Astronautika: misije

Ako sve do kraja bude u redu, narednih godina, pa i čitavih decenija mnogi naučni i stručni radovi kao svoj izvor podataka o Mesecu navodiće misiju Gravity Recovery and Interior Laboratory (GRAIL). Ona nije posebno atraktivna za prosečnog ljubitelja astronomije koliko za naučnike i sve drugie ozbiljne istraživače Meseca i Sunčevog sistema.

Juče, 10. septembra raketom Delta II, sa Kejp Kanavarela (Florida, SAD)  put Meseca lansirane su dve sonde bilzanaca: GRAIL A i GRAIL B. Za razliku od ostalih Nasinih letelica koje do Meseca stginu za tri dana leta, ova će putovati više od tri  meseca i to preko Lagranžove tačke 1. To će, kažu inžinjeri, smanjiti potrošnju goriva letelice i umanjiti njenu brzinu kada bude stigla do Meseca što će opet omogućiti ulazak u izuzetno nisku orbitu oko našeg suseda: svega 50 kilometara iznad površine.

Lansiranje, pogled sa zemlje

Snimak kamere sa rakete

Sonde, GRAIL A i GRAIL B, veličine mašine za pranje veša, ući će u orbitu oko Meseca 31. decembra, odnosno 1. januara sledeće godine.  Oko Meseca leteće na rastojanju između 175 i 225 kilometara i biće u neprestanoj komunikaciji kako među sobom tako i sa bazom na Zemlji i tako će razmenjivati telemetrijske podatke. Ovi podaci omogući će naučnicima da načine preciznu gravitacionu mapu Meseca kao i da urvrde njegovu geološku strukturu. A sve to od značaja je za izučavanje istorije evolucije terestričkih planeta.

Prikupljanje podataka će trajati 90 dana i trebaće 12 meseci za analizu. Podaci će biti raspoloživi oko 30 dana nakon što prikupljanje počne

Misija košta oko 400 miliona dolara.

GRAIL blizanci spremni za istraživanja Mjeseca