Svi mi zaljubelnici u astronutiku i astronomiju sa nadom smo očekivali konačno poletanje Artemisa 1. Što se najzad 16.11.2022 i desilo. Takođe se nadamo uspehu Aretmisa 2 (za dve ili više godina), a pogotovo uspehu Artemisa 3 koji će ljude ponovo odvesti na Mesec. Ali, za nas koji smo doživeli Apolo program, da li je Artemis zaista nešto novo i da li je održiv?
Hrabro idemo tamo gde smo išli pre 50 godina.
50 i više godina je prošlo od Apola, a kosmonautika kao da nije napredovala. Space shuttle je neslavno ugašen. Sada ka Mesecu poleće gigantska i skupa SLS (space lunch system) raketa koja košta 4,1 milijardi dolara po lansiranju! Tako visoki troškovi dovode u pitanje održivost letova ka Mesecu. Da li preti da će se čovke vrati na Mesec ali da će posle nekoliko odlasak da odustane i da će nastupiti nova decenijska pauza odlaska ljudi na Mesec. Nije neoguće. Setimo se Međunarodne kosmičke stanice i problema njenog finansiranja. Pri tome je finasirana od više država. A gde je stanica na Mesecu, najavljeni stalni boravak ljudi u njoj. Troškovi mogu dosće astronomske i aposolutno nedostižne brojeve. Već sada se procenjuje da će povratak čovek na Mesec (Artemis 1, 2 i 3) koštati ukupno 93 milijardi dolara.
Raketa Artemis I Space Launch Sistem, na čijem vrhu je svemirska letelica Orion, u Nasinom svemirskom centru Kenedi na Floridi. Izvor: NASA
Tehnološki SLS Raketa nije značajan napredak u odnosu na Saturnu 5. Do sada se SLS raketa pokazala manje pouzdana od Saturna 5. Do Meseca se stiže sa letilice Orion koja koristi istu osnovnu konfiguraciju kao Apolo komandni i servisni modul koji je pre 50 god. odveo astronaute na Mesec, ali sa povećanim prečnikom, ažuriranim sistemom toplotne zaštite i drugim modernim tehnologijama.
Orion konfiguracija sa modulom za spuštanje na površinu Meseca (levo). Sličnost sa LEM modulom Apolo pograma je očigledna. Izvor: Nasa
Kada pogledamo sve zajedno ogromna, skupa raketa koja se ne može ponovo koristiti. Od grdosije od 100 m na Zemlju se vrati samo mali konus visine 3,5 m, modul sa posadom (crew modul). Koji se takođe ne može ponovo upotrebiti. Znajući to postaje nam jasna astronomska cena lansiranja.
Da li može da postoji jeftinije i pouzdanije rešenje? Možda je to ono što SpaceX pokušava. Starship, brod koji treba da poleti sa Zemlje, uđe u orbitu Zemlje, leti do Meseca, slati, uzleti, vrati se do Zemlje i sleti na nju. I da ponovo bude upotrebljiv. Starship do sada nije stigao ni do prve stepenice - Zemljine orbite, ali je za pohvalu pokušaj stvaranja nove koncepcije leta ljudi u svemir.
SpaceXov Starship na površini Meseca. Umetnička predstava naprednog sistema za let do Meseca i nazad. Izvor: SpaceX
Drugo rešenje može biti napuštanje raketa dinosaura. A to je prelazak na modularna rešenja. Do Zemljine orbite ići sa proverenim, pozudanim, jeftinim rakertama za višekratnu namenu. Trenutno su to Falcon 9 i Falcon Heavy. Sojuz dolazi u obzir, jedino što nije za višekratnu namenu ali niskom cenom može da bude upotrebljiv. Ali postoji problem. Te rakete mogu da ponesu nedovoljnu masu onoga što je potrebno za let do Meseca. Rešenje: Iz dva ili više puta u Zemljinu izneti sve potretbno. U namenskoj svemirskoj stanici sklopiti ansambl koji treba krenuti put Meseca, jednog dana Marsa. Sklapanje mogu da izvedu ljudi ali to može da bude i automatika. Stanica u orbiti oko Meseca bi takođe mogla biti od koristi, naročito za let ka Marsu i drugim planetama Sunčevog sistema, zbog manje druge kosmičke brzine Meseca. Stanica u obiti Meseca jeste u planu daljeg razvoja programa Artemis.
Umetnička predstava astronauta u svemirskom odelu koji je programom Artemis stgao na Mesec i sprema se za izlazak na njegovu površinu. Izvor: Nasa.
Sve u svemu, nešto, već viđeno, dobili smo programom Aretmis 1, 2 i 3. Bolje išta nego ništa posebno što 50 godina nije bio ničega po pitanju leta čoveka ka Mesecu i što visoki troškovi Artemisa dovode u pitanje njegovu budućnosti.
Izvor:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
