Posada misije MKS-49 sletela je na Zemlju posle 115 dana provedenih u kosmosu. Bila to ujedno prva misija modifikovanog kosmičkog broda nove serije "Sajuz MS".

Rus Anatolij Ivanjišin, Japanac Takuja Oniši i Amerikanka Ketlin Rubins su danas, 30. oktobra 2016. u 06.59č (po moskovskom vremenu) završili kosmičku ekspediciju. Aparat za povratak kosmičkog broda "Sajuz MS" sleteo je na Zemlju 148km  jugoistočno od Džezkagana, grada na severu Kazahstanu. Za vreme spuštanja, aparat je pratilo oko 200 ljudi iz prihvate ekipe, 14 helikoptera Mi-8, dva aviona (An-12 i An-26) i dvadeset specijalizovanih vozila, uključujući i četiri amfibije. Svi članovi posade osećaju se dobro.     

Povratak sa Međunarodne kosmičke stanice počinje kada se kosmički brod fizički odvoji od MKS i krene u samostalni let. Pre toga, posada obavlja predaju komandovanja stanicom. U tradicionalnoj ceremoniji, stari komandant MKS - Ivanjišin - predaju komandu sledećem komandnatu stanice - američkom astronuatom Kimbrou, koji je pre osam dana stigao na MKS skupa sa ruskim kosmonautima Rižkovim i Borisenkom. Naravno, sve što je potrebno vratiti na Zemlju, brižljivo je smešteno u veoma tesnu kabinu "Sajuza". Kosmonauti jedva da mogu da vrate sa sobom sa stanice pedesetak kilograma tereta koji mora biti precizno i balansirano raspoređen (tzv. efekt "centar mase") radi stabilnosti povratka kapsule. Zatim su se Ivanjišin, Oniši i Rubinsova pozdravili sa Kimbrouom, Rižikovim i Borisenkom i prešavši u stambeni (orbitalni) odseka za sobom hermetički zatvorili poklopac. To isto su za svoje strane uradili Rižikov, Borisenko i Kimbrou koji su zatvorili poklopac modula "Rasvet" (MIM1).

p1Sajuz MS" napušta Kosmičku stanicu

U stambenom odseku broda "Sajuz MS", posada je navukla skafandre "Sokol" i prešla u kabinu aparata za povratak. U centralno sedište komandanta broda seo je Ivanjišin, levo od njega prvi brodski inženjer Oniši, dok je desno od Ivanjišina sedela Rubinsova (brodski inženje broj dva). Za sobom, oni su hermetički zatvorili poklopac između stambenog i komandnog odseka i u 03:35č odvojili brod od stanice.

Tri minuta kasnije, obavljen je prvi od dva manja manevra (durgi je obavljen devet  minuta posle odvajanja) kojim je brod udaljen od stanice. Zanimljvio, između dve korekcije putanje leta, Ivanjišin je obavio nekoliko testova ručnih komandi novih korekcionih raketnih motora DPO broda "Sajuz MS". Operacija kočenja je počela u 06:06č, kada se brod nalazio na orbiti visine 429,5km, nad noćnom stranom planete, iznad Južnog Atlantika. Motor je na kočenje radio 4 minuta i 37 sekundi, što je umanjilo brzinu leta za 128 m/s. Kada je motor ugašen, brod je bio na visini od 420km i preko Atlantika krenuo prema atmosferi, takozvanom putanjom povratka. U 06:33, na visini od 140km iznad Egipta usledilo je odvajanje odseka kosmičkog broda. Od aparata za povratak, u kome je kabina sa posadom i koji jedini ima termodinamičku zaštitu za prolazak kroz atmosferu, eksplozivne naprave su odbacile stambeni (orbitalni) i priborno-agregatni (instrumentalni) odsek. Tri minuta kasnije, na visini od 99,8km iznad Sredozmenog mora brod je uleteo u atmosferu - započela je kritična etapa povratka. U tim trenucima kapsula, koja se ogromnom brzinom kreće kroz guste slojeve atmosfere, je okružena plazmom. Na spoljašnjoj površini aparata temperatura prelazi 1500 stepeni, dok se kroz dva iluminatora koji se nalaze sa starne Onišija i Rubinsove može videti narandžasta plazma. U tim trenucima, kako plazma ne propušta radio-talase, veza sa Zemljom ne postoji.

U cilju smanjenja opterećenja, tokom leta kroz atmosferu povremeno se pale mali korekcioni motori na kapsuli, koji podešavaju ugao spuštanja. Najveće opterećenje je na visini od 33,5km i iznosi 3,96g - to znači da kosmonauti teže gotovo četiri puta više od svoje prirodne težine. Jedan od kosmonauta iz ranijih misija "Sajuza" je te trenutke opisao kao veoma naporne - "imate osećaj kao da vam je slon na grudima", zapisao je on.

p2Aparat za povratak broda "Sajuz MS" ispod padobrana

Na 10,8 km (vreme je 6:44:42), u dejstvo stupa padobran, opterećenja naglo pada (tada iznosi 1.16g), kapsula malteno plovi kroz oblake. Tada je već uočena sa pratećih helikoptera, veza sa posadom se uspostavlja - idu zadnji trenuci leta. Otvoren je ventil kroz koji svež vazduh ulazi u kabinu. Kosmonauti zauzimaju specijlanu pozu u svojim sedištima za koja su privezana kaiševima, dok su im takođe oko presavijenih kolena postavljeni široki lastici. Oni trebaju da zaštite noge kosmonauta da ne udare u donji deo komandne table, u slučaju "tvrdog" ateriranja. Oni se skupe u svojim sedištima, ispod kojih se izvuku amortizeri. Na oko metar visine, pale se rektoraktni motori na dnu kapsule koji smanje brzinu kontakta sa tlom na oko desetak metara u sekundi. U tom trenutku, ispod kapsule bljesne eksplozija i njen dim (kao i prašina koja se tom prilikom podigne) potpuno pokriju aparat za povratak.

p4Rade retroraketni motori mekog sletanja - trenutak kontakta aparata za povratak "Sajuza MS" sa kazahstanskim 

U kabini, trenutak kontakta sa tlom se oseti kao jak udarac, snažan trzaj za koji svi članovi posade moraju biti spremni. Jedan američki astronaut je taj trenutak uporedio sa "sudarom dva automobila". Mala nepažnja, i najmanji propust u poštovanju pravila ateriranja, mogu tada do dovedu to manjih ili većih povreda. Nedavno je objavljena jedna analiza u kojoj je navedeno da je trećina američkih astronauta koji se letetli na ruskim "Sajuzima" doživela neku vrstu povrede, od ugruvanja, ogrebotina, iščašenja, gubitka svesti (to se desilo dva puta) ili, kao što se to desilo 2003. i 2008. prilikom balističkih spuštanja kada su povredili američki astronaut Donald Petit, odnosno prva Južnokoreanka u kosmosu Ji-So-jeon. U oba slučaja, otkazao je sistem za kontrolisani povratak, pa su  kapsule letele kroz atmosferu maltene kao kamen, uz maksimalna opterećenje od 10g. Jiova je čak po povratka bila hospitalizovana, ali se ubrzo oporovila.

Na svu sreću, tokom današnjeg spuštanja aparata za povratak broda "Sajuz-MS" sve je teklo po planu. Ateriranje se desilo u 06:58č. Gotovo istovremeno sa kapsulom nedaleko od nje je sletelo nekoliko helikoptera, tako da su članovi posade evakuisani samo dvadesetak minuta posle ateriranja. Prvo je uz pomoć prihvatne ekipe izašao Ivanjišin, zatim Oniši, a na kraju i nasmejana plavokosa Ketlin Rubins. Za nju i Onišija ovo je bilo prvo kosmičko iskustvo i vatreni povratak iz kosmosa, dok je Ivanjišinu, koga je Oniši opisao keo najhladnokrivnijeg čoveka koga je ikada sreo, ovo bio drugi povratak iz kosmosa.

p7

p5   p6

Osmesi posle 115 dana kosmičkog leta - Ivanjišin (gore), Oniši (u sredini) i Rubinsova

Tako je završena još jedna kosmička epopeja koja krenula 7. jula 2016. posle nekoliko odlaganja i promena. Kao što smo komentarišući lansiranje "Sajuza MS" pre četiri meseca naveli, Ivanjišin, Oniši i Rubinsova su trebali da lete na poslednjem brodu serije "Sajuz TMA", ali je posle gubitka jednog "Progresa" prošle godine došlo do promene grafikona i redosleda lansiranja, te im je ukazana prilika da upravo oni prvi lete na novoj modifikaciji "Sajuz MS". Sa mesta spuštanja, članovi posade su posle tradiocionlanog toplog dočeka na aerodromu predstavnika lokalnih kazahstanskih vlasti, odleteli posebnim avionima - Ivanjišin u Zvezdani grad, a Oniši i Rubinsova u Hjuston (dok ovo pišemo, oni su još uvek u avionu). 

Dok uskoro kreće njihova rehabilitacija i sumiranje rezultata misije, na Kosmičkoj stanici nastavljaju misiju MKS-50 Sergej Rižikov, Andrej Borisenko i Čejn Kimbrou. Već 17. novembra pridružiće im se članovi sledeće MKS-51 ekspedicije - Oleg Novicki ("Roskosmos"), Toma Peske (ESA/Francuska) i Pegi Vitson (NASA), još jedna dama u kosmosu - veteran dve maratonske misije tokom kojih je nakupila na orbiti gotovo 380 dana. Očkuju nas nove uzbudljive kosmičke ekspedicije.    

Biografije članova posade misije MKS-48/49 i kosmičkog broda "Sajuz MS-01"

Sergej Nikolajevič Rižikov

Robert Šejn Kimbrou

Susret sa astronautom Kimbroum

Andrej Ivanovič Borisenko

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži