Astronautika: misije

Kako se moglo i očekivati let misije Artemis 2 je odložen. Umesto novembra ove godine sada je plan da ona poleti septembra sledeće, 2025. godine. A zašto je do odlaganja došlo - odgovor postoji na tri nivoa. Najopštiji leži u činjenici da takvi letovi i uopšte sve što je sa astronautikom vezano jeste za današnji nivo nauke i tehnologije vrlo složen posao ili drugim rečimo: nije to lako uraditi kada ima hiljadu (čak i bukvalno) detalja od kojih svaki može da ugrozi misiju, dakle kada sve njih treba ispitati i proveriti i posebno voditi računa o njihovom sadejstvu sa ostalim detaljima. 

Postoji i lakonski odgovor koji kaže: najvažnija nam je bezbednost i dogod postoji mogućnost da nešto ne ide kako je planirano, čak i ako je u pitanju sitnica - nema lansiranja. 

Ali odgovor koji nas najviše interesuje i koji konkretno govori o problemu – pa ima ih zaprvo više kako se navodi u vestima koji ovih dana sižu iz Nase. Tokom probnog leta misije Artemis 1 krajem 2022. godine uočeno je „oslobađanje“ malih delova ugljenisanog materijala sa toplotnog štita letelice (a iz istorije astronautike je poznato koliko je taj štit važan) tokom ulaska letelice u atmosferu prilikom njenog povratka iz svemira. Naravno, zadatak štita je da spreči prekomerno zagrevanje broda i posebno kabine sa posadom. Ovaj problem možda i nije velik, ali jednostavno modeli i proračuni se nisu poklapali sa onim što se i desilo i sada proizvođači nastoje da shvate zašto se modeli i stvarnost ne poklapaju. 

Sem navedenog uočena je i greška u dizajnu kola za održavanje života i ventili za kontrolu kola moraju da budu zamenjeni – a to traži dosta vremena. A onda tu je i izgradnja objekata za brzo punjenje goriva u svemirskom centru Kenedi.

Plan leta Artemis 2

Ovo kašnjenje Artemsa 2 će, naravno, izazvati i kašnjenje leta Artemis 3, a upravo taj let je onaj koji sa nestrpljenjem očekujemo. Jer, Artemis 1 i 2 su samo neka vrsta test letova koji, u slučaju uspeha, treba da dovedu do Artemisa 3 sa kojim na Mesec treba da se spusti i ljudska posada. 

Jasno je da širu javnost, onu koja sa pažnjom prati razvoj astronautike, sva odlaganja iritiraju, ali s druge strane, istorija letova nas uči da je do tragičnih događaja dolazilo upravo zbog nestrpljenja i ulaženje u nepotrebne rizike. Ako na kraju na Mesec bude otišla posada i zatim se bezbedno vrati na Zemlju, svi ovi problemi i odlaganja pašće u zaborav.