lete geostacionarni sateliti. Njegov perihel iznosi 124,011 miliona km (0,829 AJ), a afel 148,357 mil. km (0,991 AJ). Period mu je 317,249 dana. |
[1] Po definiciji Međunarodne astronomske organizacije „fireball (bolid) je meteor svetliji od bilo koje planete“ (magnituda veća od –4). Američko meteorsko društvo je u 2012. je registrovano 2126 „fireballa“, tako da se procenjuje da ih godišnje ima više od pola miliona, ali se većina dešava iznad okeana ili preko dana pa ostaju nezabeleženi. Tela sa magnitudom većom od –14 nazivaju se „bolidima“.
Asteroid 2012 DA14 u bliskom prolazu
Asterod 2012 DA14 - za posmatrače
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
