Astronautika: misije

BepiColombo, misija ESA/JAKSA je 4. septembra ’24. uspešno završila svoj četvrti od šest preleta oko Merkura, koristeći gravitaciju planete da zauzme kurs za ulazak u orbitu oko nje u novembru 2026.

„Glavni cilj preleta je bio da se smanji brzina BepiColomba u odnosu na Sunce, da letelica dobije orbitalni period oko Sunca od 88 dana, veoma blizu orbitalnog perioda Merkura“,kaže Frenk Budnik, menadžer BepiColombo dinamike letenja.

„U tom smislu to je uspeh, a mi smo upravo tamo gde smo želeli da budemo u ovom trenutku. To nam je dalo priliku da fotografišemo i izvršimo naučna merenja, sa lokacija i perspektiva u kojima nećemo biti kada budemo u orbiti.“

Slike sa tri BepiColombo-ove kamere pružaju jedinstven pogled na površinu Merkura. M-CAM 2 je pružila najbolji pogled na planetu tokom ovog preleta. M-CAM 3 je snimila sliku udarnog kratera Stodart. M-CAM 2 i 3 su isključene, a M-CAM 1 je nastavila da snima Merkur još 24 sata nakon najbližeg približavanja.

Četiri minuta nakon najbližeg približavanja, na oko 165 km, BepiColombo je snimio veliki krater sa šiljastim prstenom. Ovi krateri, prečnika od oko 130–330km su nastali udarima asteroida ili kometa.

Mnogi kratera sa šiljastim prstenom, kao Vivaldi, prečnika 210 km i Stodart sa prečnikom od 155 km su poplavljeni vulkanskom lavom nakon udara. Kada BepiColombo dođe u orbitu oko Merkura i bude u stanju da primeni sve svoje naučne instrumente oni će biti prioritetni ciljevi za proučavanje.

„Merkurovi krateri sa šiljastim prstenom fasciniraju jer je način njihovog formiranja nepoznat. Pretpostavlja se da su šiljci prstenova rezultat neke vrste procesa odbijanja tokom udara, ali dubine sa kojih su podignuti još uvek su nejasne“, nastavlja David.

Snimci urađeni tokom ovog preleta otkrivaju površinu sa znacima 4,6 milijardi godina bombardovanja asteroidima i kometama, nagoveštavajući mesto planete u evoluciji Sunčevog sistema.

M-CAM-ovi nisu dizajnirani da fotografišu Merkur, već samu letelicu nakon lansiranja. Oni pružaju crno-bele snimke od 1024X1024 piksela. Glavna naučna kamera BepiColomba je zaštićena tokom putovanja do Merkura. Ona će nakon dolaska u orbitu snimati slike mnogo veće rezolucije.

Glavna naučna faza misije počinje 2027. godine. Skup naučnih instrumenata svemirske letelice će pomoći boljem razumevanju porekla i evolucije planete.

Posao je već počeo, sa većinom instrumenata uključenih tokom ovog preleta, mereno je magnetno, plazmatično i čestično okruženje oko letelice, sa lokacija koje neće biti dostupne kada BepiColombo bude u orbiti oko Merkura.

„BepiColombo je tek treća svemirska misija koja je posetila Merkur, što ga čini najmanje istraženom planetom u unutrašnjem Sunčevom sistemu, delom zbog toga što je do nje teško doći“, kaže Džek Rajt, istraživač ESA, planetarni naučnik i M- Koordinator CAM tima za snimanje.

BepiColombo će peti i šesti prelet Merkura imati 1. decembra 2024. i 8. januara 2025. Svaki od njih dovodi letelicu sve više u sklad sa orbitom Merkura oko Sunca.

Sve M-CAM slike će biti dostupne u Planetary Science Archive od 13. septembra nadalje.

https://www.esa.int/.../BepiColombo_s_best_images_yet...

SVE JE FIZIKA Miša Bracić