Astronautika: misije

mars odyssey2Orbitalni aparat NASA-e “Mars-Odisej” koji kruži oko Crvene planete obnovio je rad posle problema u radu navigacionog sistema koji su iskrsli prošlog juna. Aparat je sada prebačen na rezervni navigacioni sistem.

Juna 2012. stručnjaci NASA-e su otkrili problem u radu jednog od tri žiroskopa pomoću kojih aparat održava položaj u prostoru i orijentaciju tokom kruženja oko Marsa. Aparat je posle ovog problema odmah prebačen u “bezbedan” režim rada radi provere svih sistema i organizovanja plana daljih akcija.

Ove nedelje je “Mars-Odisej” uspešno po prvi put prosledio podatke o položaju marsohoda “Oportjuniti” posle orijentacije koju je odradio korišćenjem rezervnog kompleta navigacionog sistema, koji takodje rade pod kontrolom rezervnog kompjutera.  

Iako su inženjeri procenili da bi aparat uspešno mogao da radi pomoću osnovnog sistema još nekoliko meseci, odlučeno je da on bude isključen i da se predje na rezervni komplet i time sačuvaju oba sistema za buduće operacije u orbiti.

“Mars-Odisej” je lansiran aprila 2001. Šest meseci kasnije, krajem oktobra aparat je ubačen u orbitu oko Marsa i najdugovečniji je od svih aparata koji trenutno kruže oko Marsa. Pored naučnih istraživanja koja se obavljaju pomoću tri pribora (infracrvene kamere THEMIS, merača kosmičke radijacije MARIE i gama-spektrometra GRS), “Mars-Odisej” se koristi za obezbednje komunikacija izmedju Zemlje i aparata koji se nalaze na površini Marsa.  


Mars Odyssey na operaciji presađivanja organa

Odysseus – Marsov rekorder
(Astronautika/Misije)

... postavio neverovatan rekord. Radi se o „2001 Mars Odysseyu", koji na Marsu funkcioniše duže od bilo koje letilice do sada u istoriji. „Odyssey" je ušao u Marsovu orbitu

Rekord Odiseja oko Marsa

2001 Mars Odyssey

Ukratko o Mars Odiseju

2001 Mars Odyssey u orbiti oko Marsa

Članak iz 2001. kada je MO ušao u orbitu oko Marsa


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 11 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 14 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...