Ljudi na Zapadu stvarno imaju ponekad čudne navike. Zamisli ovo: ima zaluđenika koji se volonterski (često i preko Interneta) bave naukom, često nemajući neko specifično naučno obrazovanje. Njih nazivaju članovima „Citizen Science“, i oni najčešće učestvuju u posmatranjima, proračunima, merenjima, i sličnim rabotama.
Kao da im to nije bilo dosta, već su odlučili da se UJEDINE i rade strogo online. Pre 4 godine, smislili su akciju – da se bave morfološkom klasifikacijom galaksija (preko 1 milion), i rešili da se nazovu Galaxy Zoo. Do danas su uznapredovali i bave se (bez)brojnim projektima – od pomenute klasifikacije galaksija pa do prikupljanja klimatskih podataka. Čak su i promenili ime u Zooniverse. Kako sami kažu, aktivnih članova-volontera danas ima 456.467, i među sobom se nazivaju „Zuitima”.
Među njihovim projektima, možda su najinteresantniji pomenuti „Galaxy Zoo”, koji se bave klasifikacijom hiljada galaksija koje registruje Hablov teleskop; „Moon Zoo”, koji pregledaju slike Lunarnog Orbitera (LRO) visoke rezolucije i bave se detaljnim brojenjem kratera i mapiranjem varijacija u starosti lunarnog kamenja; „Planet Hunters”, koji na osnovu svetlosnih krivih udaljenih zvezda, koje je prikupio Keplerov svemirski teleskop, identifikuju postojanje vansolarnih planeta, itd.
Pošto su manevarske sposobnosti NH ograničene, naučnici pokušavaju da pronađu objekat u Kajperovom pojasu koji bi se eventualno mogao da nađe na putu sonde. Najidealnije bi bilo kada bi takav objekat bio Eris, trans-Neptunovski objekat, veličine Plutona.
Zaboravio sam na početku da kažem odakle mi uopšte ideja da pišem o ovim dobrovoljcima. Pored činjenice da sam i sâm takav dobrovoljac, privukao me je jedan projekat koji je usko vezan sa Nasinom sondom „New Horizons”, o kojoj redovno pišem kad god ima neka novost u vezi s njom.
Naime, kada 2015. sonda bude prozviždala kraj Plutona i njegovih satelita (neće ulaziti niučiju orbitu!), postavlja se logično pitanje kuda dalje s njom? Sonda će leteti 9,5 godina do cilj a čitav poduhvat snimanja, merenja i prikupljanja podataka trajaće samo 9 dana! A šta posle? Kažu da će ostati dovoljno goriva za još poneki manevar i usmeravanje ka nekom drugom udaljenom objektu. Zato je oformljena webb-grupa „Ice Hunters”, koji pokušavaju da identifikuju neki još neotkriveni zaleđeni objekat Kajperovog pojasa, koji bi postao potencijalna meta „Horizonsa”. „Lovci” se takođe bave i otkrivanjem promenljivih zvezda i asteroida.
Kao što čitaoci koji samnom prate NH znaju, glavni čova tamo je Alan Štern sa Southwest istraživačkog instituta (SRI).On kaže: „Leteći prema potpuno novoj vrsti planeta, izvešćemo najudaljeniji susret sa nekim planetnim telom u istoriji svemirskog istraživanja, te smo morali da angažujemo ‘gradske naučnike’ da bi nam pomogli da pronađemo metu za moguće produžavanje naše misije, koja je možda milijardu i više kilometara udaljenija od Plutona i njegovih satelita.”
„Vrlo smo uzbuđeni zato što ćemo da radimo sa Zooniversom i upoznamo njihove metode rada,” kaže Štern. „Siguran sam da će građanstvo biti srećno da se uključi sa nama i Zooniversom u otkrivanje našeg sledećeg cilja nakon Plutona i Harona.“
Na spoljnjim obodima solarnog sistema leže bezbrojna neotkrivena zaleđena tela, okrećući se po orbitama koje ih možda vode ka potencijalnom randevuu sa „New Horizonsom“. Primarna misija se završava 2015. proletanjem kroz Plutonov sistem, a nakon toga će započeti istraživanje Kajperovog pojasa[1].
Nakon posete Plutonu, svemirska sonda će imati još dovoljno goriva da promeni kurs ka najmanje jednom ili dva objekta Kajperovog sistema (KBO) u spoljnjem solarnom sistemu – ka objektima za koje je websajt „Ice Huntersa“ ovlašćen da ih pronađe. Pretpostavlja se da bi prelet kraj nekog markantnog KBO tela mogao da bude između 2016. i 2020, u zavisnosti od toga koji objekat bude targetovan i koliko bude udaljen od Plutona.
Kajperov pojas, region spoljnjeg dela Sunčevog sistema koji se proteže iza Neptubove orbite, sadrži male ili „patuljaste“ planete; ti ledeni objekti imaju prečnike reda veličine 50-100 pa i više km. Prvo otkriće jednog KBO posle Plutona dogodilo se tek 1992, tako da KBO populacija nije dobro ni mapirana. „Ledeni lovci“ će uraditi svoj deo posla tako što će proučiti samo mali deo prostora u Kajperovom pojasu, tražeći neki objekat duž moguće trajektorije NH nakon posete Plutonu.
Ako takvo telo bude pronađeno, biće to najudaljeniji objekat ikada posećen jednom letilicom sa Zemlje. A i šire ...
Koristeći neke od najvećih teleskopa na svetu, naučnici su već slikali dati region i napravili milione fotografija, koje, pored mnogih malih svetova različitih putanja, sadrže možda i slike retkih objekata koji se nalaze na pravom mestu. U predstojećem istraživanju, „Ledeni lovci“ će biti zaduženi za markiranje takvih pokretnih meta
Fotografije koje se nalaze na IceHunters.org su „različite“ slike, napravljene sa različitih opservatorija u različito vreme. Upoređivanjem dve takve fotografije (proces se naziva „oduzimanje“), naučnici su u stanju (ali ne uvek) da uklone svetlost kontrastnih izvora kao što su zvezde i galaksije.
Ono što preostane biće svetlost predmeta koji se kreću ili variraju u osvetljaju: objekata Kajperovog pojasa, asteroida i promenljivih zvezdi. Pošto „oduzimanje“ zvezda nikada nije savršeno, slike uvek izgledaju pomalo zamućeno, te kompjuteri nikada ne mogu tako dobro da odrade taj posao kao ljudi.
Istraživački tim će morati da uporedi milione klikova mišem koje će napraviti korisnici „Ice Huntersa“ da bi identifikovali pokretne objekte na orbitama koje bi NH mogao da poseti.
„Kada tražimo nešto posebno u masi mrljica, prave stvari, ponekad nema prave zamene za ljudsko oko, i Zooniversovi ’Ice Huntersi’ će značiti hiljade očiju koje rade na tako važnom poslu,“ kaže John Spencer sa Southwest Research Institute, član naučnog tima „New Horizonsa“ koji koordinira istraživačke napore.
John Spencer (levo) i Dave Tholen proveravaju podatke prispele sa Subaru teleskopa. On se nalazi na havajskoj opservatoriji Mauna Kea. Tamo se obavlja samo jedno od desetak osmatranja koje imaju za cilj pretragu za novim ciljem sonde NH.
Da podsetim: NH je lansiran 2006. kao prva Nasina New Frontiers misija. Svi instrumenti su provereni tokom 2007. prilikom proletenja sonda pored Jupitera, i sada naučnici nestrpljivo čekaju 2015. i posetu Plutonu-Haronu. Nakon tog susreta, Amerika će postati jedina zemlja koja je posetila SVE klasične planete.
Ako NASA potvrdi produženje „New Horizons“ misiju na jedan ili više drugih (mnogo, mnogo manjih) meta u Kajperovom pojasu, to će omogućiti naučnicima da prvi put iz blizine prouče različite karakteristike različitih objekata KBO.
Koga bilže interesuje rad „Ice Huntersa“, ili možda želi da i sâm pomogne u njihovom radu, evo mu sajta: http://www.zooniverse.org/
|
Još o NH
|
|
Još jedna stepenica je preskočena! Pre tačno nedelju dana „New Horizons" se nalazio 2,39 milijardi kilometara (15,96 AJ) od Sunca,
... slika. „New Horizons" se trenutno nalazi na 14,43 AJ od Sunca (2,16 milijardi kilometara[2]) i pre tri dana je prešao polovinu rastojanja između orbita Saturna i Urana, duboko zašavši u „region ...
Tačno je da rad oplemenjuje, ali njemu nikad kraja kada se radi o ovoj misiji - posebno preko leta, kada po rasporedu sleduje redovan godišnji servisni pregled letilice. Tačno je da rad oplemenjuje, ...
|
[1] Trenutno, NH leti brzinom od 15,58 km/s, odn. 3,284 AJ godišnje. Radio-signali treba 2,69 sati da stigne do Zemlje. Prilikom proleta iznad Plutona, ta brzina će se smanjiti za oko 15%.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
