Točkovi za upravljanje
Položaj stanice neprestano se koriguje preko četiri identična žiroskopa za kontrolu momenta (CMGs), montirana u blizini težišta stanice na glavnim nosačima. Svaki CMG poseduje jedan čelični točak prečnika 120 cm koji rotira konstantnom brzinom od 6.600 obrta u minutu. Brodski softver menja osu rotacije točkova na taj način da, pokrećući se zajedno, kombinuje ugaone momente tako da poništavaju, ili opsorbuju, obrtni momenat koji gravitacija i druge sile prenose na stanicu. Svaki CMG proizvodi momenat od preko 260 Nm. Prema specifikaciji proizvođača, svaki CMG na stanici će se (u proseku) neočekivano pokvariti posle 1,3 godine rada, a pokazati nenormalno ponašanje jednom na približno 6 godina.
Četiri originalna CMGs lansirana su šatlom „Discovery“ 11. oktobra 2000. godine u misiji STS–92, ali nisu funkcionisala sve do februara 2001. Točkovi su se do danas nekoliko puta kvarili, ali srećom na stanici postoji i rezervni sistem koji kontroliše položaj stanice. Njega drže Rusi [2], i on koristi male raketne motore–trastere. Najteži prijavljeni kvar dogodio se 1. avgusta 2010, kada je rashladni sistem na stanici iznenada otkazao i spao na polovinu svog kapaciteta. Tada je nekoliko podsistema, uključujući i dva od četiri CMGs, bilo isključeno.
Na slici se vidi astronaut Dave Williams (STS–118) koji u avgustu 2007. godine, tokom drugog planiranog izlaska u kosmos, skida pokvareni žiroskop CMG i zamenjuje ga novim. Operacija je trajala 6,5 sati.
--------
* ISS nalazi svoj put u kosmosu koristeći dva nezavisna alata, bazirana na hardveru i softveru: američkom sistemu za navigaciju i kontrolu leta, i ruskom sistemu za kontrolu kretanja.
Oba sistema neprestano razmenjuju podatke radi kontrole i dopunjavanja rezultata. Ruski sistem je takođe odgovoran i za navođenje, jer neprestano „govori" ISS koju putanju da prati od tačke a do tačke B. Amerikanci koriste usluge svog GPS sistema, a Rusi svog sistema ГЛОНАСС.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
