Astronautika: misije

O teleskopu Euclid smo pisali u nekoliko navrata, a sada imamo priliku da vidimo i neke njegove fotografije. Dakle, perfektne su. Nikada do sada ni jedan teleskop nije bio u stanju da napravi tako, kao žilet, oštre astronomske slike tako velikog dela neba i toliko duboko u svemiru. 

Da se podsetimo: Euclid ima težak zadatak da istraži od čega su satkane tamna materija i tamna energija. Od celokupnog vidljivog kosmosa (postoji i onaj koji nam je nedostupan a o tome potražite članak u AM) samo pet procenta možemo da vidimo i o njemu imamo neka bar elementarna znanja, a čak 95 procenta je mračno, tamno i ne možemo ničim, ni kakvom spravom ili instrumentom da ga opazimo. O tim tamnim stvarima naučnici znaju samo da postoje i znaju ugrubo koliko ih ima. Inače, tamna materija i tamna energija zovu se „tamnim“ ne zato što one jesu tamne, nego zato što su nepoznate, što nam od njih ne stižu nikakve informacije, dakle tamne su u metaforičnom smislu.

A Euklid ima zadatak da koliko je to moguće reši misteriju tih tamnih stvari. On će u sledećih šest godina da posmatra oblike, razdaljine i kretanje milijardi galaksija do razdaljine od deset milijardi svetlosnih godina. Euclid treba da napravi najveću kosmičku 3D mapu koja je ikad postojala.

 

 

I tako dalje, da vidimo sad fotografije (naravno, fotografije treba da gledate u maksimalnoj rezoluciji):

Jato galaksije Persej

 
Euclid s view of the Perseus cluster of galaxies
 

Kažu astronomi da je ovo revolucionarna fotografija. Na njoj je zabeleženo 1000 galaksija koje pripadaju galaktičkom jatu Persej, i više od 100 000 dodatnih galaksija koje se nalaze dublje u pozadini.

Mnoge od ovih bledih galaksija ranije nisu bile viđene. Neke od njih su toliko udaljeni da je njihovoj svetlosti trebalo 10 milijardi godina da stigne do nas. Mapiranjem distribucije i oblika ovih galaksija, kosmolozi će moći da saznaju više o tome kako je tamna materija oblikovala univerzum koji vidimo danas.

Jato Persej je jedna od najmasovnijih poznatih struktura u univerzumu, koja se nalazi „samo“ 240 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.

Astronomi su pokazali da se jata galaksija poput Perseja mogu formirati samo ako je tamna materija prisutna u kosmosu. Euklid će posmatrati brojna galaktička jata poput Perseja kroz kosmičko vreme, otkrivajući „tamni“ element koji ih drži zajedno.


Spiral
na galaksija IC 342

 
Euclid s view of spiral galaxy IC 342
 

Tokom svog životnog veka, Euklid, će snimiti milijarde galaksija, i tako otkriti nevidljivi uticaj koji tamna materija i tamna energija imaju na njih. Zato je prikladno da jedna od prvih galaksija koje je Euklid posmatrao ima nadimak „Skrivena galaksija“, takođe poznata kao IC 342 ili Koldvel 5. Zahvaljujući svom infracrvenom pogledu, Euklid je već otkrio ključne informacije o zvezdama u ovoj galaksiji, koja je slična našem Mlečnom putu.

 

Nepravilna galaksija NGC 6822

 
Euclid s view of irregular galaxy NGC 6822
 

 

Da bi napravio 3D mapu kosmosa, Euklid će posmatrati svetlost iz galaksija koje su daleko do 10 milijardi svetlosnih godina. Većina galaksija u ranom Univerzumu ne izgleda kao dobro oblikovana spirala, već su nepravilne i male. Oni su gradivni blokovi za veće galaksije poput naše, a neke od ovih galaksija još uvek možemo pronaći relativno blizu nas. Ova prva nepravilna patuljasta galaksija koju je Euklid posmatrao zove se NGC 6822 i nalazi se blizu, samo 1,6 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

Globularno jato NGC 6397

 
Euclid s view of globular cluster NGC 6397
 

Ova svetlucava slika prikazuje Euklidov pogled na globularno jato zvano NGC 6397. To je Zemlji drugo najbliže kuglasto jato, udaljeno oko 7800 svetlosnih godina. Kuglasta jata su skupovi stotina hiljada zvezda koje gravitacija drži zajedno. Trenutno nijedan drugi teleskop osim Euklida ne može da posmatra čitavo globularno jato u jednom kadru i da istovremeno razlikuje toliko zvezda u jatu. Ove slabe zvezde nam govore o istoriji Mlečnog puta i o tome gde se nalazi tamna materija.

 

Maglina Konjska glava

 
Euclid s view of the Horsehead Nebula
 

 

Ovo je spektakularan panoramski i detaljan pogled na maglinu Konjska glava, takođe poznatu kao Barnard 33 i deo sazvežđa Orion. U Euklidovom novom pogledu ovog zvezdanog porodilišta, naučnici se nadaju da će pronaći mnoge nejasne i ranije nevidljive planete Jupiterove mase u njihovom nebeskom detinjstvu, kao i mlade smeđe patuljke i bebe zvezda.


Prema: ESA

Lansiran Euclid!


 

 


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...