Većina zaljubljenika u kosmos je, poput mene, postala pomalo razmažena. Navikli smo na divne slike kosmosa, kometa, asteroida, planeta i njihovih satelita, uspešnih lansiranja i raznih kosmičkih brodova … Zaboravljamo da je to samo šlag, najbolje od najboljeg, a da more fotografija iz raznoraznih razologa nije uspelo ili nije za svakodnevnu upotrebu.
U leto 1977. godine NASA je u razmaku od dve nedelje lansirala dve međuplanetne robotske sonde klase „Mariner“, koje su pred lansiranje nazvane „Voyager 1 i 2“. O njima se danas sve zna. Obe sonde su i danas žive i radiće sve dok njihovi nuklearni izvori budu proizvodili dovoljno struje – biće to još makar 10-15 godina. I pored obilja naučnih podataka, mnogi se ipak najbolje sećaju neverovatnih fotografija u boji dalekih planeta, od kojih neke više nikad nisu bolje slikane.
Kako je to putovanje od pre 35 godina ostalo zabeleženo? Ne zaboravi da su sve slike bile skenirane na samim letilicama i pretvarane u digitalni signal, koji je putovao do Zemlje milijardama kilometara i hvatan ogromnim antenama, iako je signal bio snage reda veličine 10-16 vati! Onda se taj signal obrnutim procesom pretvarao u fotose. Recimo, do kraja misije na Neptun, na Zemlju je stiglo preko 5 biliona bita naučnih informacija – to je jednako količini informacija koje sadrži preko 6000 kompleta „Enciklopedije Britanike“, ili ~1000 bita informacija po glavi svakog stanovnika naše planete.
Danas su to skoro zaboravljene informacije, raštrkane po arhivama i institutima. Verovao ili ne, u obradi tih fotografija najdalje je otišla amaterska zajednica onih koji se time bave. Naleteo sam na amatera Iana Regana, koji je prikupio mnoštvo fotografija i od njih za svaku planetu napravio filmove.
Pogledajmo Saturn onako kako ga je „Voyager 2“ video tokom prilaska planeti u avgustu 1981. Film se sastoji od 600 fotografija, a svaki frejm je zapravo mozaik od 4 slike koje je pravila uskougaona kamera kroz čist filter. Boje su nastale ranijim snimanjem kroz narandžasti, zeleni i ultraljubičasti filter. „Voyager“ je namerno „isekao“ centralni deo Saturnovog diska da bi se bolje videli zagonetni prstenovi.
Saturn and its Rings in Widescreen (Voyager 2, August 1981) from Ian Regan on Vimeo.
https://vimeo.com/106046991
To kao da mu nije bilo dovoljno već je Ian Regan sličan posao odradio i za Neptun. „Voyager 2“ je proleteo pored njega 25. avgusta 1989. Ovde je Regan upotrebio dugi niz slika koje su napravljene kroz različite filtere tokom prilaska planeti u julu i avgustu 1989. On ih je tako složio da mogu da se gledaju kao film. Potrebno je daleko mnogo posla da bi se dobio isti film ali u boji. „Voyager 2“ je slao slike na Zemlju onako kako ih je snimao, tako da je brzina frejmova bila limitirana brzinom slanja slika: slike su pravljene približno svakih 5 minuta. Praznine u slikanju su nastale kada je „Voyager 2“ okretao svoju kameru da bi snimio ostale ciljeve u Neptunovom sistemu (prstenove i mesece). I sam ćeš uočiti da mnoge slike nisu takve da vi bile interesantne za nas, ali su za naučnike tada – a i danas – pravo blago.
Neptune — Voyager 2 Approaches (ROUGH DRAFT) from Ian Regan on Vimeo.
https://vimeo.com/158240790
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
