Astronautika: misije

Naredna 2012. će biti godina komercijalnih kosmičkih misija. Očekuju nas letovi tri konkurentna teretna kosmička broda privatnih kompanija namenjih snabdevanju američkog segmenta Medjunarodne kosmičke stanice (MKS).

Misija kosmičkog broda "Dragon" ("Zmaj") kompanije "SpejsX" (SpaceX) planirana je za februar 2012. Prethodno, sa MKS će 28. januara 2012. biti spojen ruski teretni brod "Progres M-14M" koji će doneti aparaturu koja je neophodna za spajanje "Dragona" sa stanicom. Time su NASA i "SpejsX", posle prvog probnog leta "Dragona" decembra 2010., objedinila drugi i treći let - susret i spajanje sa stanicom MKS.

Aparat će se približiti stanici posle čega će ga astronauti NASA-e na MKS pomoću kanadske mehaničke ruke SSRMS dohvatiti i spojiti sa njom. Za drugi ekeprimentalni let, NASA je kompaniji "Spejs X" platila 278 miliona dolara. Ako ova misija bude uspešna, na osnovu drugog kontrakta sa NASA-om vrednog 1,6 milijarde dolara, "SpejsX" će početi regularne letove teretnog broda "Dragon" do MKS. Planirano je ukupno ne manje od 12 misija snadbevanja američkog dela MKS neophodnim materijalama za misije astronauta NASA-e.

Brod "Dragon" može da preveze do MKS do 6 tona tereta, a sa nje na Zemlju vrati do 3 tone. Koristan hermetički prostor broda iznosi 10 kubnih metara. 

Nosač "Dragona" je dvostepena raketa "Falkon 9" (Falcon - "Soko") razvijena takođe u kompaniji "SpejsX". 
Njena maksimalna nosivost iznosi 10,5 t za nisku orbitu.

Drugi komercijlani teretni kosmički brod koji će imati premijeru 2012. je Cignus (Cygnus - "Labud"). Projekat se razvija u okviru programa NASA-e "Komercijalni orbitalni transportni servisi" (COTS). Na njemu rade američka kompanija OSC (Orbital Science Corporation) i italijanska firma TAS (Thales Alenia Space), poznata kao graditelj najvećeg broja modula američkog segmenta MKS-a.

OrbitalSpacePlaneLaunch600x450
OSC

TAS gradi hermetički teretni modul PCM zapremine 18 kubnih metara. OSC je zadužen za razvoj servisnog modula PSM u kome se nalaze kompletna oprema za kontrolu leta teretnog broda, motori i sunčevi paneli.

Tokom prvih misija, Cignus će do MKS transportovati do 2 tone materijala, posle čega će masa korisnog tereta biti povećana do maksimalne nosivosti od 2,7 tone.

OSC je sa NASA-om potpisao ugovor vredan 1,9 milijarde dolara. Ovim ugovorom se predviđa osam misija teretnog broda Cignus do MKS u periodu 2012-2015. i prevoz ukupno 20 tone tereta na američki deo stanice.

osc
OSC

Kao nosač broda Cignus planirana je dvostepena raketa "Taurus II" kompanije OSC maksimalne nosivosti 7 t za nisku orbitu, kojoj će ovo kao i Cignusu biti prvi let. Prvo lansiranja je planirano u prvom kvartalu 2012. i biće obavljana sa srednjeatlantskog regionalnog kosmodroma MARS na ostrvu Valops (Virdžinia).

Za to vreme, kompanija "Siera Nevada" (Sierra Nevada) je objavila da će prvi kosmički let njenog kosmičkog broda "Drim čejzer" (Dream Chaser - "Maštolovac") biti obavljen u leto 2012. Aparat, vrsta mini-šatla bez posade će biti ponet u nebo avionom-nosačem "Beli vitez 2" (WhiteKnightTwo) kompanije "Virdžin galaktik" (Virgin Galactic). Let je planiran iz vazduhoplovne baze "Edvards" u Kaliforniji, a spominje se i alternativni aerodrom u bazi "Vajt sends" u Nju Meksiku.

Dream_Chaser
Dream Chaser

Na oko 10 km visine, brod se odvaja od nosača i sopstvenim raketnim motorom leti do ruba kosmosa, na visini od oko 100 km po balističkoj suborbitalnoj putanji. Aparat će se na Zemlju vratiti na aerodromsku pistu.

"Drim čejzer" je jedan od četiri komercijalnih kosmičkih aparata koji se razvijaju u privatnim kompanijama na osnovu kontrakta sa NASA-om.

Ako sve bude išlo po planu, NASA čak očekuje da bi modifikovani "Drim čejzer" mogao da postane najefikasnije transportno sredstvo za prevoz ljudi do MKS već 2016.

Invazija privatnika u svemir

Turistički avion u svemiru za 18 mjeseci

Budućnost najboljeg posla na svetu

Virgin Galactic nudi posao iz snova

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 7 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 7 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Au, na njih su neki verovatno zaboravili... 10 sati ranije

Foto...