Neizmerno zadovoljstvo je bilo pročitati i proučiti ovaj tekst i objašnjenje. Pored osećaja zahvlnosti prema autoru teksta na uloženom trudu. Pokušavajuči da nadzrem osnovne zakone fizike, ponekad se osetim kao čovek koji tapka u mraku pokušavajuči da utvrdi veličinu, visinu, oblik i na kraju svrhu raketnog hangara samo na osnovu čula doira. Kao takav, mogu Vam reći da je magnetizam i njegov odnos prema elektro sili zaista karika koja nedostaje u objašnjenjima i u udžbenicima za osnovnu ili srednju školu (barem one koje sam ja prelistavao) i specijalno u naučnopopularnoj literaturi . A to je prvi beočug ujedinjene sile. To je koren ideje da su četri osnovne sile u svojoj suštini jedna sila. Do ovog trenutka o svakoj sili na internetu se može pronaći okean tekstova, ali konkretno objašnjenje magnetne sile i njen odnos prema elektro - skoro nigde. Linkovi koje je ostavljao gospodin "Stranac" mogu biti i biće korisni, ali ih ne mogu meriti sa edukativnim Ivanovim tekstom koji sam pročitao, a sama količina linkovanog me upućuje na sumnju u dobronamernost (Po logici gospodina "Stranca" sam Astronomski Magazin gde postoji autorski tekst bi trebalo : ako ne ukinuti ono barem išarati samo i isključivo linkovima ka jutubu) . Najsrdačnije zahvaljujem na ogromnom trudu mom dragom prijatelju na ovom za mene barem (a verujem i za druge) izuzetno korisnom tekstu.
Write comment (0 Comments)
Poznato mi je kako životinje i ljudi formiraju model realnosti. Pisao sam o ograničenjima percepcije i ovde na forumu, a o formiranju modela realnosti imaš dobar tekst ovde: http://www.mdexplorer.rs/bojan-zakic-blog-evolucija-zivotinjske-svesti/ .
Već sam i ovde u komentarima naveo neke stvari (npr. primer sa ajkulama koje imaju posebno čulo za EM polje). Dakle, sve sam to uzeo u obtir kada sam pisao prethodne postove.
Cilj nauke je oduvek bio da prevaziđe saznajna ograničenja i što više nas približi stvarnosti. Dakle da prevaziđe zdravorazumsku model realnosti i približi nas onome što realnost zapravo i jeste. Da nam da grubu sliku realnosti oslobođenu antropocentričnih pobuda. Da nije tako pokušaji praktične aplikacije nauke uvek bi nailazili na neuspeh u praksi (kada bi se naučni model realnost nedovoljno preklapao sa samom realnošću). Realnost ispod Plankove granice za nas je crna kutija koja ima ulaze i izlaze. Dobre su nam sve one teorije koje na osnovu ulaza daju dobru predikciju izlaza. Šta se dešava unutar crne kutije je nepoznanica, ali malo pomalo i to se otkriva. Do tada kompleksnost matematičkih opisa koji nam omogučavaju da opišemo izlaz koristi probabilistiku jer za sada nemamo bolje alate. I sada ne vidim potrebu da na ovom stupnju unosimo potpuno nepotrebno antropocentrične interpretacije crne kutije poput ove Kakua. To što on iznosi i nije teorija već potencijalna interpretacija. Naravno izneta je baš ta jer je najegzotičnija i bolje prodaje knjige.
Pa čak i Kopenhagenška interpretacija tj. sam Hajzenberg kaže da talasna funkcija predstavlja verovatnoću, a ne samu objektivnu fizičku realnost u prostoru i vremenu. Dakle predstavlja naš alat, a ne stvarnost. A jesi li čuo možda za nobelovca Gerard ′t Hooft koji kaže da u pozadini kvantne mehanike leže deterministički sistemi. (http://www.staff.science.uu.nl/~hooft101/)
Pogledaj ovaj tekst: http://en.wikipedia.org/wiki/Interpretations_of_quantum_mechanics#Other_interpretations
I posebno obrati pažnju na tabelu pri dnu teksta, biće ti jasnije na šta ciljam.
Write comment (0 Comments)
Datum kreiranja: ponedeljak, 02 septembar 2013 23:42
Autor Aleksandar Zorkić
(ne znam kako da ogovorim na tvoju repliku drukčije, jer ne ovde ne vidim mogućnost ’odgovora na odgovor’, te moram da pišem poseban odgovor – izvinjavam se na ovom favorizovanju ovog što pišem)
OK, shvatam šta ti smeta i složio bih se s tobom da se radi o nečem banalnijem, o nekim svakidašnjim pojavama. Ali ovde su u pitanju osnove prirode koje ne poznajemo, nego samo pokušavamo da ih tumačimo i pri tome stvaramo na nauci zasnovane teorije (kad kažem „mi“, naravno, mislim na naučnike, a ne na sebe :)). Dakle, mnoge teorije su u igri i mislim da ne treba neke odbacivati samo zato što su senzacionalističke. Pa senzacionalistički je bilo tvrditi i da je Zemlja kugla, a ne ploča. Verujem da se u ovomo slažemo – navodim to samo zato da ne bismo nešto odbacili iz pogrešnih razloga (zato što je senzacionalističko). Pustićemo, dakle, da Kaku iznosi i one teorije koje su sa stanovišta ljudske logike čudne, neobične itd. pa čak i kada „aludira da objekat ima svojstva za koja ne zna da ih zaista ima“. Kvantna fizika jednostavno aludira na „svašta“ jer nam je priroda na mikro nivou toliko nepoznata da možemo i moramo da aludiramo na sve (naučno zasnovano) – a na nauci je da izdelje ono što „jeste“. Uostalom, tako su radili i starogrčki filozofi. A i sam Fejnmen kaže da je sa stanovišta zdravog razuma priroda apsurdna. OK?
Dalje, mi jesmo antropocentrični u svemu i toga ne možemo da se oslobodimo. Zar nije antropocentrično i tvoje shvatanje toga šta je realnost? Slažem se sa tobom da treba biti realan, ali bojim se da realnost ne postoji, bar ne onakva kakvu je mi, ljudi, vidimo. Mi možemo govoriti o realnosti samo na nivou većem od atoma, a manjem od Zemlje ili recimo Sunčevog sistema, jer se naš saznajni aparat razvio na tom nivou i za svakodnevne potrebe. A takva realnost ne postoji u svemiru. Boje u svemiru ne postoje (iako ih mi vidimo). Postoji samo zračenje koje naše oko i naš mozak doživljava kao nrp. crveno. Nebulonci iz drugog dela svemira verovatno drukčije vide i doživljavaju realnost. Ili recimo, pčele koje realnost drukčije doživljavaju od nas.
Kažeš da kvantna fizika treba da „objektivizuje realnost“. Pa, mislim da se ona to i trudi, samo što se to ne uklapa u naše poimanje realnosti. A moramo da joj ukažemo visok stepen poverenja jer, kako kaže Brajan Grin u Elegantnom kosmosu, „dugogodišnjim straživanjima, fizičari su, sa skoro nezamislivom preciznošću, eksperimentalno potvrdili sva predviđanja ovih [kvantnih] teorija“.
Dakle, kad se radi o osnovama prirode mislim da je sve u igri, pa čak i takve tvrdnje koje nam izgledaju sasvim besmislene – dogod se zasnivaju na naučnim saznanjima, a što je slučaj sa kvantnom fizikom (ako sam ja od nje uopšte nešto shvatio).
To što pominješ u poslednjem pasusu je takođe jedno shvatanje pred kojim tek stoji zadatak dokazivanja. Dakle, to treba uvažavati, ali taj pristup ne obara ovo što iznosi Kaku.
U svakom slučaju, u moj tekst govori o tome koliko je sve ovo o čemu pričamo „zaguljeno“ (ludilo) što, po meni, i ova naša diskusija dokazuje.
Write comment (1 Comment)
