Astronautika: misije

Misije

Kako sleteti na kometu?

r17Svaka deep-space misija nosi u sebi dobar deo uzbudljivih momenata kojima inače obiluju i obične misije, ali povremeno generišu i stresne situacije koje inženjere za daljinsku kontrolu letilica dovode u predinfraktno stanje. Svakako jedan od najtežih mogućih scenarija jeste sletanje na kometu, koja juri ka Suncu brzinom od oko 55.000 km/h. Kakve procedure treba zadovoljiti da bi se sletelo na jednu kometu?

Opširnije: Kako sleteti na kometu?

Write comment (0 Comments)

Šta sad radi „Hayabusa 2“?

HB1

Japanska kosmička agencija JAXA je stvarno izuzetna organizacija. Sećam se kada su 2003. gormirani fuzionicanjem tri do tada nezavisne organizacije i postali institucija kojom – gle čuda! – rukovodi Ministarstvo za sport, obrazovanje, kulturu, nauku i tehnologiju. Takvu kombinaciju objediniti u jedno ministarstvo nije u stanju da izvede niko sem Japanaca.

Opširnije: Šta sad radi „Hayabusa 2“?

Write comment (0 Comments)

Završetak najduže ekspedicije na Kosmičkoj stanici

a9

Drugog marta 2016. na Zemlju su se vratili učesnici najduže ekspedicije na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), ruski kosmonaut Mihail Kornienko i američki astronaut Skot Keli. Oni su proveli u kosmosu 340 dana. Skupa sa njima se posle 182 dana kosmičkog leta vratio Sergej Volkov.

Opširnije: Završetak najduže ekspedicije na Kosmičkoj stanici

Write comment (0 Comments)

Delta IV Heavy

pdf

DELTA 80

Porodica raketa-nosača „Delta“ zadužena je za kosmička lansiranja u SAD još od 1960. godine. Od tada je izvedeno preko 300 lansiranja, od čega je preko 96% uspešno. Od brojnih verzija, danas lete samo modeli „Delta II“ i „Delta IV“. Lansiranja i proizvodnju svih „Delti“ danas sprovodi kompanija „United Launch Alliance“ (ULA).

 

Opširnije: Delta IV Heavy

Write comment (0 Comments)

Izazovi naredne Nasine misije na Evropu

Evropa2Prošla godina je bila odlučujuća u dugoj istoriji razvoja kosmičke sonde za proučavanje Evrope, Jupiterovog meseca, jednog od najfascinantnijih kosmičkih projekata današnjice. NASA ne samo da je formalno odobrila misiju, privremeno nazvanu “Europe Multi-Flyby Mission” (EMFM), već je odlučila i kojih će 9 instrumenata poleteti na glavnom brodu, a razmotrena je i ideja o uključivanju jednog ESA-inog lendera[1]. Kao da im to nije dovoljno, Kongres sada vrši pritisak na Nasu da radi na misiji jedne sletne sonde.

Opširnije: Izazovi naredne Nasine misije na Evropu

Write comment (2 Comments)

Lansiran špijunski satelit „Topaz 4“ („Delta IV M+“)

ss5

10. februara 2016. u 23:40 UTC kompanija ULA (United Launch Alliance) je sa rampe SLC-6 Vazduhoplovne baze Vandenberg lansirala raketu “Delta IV M+” (5,2) sa špijunskim satelitom “Topaz 4” (NROL-45) u misiju sa oznakom “Delta 373”. Početna orbita dimenzija 1077×1084 km i nagiba 122,98° postignuta je odmah nakon manevra promene azimuta nakon lansiranja. Bilo je to 31. lansiranje rakete “Delta IV”, 23. “Delta M” i drugo konfiguracije “Delta IV M+” (5,2). Bilo je to drugo lansiranje “Delte IV M+” sa motorima RS-68A.

Opširnije: Lansiran špijunski satelit „Topaz 4“ („Delta IV M+“)

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 11 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 14 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...