To je postala već tradicija u kosmičkoj eri. Svaka sonda, ako joj se ukaže šansa, okreće svoje kamere i slika našu planetu sa kosmičke udaljenosti. I „Curiosity“, najskuplji i najsloženiji robot ikad poslat na Mars, nije izuzetak. 529. sola (31. januara 2014.) „Curiosityjeva“ kamera MastCam okrenuta je ka našoj planeti na Marsovom nebu u sutonu. Pogledaj pažljivo na donjoj slici da li možeš i ti da je lociraš:
Vidiš li Zemlju na večernjem nebu Marsa? (NASA/JPL).
OK, ako ne vidiš ništa (nisam ni ja), evo ti mala pomoć:
Zemlja i Mesec na Marsovom nebu (NASA/JPL).
U vreme nastanka fotografije, Zemlja je bila 160 miliona kilometara daleko, ali čak i sa takve daljine jasno je uočljivo prisustvo Meseca. Zato nije ni čudo što Zemlju često tretiraju kao jedinu dvojnu planetu u Sunčevom sistemu[1]. Zapravo, „Curiosity“ je poslao tri slike večernjeg neba koristeći Mastcam-100– tj. kameru sa žižinom daljinom od sto milimetara, a uskoro potom i šest slika načinjenih kamerom Mastcam-34. Logično, Mesec je primetan samo na slikama Mastcama-100, jer ona ima bolje uvećanje. Sve slike su načinjene za manje od jednog minuta približno u 18:47 po lokalnom vremenu, a za rezultat imamo mozaične „slike“ koje su objavljene.
Sasvim je moguće da će u ne tako dalekoj budućnosti jedna od zanimacija prvih astronauta koji budu hodali po Marsu biti posmatranje promena kontura plavo-belih mermernih oblaka nad različitim kontinentima tokom 24-časovnog okretanja Zemlje oko ose.
Ovako se vide Zemlja i Mesec sa „Curiosityja“ (NASA/JPL).
Video-slike Zemlje načinjene kamerama Nasinog rovera:
http://www.youtube.com/watch?v=rkDUvJpGcvY&feature=player_embedded
 |
 |
Roverove digitalne kamere sa fiksnim žićinim daljinama, Mastcam-100 i Mastcam-34. Bilo je u planu da na kamere budu montirana i sočiva za zumiranje, ali NASA je te radove stopirala u martu 2011. Prva kamera ima rezoluciju od 7,4 cm po pikselu na udaljenosti od 1 km i ~150 mikrona po pikselu na 2 m udaljenosti. Druga kamera ima rezoluciju od 22 cm po pikselu na udaljenosti od 1 km i 450 mikrona po pikselu na 2 metra.
Ali dok je naš robot provodio noći tužno razlišljajući o dalekom domu, danju je studirao peščanu dinuDingo Gap. Uplašivši se da bi rover mogao da se zaglavi u toj metar visokoj peščanoj dini (rover je težak 900 kila!), kontrolori misije su 528. sola odlučili da pomoću roverovog prednjeg desnog točka provere kohezivnost materijala dine. Nsu želeli da ponove grešku tima koji je kontrolisao “Opportunityja” tokom pustolovine preko dine Purgatory (“Dina Čistilišta”)[2], formacije za koju se ispostavilo da je prekrivena mnogo tanjim materijalom od očekivanog, što je zarobilo točkove istraživača na pet nedelja. Nakon analiziranja rezultata instrumenata i proučavanja brojnih fotografija, “Curiosityjev” tim je početkom februara odlučio da uradi sve što mogu i popnu se na dinu. Čitav 531. sol je bio posvećen pažljivoj proceni dine instrumentima MAHLI i MARDI. Sledećeg sola, ponovo su detaljno snimljeni svi točkovi kamerom MAHLI, koja se nalazi na kraju robotske ruke duge 2,1 mewtar.
Panorama Dingo Gapa pre prelaska preko dine (NASA/JPL/Damia Bouic).
Točkovi “Curiosityja” tokom spuštanja sa dine snimljeni kamerom MAHLI (NASA/JPL).
Pogled na “arenu” koja formira dinu. kako utvrditi da li može da ponese rover težak jednu tonu? (NASA/JPL).
“Curiosity” je 533. sola započeo uspon na dinu (to je najveća prepreka koju je “napao” još od kako se 6. avgusta 2012. spustio na Mars), i krajem dana se popeo na vrh. Trebalo je da završi svoju avanturu sledećeg dana, ali prvobitni planovi su promenjeni i rover je započeo spuštanje tek 535. sola (6. februara). Nakon toga, vozilo je usmereno ka dolini koja se nalazi ispred Dingo Gapa, nazvanoj Moonlight Valley. Predstojeće analize geoloških tvorevina u obliku vena nazvanih “Collett and Mussell”, koje se nalaze na putu posle silaska sa dine Dingo obećavaju neka geološka iznenađenja. Nastupajuće nedelje biće baš uzbudljive za rovera!
Do sada, rover je prevalio preko 5 km i načinio i poslao na Zemlju preko 118.000 slika.
Snimci HazCam kamera pre i posle dine (NASA/JPL).
Ruta “Curiosityja” tokom prelaska dine Dingo Gap (unmannedspaceflight.com).
Slojevi Marsove površine doline Moonlight kojima rover tek treba da prođe.
1 U mojoj novoj knjizi „Neka velika otkrića i pronalasci...“ lepo piše da su pored Zemlje/Meseca jedini pravi kandidati za naziv dvojnog (binarnog) sistema planeta u našem sistemu Pluton/Haron. Međutim, Pluton više nije planeta, te oni više nisu u konkurenciji.
Ipak, Mesečev prečnik je 4 puta manji od Zemljinog, a masa 80 puta manja od Zemljine. Prečnik Harona je jednak polovini Plutonovog, a masa mu iznosi 1/7 Plutonove. Iako neki meseci u sistemu imaju veće prečnike i mase od Meseca (Ganimed, Titan, Kalisto i Io), oni su u poređenju sa svojim domaćinima pravi patuljci.
2 Između aprila (445 sol) i juna (483 sola) 2005. „Opportunity“ se zaglavio prilikom pokušaja da se popne uz peščanu dinu visoku samo 30 cm. Na osnovi fotografija koje je načinio sam rover, ispostavilo se da su se sva 4 kornerna točka ukopala čak i preko osovina. Posle bezbroj simulacija na Zemlji i pokušaja da se rover pomakne makar za santimetar, rover se nekako izvukao i nastavio ka krateru Erebus.
Portret Zemlje sa Mesecom, iz daljine
Tri portreta Zemlje sa Mesecom
Porodični portret Sunčevog sistema
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
