Astronautika: misije

Misije

'Rosetta' blog №15: Jednom kada smo sleteli na kometu ...

37Milijardama godina kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko mirno je jezdila oko Sunca, neometana niotkog. Ali sve se promenilo kada se mala evropska sonda drznula da uznemiri taj grumen leda, kamenja i organske materije. Na današnji dan pre godinu dana jedan ljudski artefakt je prvi put u istoriji sleteo na površinu nekog nebeskog tela ovog tipa. Nakon više od 10 godina putovanja po Sunčevom sistemu na leđima svoje starije sestre “Rosette”, “Philae” se 12. septembra 2014. u 09:30 UTC odvojila i započela spuštanje ka Čuriju. Mala balistička sonda, teška svega 97,9 kg, nije posedovala sopstveni pogonski sistem već je morala da se osloni na “Rosettu” da bi bila postavljena na pravu trajektoriju. Konačno, sedam sati kasnije, u 15:35:04 UTC (signal je stigao na Zemlju u 16:03 UTC), “Philae” je dotakla na svoj cilj u regionu Agilkia.

Opširnije: 'Rosetta' blog №15: Jednom kada smo sleteli na kometu...

Write comment (0 Comments)

„Dawn“ leti još niže ka Ceresu!

dawn2 690

Kako javlja glavni inženjer i direktor misije „Dawn“, njegova sonda je upravo završila izuzetno uspešnu kampanju prikupljanja slika i podataka sa jedine planete patuljka u solarnom sistemu, Ceresa. Danas, 12. novembra, navršilo se tačno 6 godina od kako je sonda ušla u glavni asteroidni pojas.

Opširnije: „Dawn“ leti još niže ka Ceresu!

Write comment (0 Comments)

Akatsuki

Akatsuki 80

pdf

Akatsuki

U nastavku serijala o japanskim međuplanetnim letilicama, upoznajmo se sa drugom po redu japanskom planetnom misijom, nazvanom “Akacsuki”. Iako je trebalo da ova misija na Veneru traje 2 godine, letilica se, evo, nalazi u kosmosu već 5,5 godina a da još nije stigla do cilja. Šta je pošlo naopako?

Opširnije: Akatsuki

Write comment (0 Comments)

Apdejt ESA-nih misija

esa5Nama već poznati Olaf Frohn objavio je svoj poslednji presek planetnih ekspedicija, prikazujući nastavak gužve u solarnom sistemu. Nemam vremena da pišem apdejte za svaku misiju, ali ću navesti nekoliko važnih novosti u prethodnom mesecu vezanih za evropske misije: određena je sudbina “Rosette”, lansiranje “ExoMars Trace Gas Orbitera” je malo odloženo, i konačno je odablana lokacija za sletanje “ExoMarsovog” rovera.

Opširnije: Apdejt ESA-nih misija

Write comment (0 Comments)

’OSIRIS-REx’ spreman da donese uzorke sa asteroida Bennu

015U narednim godinama dve letilice će nam doneti na Zemlju svoj teret. Prva je japanska sonda “Hayabusa 2”, koja će u decembru 2020. spustiti u Australiju kontejner sa uzorcima regolita sa asteroida Ryugu (ranije 1999 JU3). Druga je Nasina misija “OSIRIS-REx”, koja treba da 2023. donese uzorke sa asteroida Bennu (ranije 1999 RQ36). Koja je glavna razlika između te dve misije? Pa, između ostalog, dok će ”Hayabusa 2” sakupiti manje od jednog miligrama prašine, “OSIRIS-REx” će doneti najmanje 60 grama. Ne treba da čudi, jer je “OSIRIS-REx” mnogo skuplja misija i, ustvari, spada u novu “New Frontiers” misiju, poput sondi “New Horizons” i “Juno”, koja će koštati $850 miliona, ne uključujući raketu.

Opširnije: ’OSIRIS-REx’ spreman da donese uzorke sa asteroida Bennu

Write comment (0 Comments)

„New Horizons“ ponovo uključio motore i poslao porodični portret Plutonovih satelita

nh7

Jedno od najvećih otkrića prilikom nedavnog susreta “New Horizonsa” sa Plutonom bilo je to što nije bilo otkrića! Mislim, naravno, na neotkrivanje novih satelita u sistemu. Sonda nije uspela da otkrije nijedan dodatni satelit, tako da Plutonu ostaje kao i 2012., pet meseci: Haron, Niks, Hidra, Kerber i Stiks. NH je do sada poslao slike svakog od njih sem Kerbera, ali sada je i to rešeno te imamo fotografiju drugog malog meseca Plutonovog sistema, pretposlednjeg po udaljenosti od planete. Evo ga:

Opširnije: „New Horizons“ ponovo uključio motore i poslao porodični portret Plutonovih satelita

Write comment (0 Comments)

Kasini u bliskom susretu sa Enceladom

 86245600 pia19058 main1Upravo u vreme pisanja ovog teksta (18 sati) Nasina svemirska letelica Kasini je proletela pored Saturnovog meseca Encelada na rekordno maloj visini od svega 49 kilometara. To je posebno važno jer je putanja letelicu provela iznad južnog pola satelita na kome se nalazi područje bogato izvorima visokih mlazeva tečnosti. Upravo zbog tih mlazeva Encelad je dospeo u žižu interesovanja astrobiologa koji veruju da ispod ledene kore ovog satelita postoji okean tečne vode. Šta više, moguće je, a tome se zapravo istraživači i nadaju, da u tom okeanu postoji život na nivou mikroorganizama. Time je Encelad postao trenutno najatraktivnije potencijalno mesto za život izvan Zemlje.

Opširnije: Kasini u bliskom susretu sa Enceladom

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 3 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 6 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 18 sati ranije

Foto...