NASA je pre nekoliko dana objavila da će njen lovac na planete, teleskop „Kepler", uskoro biti isključen jer se pokvario jedan od reakcionih točkova pomoću kojega se vršilo usmeravanje teleskopa.
„Ja još ne bih otpisivao ’Keplera’“, izjavio je na poslednjoj konferenciji za štampu John Grunsfeld, astronaut koji je nekad davno popravljao Habla a danas je jedan od Nasinih direktora za kosmičku nauku.
Ali su on i kolege iz agencije priznali da ako inženjeri hitno ne uspeju da poprave točak ili pronađu neki drugi način da održavaju preciznu orijentaciju teleskopa, kvar bi mogao da okonča jednu od najromantičnijih i najuspešnijih Nasinih misija: potragu za zemljolikim planetama u nastanjivim orbitama oko drugih zvezda. Upravo prošlog meseca astronomi su objavili da je “Kepler” pronašao dve nove planete, jedni malo veću od Zemlje, koja se okreće oko zvezde 1.200 sv. godina odavde a nalazi se u Goldilockovoj zoni, u kojoj se voda nalazi u tečnom stanju.
Astronomi smatraju da mnoge potencijalno nastanjive planete, čak i manje i mnogo sličnije Zemlji, postoj, ali da još nisu otkrivene. U toj oceni se slaže i William Borucki (na slici), začetnik ideje “Kepler” i vođa stručnog tima iz Nasinog „Ames” centra.
Kada je vest o mogućem gubitku “Keplera” procurela u javnost, tako se raspoloženje u astronomskim krugovima natmurilo. „Smatrali smo ga jednim od poklona čovečanstvu,“ izjavio je jedan astronom koji je želeo da ostane anoniman dokle god NASA ne potvrdi status misije. „Ako ode, svi ćemo biti na gubitku – to je sigurno“.
“Kepler”, lansiran u martu 2009. godine, i kruži oko Sunca na približno istoj udaljenosti kao i Zemlja. Njegova misija se sastojala u potrazi zc pregledati oko 150.000 zvezda u sazvežđima Labuda, Lire i Zmaja i loviti male promene u njihovom sjaju, koji proizvodi prolazak planeta, odn. tranzit, ispred zvezda. Teleskop je identifikovao 130 planeta i još 2.740 kandidata. Borucki je podsetio da je oko 230 njih veličine Zemlje, dok je drugih 820 samo dvaput veće od naše planete. Sve planete su kamene strukture kao i naš svet.
Do sada, “Keplerova“ misija je koštala do sada $600 miliona. Konstruisan je da operiše oko tri ipo godine, ali je prošle godine misija produžena na još tri godine, do 2016.
Obzirom da se Zemljin tranzit ispred Sunca dešava samo jednom godišnje, astronomi imaju šansu još dve godine da posmatraju tranzite planeta koje love, koje imaju slične orbite kao mi. Bez dodatnog vremena, podaci će biti nepotpuni, smatraju astronomi, pa će i odgovori biti malo nedefinisaniji nego što bi trebali da budu. Geoffrey Marcy, “Keplerov“ astronom sa Berklija, kaže da bi bez podataka sa teleskopa “Kepler“ astronomi bili „na ivici“ da odgovore na pitanje koliko su česte Zemlje u galaksiji, i sa manje statističkih podataka nego što su se nadali.
U januaru, inženjeri su konstatovali da jedan od reakcionih točkova (№3) koji je zadužen za finu stabilizaciju teleskopa počinje da koči. Zato su ga isključili na nekoliko nedelja i pustili da se “odmori”, nadajući da će se sintetički lubrikant za podmazivanje osovine nekako raširiti i rešiti nastali problem. Ali kada su ga posle 10 dana ponovo aktivirali, trenje je još uvek bilo tu. Do sada, problem nije uticao na program teleskopskih osmatranja, ali u prošli utorak (14. maja), letilica je automatski prebačena u tzv. safe mode[1], a inženjeri su odlučili da zaustave reaktivni točak.
Jedan od 4 reaktivna točka na letilici. Proizvodi ih „Ball Aerospace“. Služe za žiroskopsko usmeravanje letilice u različitim pravcima bez paljenja motora ili trastera. Naročito su korisni kada je potrebno vrlo malo pomeranje radi usmeravanja samog teleskopa. Okreću se oko 6000 puta u minutu.
Iako je znatno manji od Hablovog teleskopa, “Kepler” je najveći teleskop ikad poslat van Zemljine orbite. Period rotacije oko Sunca mu je 372,5 dana, a njegovu orbitu NASA opisuje kao „Earth–traling“. Težak je 1.052 kg.
“Kepler” je konstruisan za merenje skoro neprimetnih varijacija u sjaju zvezda što može da znači da se oko nje okreću planete. NASA se nada da će otkriti zemljolike planete koje de okreću na udaljenosti koja dozvoljava tečnu vodu, što bi značilo da su potencijalno dobre za život. Orbita teleskopa je takva da je za 3 godine posmatrao preko 150.000 zvezda.
U svom fikiranom vidnom polju fotometar teleskopa konstantno beleži sjaj preko 145.000 zvezda glavnog niza. Ti podaci se šalju na Zemlju, gde se analizira eventualna promena u sjaju tih zvezda. Za sada, procene su da ima preko 17 milijardi planeta sličnih Zemlji u našoj galaksiji.
“Kepler” je lansiran sa četiri reakciona točka, ali je 14. jula prošle godine točak №2 već ispao iz pogona jer je pokazivao iste simptome. Čitava letilica “Kepler” zahteva tri točka za pravilno i precizno usmeravanje, a sada je ostala sa samo dva. Nedostatak tri funkcionalna točka najverovatnije će uskratiti teleskopu mogućnost da se dovoljno precizno usmerava u potrazi za zemljolikim egzoplanetama.
Rukovodioci projekta se ipšak još nadaju da će nekako popraviti situaciju terajući inkriminisani točak da se okreće napred–nazad, pa čak i da pokušaju da aktiviraju onaj isključen prošle godine, za šta će im, prema rečima zamenika menadžera programa Charlesa Sobecka iz „Amesa“, trebati najverovatnije nekoliko meseci. Deo tog vremena svakako će otići i na razmišljanje o tome šta bi teleskop, koji se inače nalazi u odličnom stanju, mogao da radi ako više ne bude u stanju da lovi daleke planete. Inženjeri podsećaju da se gruba orijentacija letilice još uvek može obavljati upotrebom brodskih trastera.
Borucki je izjavio da je projekat “Kepler” imao dugačak put – i fenomenalne uspehe – i da on još nije spreman da kaže da je sve gotovo. Kada su početi da se rade planove za “Kepler”, priča dalje Borucki, niko nije znao da li stvarno druge zvezde imaju planete; sada znamo da ih skoro svaka u galaksiji ima i da je najbliža egzoplaneta udaljena od nas samo 10 svetlosnih godina. „Ja sam prezadovoljan i iznenđen onim što smo do sada postigli,“ kaže on.
Astronautu Grunsfeldu, koji je bio mehaničar Hablovom teleskopu tokom nekoliko iscrpljujućih kosmičkih izlazaka, “Keplerov“ kvar posebno teško pada. „Nažalost, ne nalazi se na tkvom mestu da mogu da odem i popravim ga,“ šali se ipak astronaut u penziji.
2.300 kandidata za potencijalno nastanjive egzoplanete koje je otkrio “Kepler” raspoređenih prema njihovoj veličini i udaljenosti od matičnih zvezda (NASA).
Potencijalni kandidati za zemljolike planete na osnovu “Keplerovih“ podataka. Za poređenje su prikazane tri planete iz kategorije tzv. super-Zemlje: Gliese 667 Cc,Gliese 581 d i HD 189733 b(http: // phl.upr.edu/).
P.S.
Koga iole intresuje problematika egzoplaneta, neka ne propusti ovaj edukativni film Jorgea Chama, dr za crtane filmove:
http://www.youtube.com/watch?v=zFPnOUSdMdc&feature=player_embedded
„Kepler“ je već bio u safe modu dvaput: 15. juna i 3. jula 2009. Oba puta zato što se brodski procesor resetovao. Verovatni razlog su vili kosmički zraci.
Još o Kepleru:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
