Amerikanci su se prošle godine vratili Mesecu. Doduše diskretno, sa dva lunarna satelita teška po 300 kg (sve sa gorivom za 4 meseca). Misija je nazvana GRAIL – Gravity Recovery And Interior Laboratory.
Planirano je da GRAIL bude strogo misija za dobijanje što više informacija. Najjača konfiguracija rakete „Delta II”, 7920H-10, lansirana prošle godine, oslobodila je na putu ka Mesecu (Sunce–Zemlja Lagranžova tačka L1) dva mala satelita, GRAIL–A (pod imenom Ebb) i GRAIL–B (Flow), koji su simultano sakupljali podatke za naučnu analizu Mesečevih gravitacionih karakteristika, građe i istorije.
Na letilicama se nalaze kamere koje su sastavljali studenti i koje se koriste za pravljenje fotografija i video––zapisa Mesečeve površine.
 |
 |
GRAIL je 11. misija „Discovery“ programa, pokrenutog još 1992. godine. U taj program spadaju i misije NEAR, „Genesis“, MESSENGER, „Dawn“, teleskop „Kepler“ itd. Desno je raketa „Delta II Heavy“ – bilo je to njeno šesto i verovatno poslednje lansiranje. Prvi stepen rakete je početkom leta bio potpomognut sa devet GEM–46 raketnih bustera, od kojih je 6 uključeno pri lansiranju a preostala 3 neposredno pre nego što se prvih 6 ugasi.
Sateliti–blizanci lansirani su 10. septembra 2011. godine. Posle skoro četvoromesečnog putovanja do Meseca, Ebb je ušao u lunarnu orbitu za Novu godinu, a Flow dan kasnije.
GRAIL sateliti su veličine mašine za veš, visine 109 cm i širine 95 cm, i sve sa gorivom teški 305 kg. Među instrumente spadaju i akcelerometar, merač mikrotalasa i zvezdane kamere. Tokom leta u lunarnoj orbiti, sateliti koriste energiju Sunca (solarni paneli stvaraju oko 700 W struje) ali i energiju 10 nikl–vodoničnih baterijskih ćelija.
Trasteri na svakom od dva satelita mogu da stvore potisak od 22 njutna. U rezervoarima svakog satelita nalazi se 103.5 kg hidrazinskog goriva za glavni motor MR–106L i osam trastera snage po 0,9 N. Sunce i zvezdani senzori i jedinica za merenje inercije pomažu da letilice određuju svoj položaj i orijentišu se. Sateliti nose avioničke sisteme koji su proizvedeni za „Mars Reconnaissance Orbiter“, koji je lansiran još 2005. godine Čitav GRAIL program do sada košta oko pola milijardi dolara.
 |
 |
Ali ono što je možda glavna odlika čitave misije jeste njen javni i edukativni program. Nazvan je MoonKAM (Moon Knowladge Acquired school student), a vodi ga kompanija koju je osnovala prva Amerikanka u kosmosu, dr Sally Ride, a pomažu nezavršeni studenti fakulteta u San Dijegu, Kalifornija. To je prva Nasina planetna misija sa instrumentima u potpunosti posvećenim obrazovanju i javnoj upotrebi.
MoonKAM takođe angažije i srednješkolce u misiji i lunarnom istraživanju. Đaci iz čitavog sveta bitaju zanimljive zone na lunarnoj površini i šalju zahteve GRAIL operativnom centru (MOC). Dobijene fotografije zadatih lokacija šalju se preko satelita nazad i postaju dostupne svima preko vebsajta. Đaci i studenti mogu da koriste te slike za proučavanje pojava kao što su krateri, visoravni i mora, a proučavaju se i moguća mesta za sletanja u budućnosti. Primarna misija je trajala 80 dana. Ovde je moguće pogledati kako izgleda jedna Flip Book, kakvu koriste američki sudenti, a ovde galeriju slika. Do danas je preko 2.700 školskih ustanova iz 52 zemlje uzelo učešća u programu MoonKAM.
Ono zbog čega sam i uzeo da pišem o ovoj misiji je prosto neverovatna donja slika dalje strane Mesečeve površine, sa Zemljom u pozadini, koju je načinio MoonKAM sistem sa Ebb letilice. Slika je napravljena tokom prve fotografske sesije sa Mesečeve orbite tokom 15–18. marta 2012. godine. Skoro polovinu ove fotografije zauzima krater De Forest. Zbog blizine južnog pola, De Forest prima svetlost pod vrlo oštrim uglom kada se nalazi na osvetljenoj polovini Meseca.
GRAIL na putu do Meseca
11.09.2011
Ako sve do kraja bude u redu, narednih godina, pa i čitavih decenija mnogi naučni i stručni radovi kao svoj izvor podataka o Mesecu navodiće misiju Gravity Recovery and Interior Laboratory (GRAIL).
GRAIL blizanci spremni za istraživanja Mjeseca
13.08.2011
NASAine letjelice iz projekta GRAIL spremne su za višemjesečnu odiseju istraživanja našeg prirodnog satelita.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
