U svetu postoje tri kompanije koje predstavljaju krunu svetske proizvodnje oružja. I sve tri su američke. To su kompanije; „Boeing“, „Northrop-Grumman“ i „Lockheed-Martin“. Nama koji se (amaterski) bavimo kosmonautikom, te kompanije su poznate i kao vrhunski kooperanti u svemirskoj industriji. Šta više, 85% svih proizvoda koje sklepaju u „Lockheed-Martinu“ kupuje US vlada (Ministarstvo odbrane i Mornarica). Interesantno je da dok čitava Amerika grca u krizi, „Lockheed“ ’ladno beleži rast od 6% ... Iako imaju samo 133.000 zaposlenih, svake godine prodaju robe za oko $50 milijardi ... Zbilja zanimljivo.
Ali neću sada da pišem o toj temi (mada me vuče), već o nečem drugom. „Lockheed-Martin“ je za Nasu napravio svemirski robotizovani orbiter, koji je nedavno postavio neverovatan rekord. Radi se o „2001 Mars Odysseyu“, koji na Marsu funkcioniše duže od bilo koje letilice do sada u istoriji. „Odyssey“ je ušao u Marsovu orbitu 24. oktobra 2001. godine, i juče je proslavio 3.340-ti dan od tada (operatori su popili pivo a njemu su dali malo struje), čime je pretekao dotadašnjeg rekordera u boravku na Marsu, „Mars Global Surveyor“. I ovu sondu je pre petnaestak godina za par stotina miliona za Nasu (za JPL) napravio „Lockheed-Martin“.
„Dostignuće ovog rekorda na najbolji način ilustruje dugu i kontinuiranu saradnju Nase i JPL,“ kaže Bob Berry, „Odysseyev“ programski menadžer iz „Lockheed Martin Space Systems Company“ iz Denvera, jednog od 4 glavna „Lockheedova“ ogranka. „Stotine ljudi odavde koji su učestvovali u gradnji ’Odysseya’, zajedno sa mnogo više manjih saradnika, danas osećaju veliki ponos kada znaju da je postignut ovaj rekord.“
O letnoj operativnosti letilice brine „Lockheed-Martin“ preko njihovog „Mission Support Area“ u blizini Denvera. O navigaciji i programskom rukovođenju brine Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) iz Kalifornije. Nakon lansiranja 7. aprila 2001. iz vojne baze u Cape Canaveralu, „Odyssey“ je jezdio do Marsa skoro 7 meseci. Za četiri dana od danas, 20. decembra, sonda će napraviti 40.000 orbita oko Crvene planete. „Odyssey“ je završio svoju primarnu misiju još u avgustu 2004., a ove dodatne godine produžetka rada omogućile su mnoga dostignuća koja bi drugačije bila nemoguća.
„Odyssey“ je svoje najpoznatije otkriće napravio tokom prvih meseci naučnog rada; detekciju velikih naslaga vodonika tik ispod površine tla u regionima sa velikom geografskom širinom planete. Zaključak da se taj vodonik nalazi zarobljen u vodenom ledu pokrenuo je Nasinu misiju „Phoenix lander“ (opet „Lockheed“!), koji je 2008. potvrdio tu činjenicu.
U ostale velike doprinose misije „Odyssey“ spadaju:
- Mapa velike rezolucije koja pokriva praktično čitavu planetu, a sačinjena je od skoro 21.000 pojedinačnih slika.
- Bezmalo svi naučni podaci koji su slati sa Nasinih rovera „Spirit“ i „Opportunity“ išli su preko „Odysseya“ kao releja.
- „Odyssey“ je bio međuveza u kontinuiranom nadzoru Marsove meteorologije od strane „Mars Global Surveyora“, „Odysseya“ i „Mars Reconnaissance Orbitera“, koji su započeli tu naučnu misiju 2006.
- „Odysseyevi“ naučnici su mogli iz godine u godinu da praje senzonske promene na Marsu, kao što je ciklus ugljen dioksida u polarnim regijama tokom zimskih perioda na hemisferama.
- Kompletiranje nivoa zračenja radi planiranja budućih misija sa ljudskom posadom (Eksperimenat MaRiE).
- Podaci sa „Odysseya“ su pomogli da se odaberu i proanaliziraju lokacije za sletanje četiri Marsove površinske misije.
NASA planira da „Odyssey“ i dalje nastavi sa svojom naukom ali i da pruža relejsku podršku Marsovim istraživačkim roverima (MER). Ako bude potrebno, kontrolori će moći tako da podese „Odysseyevu“ orbitu da letilica bude u idealnoj poziciji za komunikaciju tokom sletanja Nasinog sledećeg rovera „Curiosity“, koji će stići na odredište u avgustu 2012. godine.
Stručnjaci sa Arizona State univerziteta iz Tempe rukovode kamerom THEMIS (Thermal Emission Imaging System), koja u visokoj rezoluciji (do 18 m) snima i u vidljivom i u infracrvenom delu spektra, dok stručnjaci sa Arizona univerziteta iz Tucsona rukovode gama-zračnim spektrometrom (GRS). Ostali naučni partneri se nalaze u Ruskoj federalnoj svemirskoj agenciji („Роскосмос“) u Moskvi, koji su napravili detektor neutrona visoke energije (HEND), i Laboratorija iz Los Alamosa, koji su osmislili neutronski spektrometar.
Za one koji to još ne znaju, da potsetim da je ovaj orbiter dobio ime prema knjizi i filmu Arthura C. Clarkea, „2001: A Space Odyssey“, a da je muzika grčkog kompozitora Vangelisa („Mythodea“) izabrana kao himna misije.
Instrument THEMIS je težak 11,2 kg. Dimenzije su 54,5 × 37 × 28,6 cm. Troši samo 14 W struje. Služi za precizno utvrđivanje rasporeda rudnih bogatstava na površini Marsa, kao i termičkih svojstava površine.
Raspored instrumenata na orbiteru „Odyssey“. Glavu senzora gamazračnog spektrometra čini germanijumski kristal težak 1,2 kg i prikazana je sa otvorenim poklopcem na vrgu rešetkastog nosača dugog 6 m, gde je postavljena da se minimizovala interferencija sa gama zračenjem same letilice.
Ukratko o Mars Odiseju
2001 Mars Odyssey u orbiti oko Marsa
Članak iz 2001. kada je MO ušao u orbitu oko Marsa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
