Posle 173 dana provedenih u kosmosu, na Zemlju su se vratili članovi 50-te ekspedicije Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) - Sergej Rižikov, Andrej Borisenko i Čejn Kimbrou.

Pre prelaska u kosmički brod "Sajuz MS-02", komandant MKS američki astronaut Kimbrou je predao komandu stanice ruskom kosmonautu Olegu Novickom. Posle toga, usledio je rastanak. Na MKS su ostali pored Novickog, Francuz Toma Peske i Amerikanka Pegi Vitson. Zatim su "Favori" (pozivni znak Rižikova, Borisenka i Kimbroua) prešli u stambeni (orbitalni) odsek "Sajuza". Poklopci izmedju modula "Pirs" ruskog dela MKS-a i broda su zatvoreni. Posle provere hermetičnosti, kosmonauti su navukli prvo medicinske pojaseve sa različitim senzorima, zatim antigravitacione kostime "Kentaur" i iznad njih skafandre 'Sokol-KV-2" i prešli u kabinu aparata za povratak. Pre hermetičkog zatvaranja poklopca, Sergej Rižikov (koji sedi u centralnom sedištu) je sa strane stambenog odseka, iznad poklopca apatrata za povratak, stavio mrežnu zaštitu. Naime, kada se stambeni odsek odvoji od aparata za povratak, ispod njega ostaje prazan otvor. Da tom prilikom ne dodje do razbacivanja predmeta unutar modula koji bi mogli da udare gronji deo aparata za povrataka, kosmonauti na dnu stambenog odseka pričvršuju mrečnu zaštitu.

Kosmonauti su, po zatvaranju poklopca izmedju aparata za povratak i stambenog odseka, privezani za svoja sedišta "Kazbek-UM". U sredini je komandant broda Rižikov, sa njegove leve strane je prvi brodski inženjer Borisenko, a desno od Rižikova je drugi brodski inženjer Kimbrou. Njihovi skafandri su priključeni na autonomni sistem očuvanja života kosmičkog broda, dok kroz telekomunikacione linije kreću prve medicinske informacije u Centar upravljanja letom (CUP) u Karaljovu. U cillju provere hermetičnosti izmedju dva odseka, iz stambenog odseka je ispušten vazduh i pritisak smanjen na 150 mmHg. Takodje, proverena je hermetičnost skafandera.

1soyuz1

3Soyuz Spacecraft

"Sajuz" posle odvajanja od MKS kreće prema Zemlji

Desetog aprila 2017. u 10:58č (moskovsko vreme), otvaranjem osam brava usledilo je odvajanje broda od stanice. "Sajuz MS-02" koji je tada imao 6830kg "odgurnut" je od stanice pomoću četiri "federa". Ovo mehaničko odvajanje, bez korišćenje motora spajanja i orijentacije (DPO), je važno jer bi u slučaju odvajanja pomoću motora njihovi izduvni gasovi mogli da oštete delove stanice. Lagano i tiho, brzinom od oko 0.15m/s, krećući se unazad, brod se udaljio od stanice koja je u to vreme imala masa od oko 405 tona. Dok se brod udaljavao od stanice, Rižikov govori kontrolorima u CUP-u šta se dešava. Takodje, obaveštava ih da je agregat za spajanje modula "Poisk" čist, da u njemu nema stranih predmeta koji bi mogli ubuduće da poremete spajanje sledećih kosmičkih brodova.

Na oko 20 metara od stanice, motori DPO su upaljeni prvi put (tzv. "prvi implus") na osam sekundi, posle čega je brod obleteo MKS. Zatim je usledio drugi impuls trajanja 30 sekundi, posle čega je brod udaljen od stanice tako da su operacije spuštanja mogle da bude bezbedno nastavljene. Radi prelaska "Sajuza" na trajektoriju spuštanja i preciznog ateriranja, neophodno je da tzv. impuls kočenja bude obavljen tačno na vreme, da je usmeren pod strogom odredjenim uglom i da traje onoliko koliko treba da traje. Ako je kočenje sekundu duže "Sajuz" preleće mesto spuštanja za nekoliko desetina kilometara, a ako traje sekundu kraće, brod sleće nekoliko desetina kilometara ispred planirane tačke ateriranja). Zbog toga, osam minuta pre kočećeg implusa, obavljena je orijentacija broda koja je sve vreme stabilno održavana u sistemu orbitalnih koordinata.

Oko tri i po časa posle odvajanja od stanice, na visini od oko 420km, kada je "Sajuz" bio preko 14000 km od tačke ateriranja, uključen su motori koji se u ruskom kosmičkom žargonu obeležavaju skraćenicom SKD (motori za susret i korekciju orbite). SKD je radio 281,5 sekundu i usporio kretanje broda za 127,99 m/s. Kao rezultat kočećeg impulsa, brzina broda je smanjena sa 7351 na 7328 m/s. [est minuta pre odvajanja odseka broda, iz stambenog modula je ispušten sav vazduh, tako da je u njemu sada vladao vakuum, dok su kosmonauti zatvorili staklene vizire na svojim mekanim šlemovima. Oni se, kao što je dobro poznato, ne skidaju kako je to praktikovano kod američkih skafandera, već su sastavni deo skafandra "Sokol".

4soyuz splitlg

Odvajanje modula broda "Sajuz" - od aparata za povratak (u sredini)
odbacuju se stambeni (dole) i instrumentalni odsek

Sedamnaest minuta posle kočećeg impulsa, na visini od 139,8km, kada se brod nalazio na 3909km od tačke spuštanja, prvo stambeni a onda delić sekunde kasnije i instrumentalni (priborno-agregatni) odsek su odbačeni od aparata za povratak. Oni su se veoma brzo raspali u gustim slojevima atmosfere i sagoreli, dok je aparat za povratak nastavio takozvani automatsko-kontrolisano spuštanje kroz atmosferu. Kako su ovo operacije od kritičnog značaja za bezbedni povratak na Zemlju, ove nekoliko reči o njima. Spuštanje aparata za povratak, posle odbacivanje dva odseka, se deli na dve etape - kosmičke (izvan-atmosferske) i atmosferske. Za vreme prve etape, brzina kretanja aparata za povratak se povećava kako se on približava tački uslovnog perigeja koja se uzgred budi rečeno, posle kočenja nalazi ispod nivoa mora! To jednostavno znači da je kočenje takozvana tačka bez povratka, aparat za povratak je sada autonomna celina, bez podrške sistema dva odbačena odseka. Njegovi resursi (akumulatorske baterije, sistem za dovod vazduha i održavanja stabilne temperature u kabini) su vrlo skromni i za tročlanu posadu jedva da iznose nekoliko časova.

5soyuz33 reentry.jpg.CROP.original original

Spektakularni snimak sa MKS ulaska aparata za povratak "Sajuza" u atmosferu, dok u dugačkom plamenu iza njega sagorevaju stambeni i instrumentalni odsek

Na visni od 100km i rastojanju od 2489km od tačke povratka, na pultu ispred kosmonauta pali se signal "Preopterećenje". Kapsula se kreće kroz atmosferu svojim donjim, širim delom, tako da je već tada usled prirodnog aerodinamičkog kočenja njena brzina smanjena za dodatnih 25,6m/s, medjutim, kako smo već naveli zbog povećanja brzine usled kretanja ka tački perigeja, brod ulazi u atmosferu sa brzinom od 7618 m/s, koja je veća od brzine tokom koje je obavljeno kočenje.

Kako se kapsula spušta sve niže, tako aerodinamička opterećenja na njen aluminijumski korpus zaštićen višeslojnom termoizolacijom sve više rastu. Tada spoljašnja temperatura dostiže neverovatnih 2000 stepeni Celzijusa. Toplotna zaštita kapsule je izradjena od ablacionog materijala prekrivenog fenolformaldegidnim smolama. Kapsula ima segmento-konusni oblik, tako da se na njen donji pljosnati deo i sa obe strane deluju podizne sile zahvaljujući kojima se aparat za vreme tog vratolomnog spuštanja naginje čas na jednu, pa na drugu stranu.

6news 091014f lg

Još jedan spektakularan snimak kapsule "Sajuza" za vreme njenog leta kroz guste slojeve atmosfere

Preciznu orijentaciju pred ulazak u atmosferu i početak kontrolisanog spuštanja za vreme atmosferske faze leta, obezbedjuje sistem SIOS koji se sastoji od mikro-motora postavljenih okolo donjeg dela kapsule. Kao gorivo, oni koriste visokokoncentrisanu vodoničnu kiselinu (98%). Produkti sagorevanja - gasovi visokog pritiska i temperature - izlaze kroz mlaznike i time stvaraju reaktivnu silu koja dodatno usporava kretanje kapsule.

Jednu minutu pre aktiviranja padobranskog sistema, kapsula se stabilizuje sa uglovnom brzinom od 13o/s, posle čega na osnovu signala sa barometrijskog senzora koji meri spoljašnji atmosferski pritisak, na visni od 10,8km stupa u dejstvo tzv. osnovni padobraski sistem (OSP). On se sastoji od dva vučna, jednog kočećeg i jednog osnovnog padrobrana. Kada se odbaci poklopac kontejnera OSP, u dejstvo prvo stupaju mali vučni padobrani koji, za sobom iz kontejnera izvlače kočeći padobran površine 24m2. Ovaj padobran se koristi sledećih 16,5 sekundi i smanjuje brzinu kretanja aparata za povratak sa 230 na 90 m/s. On se zatim odbacuje i iz kontejnera OSP izlazi glavni padobran površine 1000m2. On se puni vazduhom na visni od 8,5km, što smanjuje brzinu spuštanja na 6-7m/s.

7news 031115h

8soyuz landing 2

Otvoren je osnovni padobran

Sistem upravljanja, za to vreme meri protok vremena izmedju amotsferskih pritisaka koji odgovaraju visinama od 6,5km i 5,5 km. Ukoliko je ta razlika identična sa planiranom, to znači da je glavni padobran pravilno rasklopljen, pa se upušuje komanda za de-aktiviranje sistema rezervnog padobrana. Na visni od 5km, odbacuje se donji teplotnozaštitni ekran, otvara se vantil BARD za izjednačavanje unutrašnjeg sa spoljašnjim pritiskom (posle čega svež vazduh iz okolne atmosfere ulazi u kabinu), odbacuju se poklopci koji su štitili iluminatore kapsule, dok se unutar nje aktivira amortizacija sedišta "Kezbek-UM".

Tada se aktivira laserski visinometar "Kaktus-2B" koji na visini od 0,75m iznad tla aktivira šest mikromotora mekog spuštanja koji rade na čvrsto gorivo u obliku praha. Zahvaljujući njihovom radu kapsula dodiruje tle brzinom od jednog do dva metra u sekundi. Time je kosmički let praktično završen, posle čega slede operacije evakuacije kosmonauta iz kabine i njihovo zbrinjavanje.

9soyuzcapsule

10expedition49 soyuz landing

Neposredno iznad tla uključuju se raketni motori mekog sletanja

Aparat za povratak broda "Sajuz MS-02" sleteo je 10. aprila 2017. u 14:20č (MV), 147 kilometara jugoistočno od grada Džezkazgana. Povratak iz kosmosa obezbedjivalo je oko 200 ljudi prihvatne službe, 14 helikoptera Mi-8, dva aviona An-12 i tri aviona An-26 i dvadeset kopnenih vozila, uključujući šest specijalnih terenskih vozila "Plava ptica". Na dežurstvu su, za svaki slučaj takodje bili aviona ratnog vazduhoplovstva i nekoliko amfibija.

11 soyuz space capsule safely returns to earth with 3 astronauts 1477816165776

12

13soyuz landing expedition31 capsule touchdown

Odmah posle ateriranja, helikopterima i terenskim vozilima do kapsule stižu članovi prihvatne ekipe

Ruski kosmonauti Sergej Rižikov i Andrej Borisenko i američki astronaut [ejn Kimbrou su proveli u kosmosu 173 dana. Na MKS misiju nastavljaju članovi 51. ekspedicije - Oleg Novicki ("Roskosmos"), Toma Peske (ESA/Francuska) i Pegi Vitson (NASA). Oni se nalaze u kosmos više od 143 dana. Medjutim, već 20. aprila njima će se pridružiti dvočlana ekipa misije MKS-52 - Rus Fjodor Jurčihin i Amerikanac Džek Fišer koji se trenutno nalaze na Bajkonuru gde obavljaju završne pripreme pred skorašnje lansiranje. Dva dana kasnije, 22. aprila sa stanicom treba da bude spojen privatni teretni brod "Signus" (OA-7) kompanije Orbital ATK, posle čega će Vitsonova i Peske ponovo prošetati otvorenim kosmosom. Sredinom maja sa MKS se spaja teretni brod "Dragon" (Spx-11) kompanije SpaceX, da bi 2. juna usledio povratak Novickog i Peskea na Zemlju. Njihova kolegenica iz posade, Pegi Vitson ostaje na stanici dodatna tri meseca. Njena misija je u okviru nedavnog dogovora NASA-e i "Roskosmosa" produžena budući da sledeća ekipa broji samo dva člana. Time će, takodje mnoga naučna istraživanja u kojima Vitsonova učestvuje biti nastavljena bez prekida. Pored toga, Vitsonova će sa oko 280 provedenih dana u kosmosu ući u istoriju astronautike kao žena sa najviše dana provedenih u kosmosu.

 Još fotografija o ovom događaju:
Završena Ekspedicija 50

Dinamika misija na MKS po povratku Novickog i Peskea će ostati gotovo nepromenjena. Sredinom juna sa stanicom će biti spojen ruski teretni brod "Progres MS-06", posle čega slede odvajanja dva privatna teretnjaka - prvo "Dragona", zatim "Signusa".

Krajem jula (tačnije 28.) na stanicu stiže nova posada - Sergej Rjazanski ("Roskosmos"), Rendi Breznik (NASA) i Paolo Nespoli (ESA/Italija) brodom "Sajuz MS-05". Odmah zatim, sledi spajanje teretnog broda "Drgon" (misija SpX-12) uz modul "Harmoin" američkog dela MKS. Posle duže pauze, sredinom avgusta ruski kosmonauti izlaze u otvoreni kosmos (Jurčihin i Rjazanski), a početkom septembra Vitosnova se vraća na Zemlju skupa sa Fišerom i Jurčihinom. Samo deset dana kasnije, 13. septembra sledi lansiranje i spajanje broda "Sajuz MS-06" sa modulom "Poisk" ruskog dela MKS. Na stanicu stiže nova posada - Rus Aleksandar Misurkin i dva Amerikanca - Mark Vande Haj i Džozef Akaba. Zatim se stanicom, uz modul "Juniti", spaja teretni brod "Signus" (OA-8), a 12. oktobra uz modul "Zvezda" pripaja se teretni brod "Progres MS-07". Nekoliko dana kasnije, na Zemlju se vraćaju Rjazanski, Breznik i Nespoli, a već 26. oktobra na stanicu brodom "Sajuz MS-07" stiže nova medjunarodna posada - Anton [kaplerov ("Roskosmos"), Dinald Tingl (NASA) i Norišige Kanai (JAXA/Japan). Spajanje broda planirano je sa modulom "Rasvet". Nekoliko dana kasnije, sa stanicom će biti spojen teretni brod "Dragon" (SpX-13), a u novembru sledi veoma značajan dogadjaj - lansiranje i spajanje sa MKS preko modula "Harmoni" prvog privatnog kosmičkog broda "Dragon v2" (eksperimentalna misija SpX-DM1) bez posade. Novi kosmički brod će p[rovesti u sklopu stanice nekoliko nedelja, tako da se njegov povratak na Zemlju može očekivati u decembru. Ukoliko njegov prvi eksperimentalni let protekne uspešno, sledeće 2018. planirano je da ka MKS bude lansiran sledeći "Dragon" po prvi put sa ljudskom posadom.

Ovom misijom, program letova ka MKS planiran za 2017. će biti završen.    

Završena ekspedicija MKS-49

Završena ekspedicija MKS-48

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži