Šta ti je reklama – neke misije budu lansirane i jednostavno zaboravljene, dok se o nekima sve zna iako su još u PowerPointu. Tako je bilo i sa 'BepiColombom'. Iako je odobrena još 2000, lansirana je tek 2018. i predstavlja zajednički evropsko-japanski planetni projekat. Iako čitava misija košta preko $2 milijarde, da li zbog cilja misije, Merkura ('najdosadnije planete', kako je neki smatraju), ili zbog politike (trke SAD-Kina, privatnih inicijativa, ljudskih posada itd.), tek čitava misija protiče ispod radara. Čak i ja, koji se trudim da pokrivam čitav japanski program, pisao sam o sondi samo u par navrata (recimo ovde). Došlo je vreme da ispravim propust, ako ništa onda zato jer je 4-tonska sonda prošle nedelje imala svoj prvi od mnogih susreta sa Merkurom. Plan je da se ova planeta proučava sa orbite punih 10 godina! (Ali Merkurovih. Naših oko 7.)
Težina sonde i njenih delova. (ESA). Posle ulaska u orbitu, evropski i japanski orbiteri će se razdvojiti i nastaviti nezavisna istraživanja sa nezavisnih orbita. Pravi primer kosmičke saradnje! Zamisli da svi zajedno naprave sondu za istraživanje Evrope, Encelada ili Titana!
1. oktobra 2021. u 23:34 UTC evropsko-japanska sonda 'BepiColombo'je prošla na samo 199 kilometaraod površine Merkura. Ovim prvim preletom 'BepiColombo' tako postaje treća svemirska sonda koja je posetila najmanju planetu u Sunčevom sistemu, nakon 'Marinera 10' i 'MESSENGER-a', obe NASA-ine sonde. No, ipak ćemo morati da pričekamo da se 'BepiColombo' fokusira na proučavanje Merkura. Ulazak u orbitu će se odigrati tek u decembru 2025, a početak njene naučne misije biće ne pre od 2026. Do tada, sonda će izvesti još pet preleta Merkura kako bi svoju orbitu prilagodila tako da se pozicionira prema planeti da to zahteva minimalnu potrošnju goriva.
Severna polulopta Merkura snimljena tehničkom crno-belom kamerom M-CAM2 1. oktobra u 23:44 UTC sa oko 2418 km visine. Sonda nosi čak 11 kamera. Na slici se vidi još i nosač magnetometra i pomoćna MGA antena.
Sa naučne tačke gledišta, kratki susret nije bio osobito relevantan zbog svega što već znamo o planeti najbližoj Suncu, ali nam je omogućio da testiramo mnoge instrumente sonde. Što se tiče snimaka, glavne kamere misije nisu bile aktivne zbog trenutne konfiguracije letilice, pa smo uspeli da vidimo jedino fotografije niskog kvaliteta snimljene nadzornim kamerama (M-CAM, Monitoring cameras), koji se nalazi na pogonskom modulu sonde (MTM, Mercury Transfer Module). Ove kamere su dizajnirane za proveru ispravnog otvaranja antena sonde, magnetometra i solarnih panela i mogu da proizbode samo crno-bele slike pomoću senzora od 1024×1024 piksela. Osim toga, slike su se mogle dobiti samo četiri sata nakon najbližeg približavanja planeti, budući da se, zbog same trajektorije, 'BepiColombo' približio iz pravca noćne hemisfere Merkura. Iz tih razloga, najoštrije slike su snimljene sa više od hiljadu kilometara visine. Na ovom sastanku korišćene su samo kamere M-CAM 2 i 3.
Gornja slika sa ubeleženim glavnim karakteristikama.
Šematski koncept prvog 'BepiColombovog' fly-bya pored Merkura.
Položaj M-CAM kamera na sondi (narandžasto). M-CAM1 gleda na otvorene solarne panele, dok M-CAM2 i 3 gledaju ka orbiteru MPO.
Iako je predstavljena kao jedna sonda, 'BepiColombo' se zapravo sastoji od dve različite sonde: MPO( Mercury Planetary Orbit ), evropske svemirske agencije ESA, i 'Mio' (み お) ili MMO ( Mercury Magnetospheric Orbiter ), japanske svemirska agencija JAXA. Ovim dvema sondama treba dodati i treći element, električni solarni pogonski modul MTM ( Mercury Transfer Module ), takođe iz ESA-e, koji će biti odgovoran za smanjenje delta-V potrebno za ulazak u orbitu. U tom smislu, bolje je pre razmišljati o 'BepiColombu' kao o 'vozu' od tri vagona nego o jednoj svemirskoj sondi. MTM modul biće odvojen od dve sonde 24. oktobra 2025, dok će se ulazak u orbitu MPO i 'Mio' dogoditi 5. decembra iste godine. Ulazak u orbitu biće izveden pomoću motora i rezervi goriva MPO-a, koja je znatno veća sonda (1200 kg evropske sonde naspram 255 kg japanske).
Proletanje 'voza' pored Merkura.
Geometrija preleta (Sunce je levo). Isprekidana linija označava uticaj Merkurove magnetosfere, a kontinuirana udarni talas (JAXA).
'Mio' će se odvojiti od MPO-a 20. decembra, a dva orbitera biće u različitim orbitama, jedna ekscentrična za 'Mio' (590×11640 km) i jedna manje ekscentrična za MPO (480×1500 km). Iako je u mašti velikog dela javnog mnijenja naše planete Merkur mrtav svet vrlo sličan Mesecu, u stvarnosti je to vrlo različito i strahovito zanimljivo telo. Shvatiti kako je ova planeta mogla da završi s tako ogromnom jezgrom proporcionalno svojoj veličini, saznati pravu prirodu tajanstvenih udubljenja[1] (hollows) ili proučiti velike rezerve 'crnog leda' polarnih regija, tri su od mnogih ciljeva misije 'BepiColombo'. Istina je da proučavanje ove planete trenutno nije jedan od glavnih prioriteta naučne zajednice, osobito nakon Nasine misije 'MESSENGER', ali nije ništa manje točno ni to da je 'BepiColombo' mnogo naprednija i sposobnija misija od isključene američke sonde (koja je, uostalom, bila jeftina misija 'Discovery' tipa).
Slika Merkura snimljena 'BepiColombovom' kamerom M-CAM3 1. oktobra u 23:40 UTC sa daljine od 1183 kilometara (ESA / BepiColombo / MTM).
Nažalost, kao što sam već rekao, moramo da pričekamo. Doći do Merkura vrlo je teško u energetskom smislu – ne, ne radi se o 'padanju' prema Suncu – i 'BepiColombo' mora da koristi svoje jonske motore 'QinetiQ T6' i izvede više manevara gravitacione asistemcije kako bi postigao delta-V od 7 km/s (od ove, 4,2 km/s osiguraće pogonski modul MTM). Ako sve bude u redu, 2026. moći ćemo da gledamo prve slike površine Merkura visoke rezolucije koje je snimila ova sonda. Samo strpljenja...
Misija 'BepiColombo'.
[1] 0,08% površine je pokriveno s ovim udubljenjima, raspoređenim u 445 grupa.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
