kimborou

Robert Šejn Kimbrou (Robert Shane Kimbrough)

Treći član posade, pukovnik Robert Šejn Kimbrou, je veteran jedne misije spejs šatla, tokom koje je na orbiti, što na šatlu, što na MKS, proveo 16 dana i dva puta izlazio u otvoreni kosmos gde je proveo 13 časova.

Šejn Kimbrou je jedan od dvojice astronauta koje sam imao čast da upoznam. Bilo je to septembra 2012, ovde na lokalnom Univerzitetu gde je Kimbrou skupa sa direktorom NASA-e za bezbednost operacija na MKS održao prezentaciju o njegovom kosmičkom letu na spejs šatlu (o tome sam na stranicama ovog sajta takođe pisao). Sećam se da na mene nije ostavio neki poseban utisak. Nizak, kratko, po vojnički podšišan, govorio je koristeći vrlo kratke rečenice, bez ispoljavanja gotovo ikakvih emocija. Sećam se, dok smo posle prezentacije na kratko porazgovarali, da mi je kroz glavu prošao opis Orijane Falači koja je u praskozorje prvog čovekovog leta na Mesec imali priliku da poseti Kosmički centar u Hjustonu i intervjuiše astronaute Armstronga, Kolinsa i Oldrina. Tada je zapisala da su zebre koje je videla kako se kupaju u jezeru na ulazu u Centar bila "najljudskija" bića koja je tamo videla.

Iako mu je prvi ime Robert, Kimbroua svi zovu po njegovom drugom imenu - Šejn. Rođen je 4. juna 1967. u gradu Kilinu (Killeen), država Teksas. Srednju školu je završio u Atlanti (Džordžija).           

Godine 1989. Kimbrou je diplomirao na Vojnoj akademiji u Vest Pointu (West Point), na katedri za aerokosmičku tehniku. Akademija u Vest Pointu je jedna od vodećih američkih vojnih akademskih institucija koja je iznedrila veliki broj astronauta. Devet godina kasnije, on je magistrirao naučna istraživanja na Tehničkom institutu države Džordžija

Kao pilot kopnene Armije SAD, Kimbrou je učestvovao u operaciji “Pustinjska oluja” kao komandant helikoptera tipa Apache.

Po povratku iz rata, napušta Armiju i prelazi da radi u Džonsonov (Johnson) kosmički centar NASA-e u Hjustonu kao inženjer simulacije aviona - trenažera spejs šatla korišćenog za obuku astronauta.

Maja 2004. Kimbrou je uvršten u 19. grupu astronauta NASA-e, kao kandidat za specijalistu misije. Dve godine kasnije, posle obavezne obuke dobija kvalifikaciju punopravnog astronauta. Godinu dana je posle toga proveo u departmentu za bezbednost astronauta.

Već u septembu 2007. imenovan je za specijalistu misije STS-126 koja je obavljena novembra 2008. Bila je to jedna od, u to vreme redovnih misija snabdevanja MKS pomoću šatla Endeavour i teretnog modula MPLP Leonardo. Tada je Kimbrou dva puta izlazio u otvoreni kosmos i obavio servisne radove na jednom od sunčevih panela. Takođe, na spoljašnjoj površini japanskog modula Kibo instalirana je GPS antena. Izvan šatla, Kimbrou je ukupno proveo gotovo 13 časova, dok je njegova prva misija trajala oko 16 dana.

U oktobru 2014. uvršten je u posadu kosmičkog broda “Sajuz MS-02”. Pre svog drugog kosmičkog leta, Kimbrou je bio dubler Ketlin Rubins koja se sada nalazi na MKS.

Oženjen je sa Robi Lin Nikels (Robbie Lynn Nickels), otac je troje dece.

Pored aviona i kosmosa, voli bejzbol.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 7 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 10 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 22 sati ranije

Foto...