Astronautika: misije

15. novembra 2021, na sabajle po našem vremenu, Rusija je lansirala protivsatelitsku raketu 'Нудоль' (ASAT) s kozmodroma Plesetsk. Nekoliko minuta kasnije, glava presretačkog projektila sudarila se sa satelitom 'Космос 1408', takođe ruskim, uništivši ga na licu mesta stvorivši orbitni oblak krhotina sastavljen od hiljade fragmenata. 'Космос 1408' je u trenutku uništenja bio na visini od oko 490 km, što je iznad Međunarodne stanice (ISS) i Kineske stanice (CSS). Budući da se nalazi na orbiti nagiba 82,6º, nastali oblak krhotina (s visinama između 450 i 550 km) redovno prolazi kroz orbite obe kosmičke stanice – kao i stotine drugih satelita – svakih sat ipo, pa je NASA naredila posadi ISS-a da se skloni u povratne brodove dok ne procene situaciju.

1 
Proba tajanstvenog ruskog sistema protivraketne i protivkosmičke odbrane, verovatno bliskog sistemu A-235 'Nudol'.

Deklaracije osude od strane američkog State Departmenta, Nase i drugih vlada i organizacija povezanih sa Sjedinjenim Državama bile su trenutne. Već sledećeg dana Ministarstvo odbrane Ruske Federacije priznalo je da je oborilo satelit i, usput rečeno, iskoristio priliku i dodalo da je rizik za ostale satelite i kosmičke stanice bio minimalan. Prema ruskim vlastima, test je proizveo oko 1500 fragmenata, a ne 'stotine hiljada' kako je prijavila američka vlada. 'Kosmos 1408' je bio bivši sovjetski satelit od oko dve tone koji je lansiran 16. septembra 1982. uz pomoć trostepene rakete 'Ciklon 3'. Zapravo, to je bio vojni satelit 'Celina-D' #38 (rus. 'Целина-Д', takođe poznat kao 11Ф619 ili 'Икар') namenjen elektroničkoj špijunaži. Satelit je prestao da radi pre nekoliko godina i više nije bio aktivan. Njegova se orbita poslednjih decenija polako snižavala zbog atmosferskog kočenja.

Svi analitičari su pratili kakav će biti kineski komentar, jer za sada samo kinezi poseduju isprobano protivsatelitsko oružje. Službeni stav Kine izneo je predstavnik kineskog ministarstva spoljnjih poslova Zhao Lijian, koji je, odgovarajući na pitanje stranog novinara, rekao da je vidio izveštaj, ali da je prerano komentarisati ga. Kineski mediji su raspravljali o optužbama američke strane na račun Rusije nakon testiranja protivsatelitskog oružja. Po mišljenju autora izdanja kineske internet-kompanije 'Sohu Inc.', razlog za tako oštre reakcije Sjedinjenih Država leži negde drugde:

'Sjedinjene Države najviše strahuju od ovog testa upravo zato što se njihov tajni kosmički presretač X-37B nalazi na ovoj orbitnoj visini gde je Rusija demonstrativno oborila stari sovjetski satelit. Ruski testovi jednaki su izjavi "možemo da srušimo vašu letelicu X-37B ako je potrebno.' To objašnjava činjenicu da svojedobno Pentagon iz nekog razloga nije ništa posebno kritikovao Indiju, koja je takođe testirala protivsatelitsko oružje, što je takođe rezultiralo bezbrojnim krhotinama u orbiti[1].

2
'Celina-D'
je bila jedna od dve komponente satelitskog sistema. Radili su u šest orbitnih ravni odvojenih za 30º i za 20 i kusur godina lansirano je skoro 70 satelita ovog tipa.

Ovaj incident je četvrti protivsatelitski test DA-ASAT sistema od 2007. (Direct-Ascent Anti-Satellite, DA-ASAT su protivsatelitski sistem koji se bazira na kinetičkim presretačima lansiranim raketama umesto na drugim sistemima koja koriste satelite-presretače ili oružja sa usmerenom energijom.). 11. januara 2007. Kina je uništila meteorološki satelit 'Fengyun 1C' (FY-1C) pomoću projektila DN-1 ('Dong Neng 1', ili 动能 1 号, 'kinetička energija' na mandarinskom), baziranog na raketi SC-19. 'Fengyun 1C' se nalazio u prilično visokoj orbiti[2], na gotovo 870 km visine, tako da je velik deo stvorenog oblaka krhotina još uvek u orbiti. Sledeće godine, 20. februara 2008, Sjedinjene Države su uništile vojni satelit USA-193 (NROL-21) pomoću projektila SM-3 lansiranog sa krstarice klase 'Aegis', USS 'Lake Erie', tokom operacije 'Burn Frost'. Iako se USA-193 nalazio u orbiti od 250 km visine, mnogi fragmenti eksplozije su bili locirani na višim orbitama i stoga relativno stabilni i opasni za druge satelite (logično, ovde nije bilo osude dela Nase). Činilo se da je ta ružna navika uništavanja satelita bila zaboravljena sve do 27. marta 2019, kada je Indija lansirala raketu 'PDV Mark II' opremljenu kinetičkim presretačem koji je uništio satelit 'Microsat-R' u okviru tzv. misije 'Shakhti' (test je, ovog puta, osuđen od Nase zbog rizika koji je predstavljao za ISS). Do 2007, poslednji test DA-ASAT sistema obavljen je 13. septembra 1985, kada je mlaznjak F-15A uništio američki satelit 'Solwind P78-1' na orbiti od 560 km, pomoću projektila ASM-135.

3
Mogući izgled sistema za lansiranje ASAT projektila 'Nudol'.

4
Projektili ruskih/sovjetskih protivbalističkih projektila i moguća konfiguracija 'Nudola'.
Ovde je snimak udara balističkog hipersoničnog sistema 9K720 'Iskander' koji može da nosi i termonuklearne glave. Ovaj sistem može da ispaljuje najmanje 7 vrsta raketa, uključujući i krstareće. 'Nudol' je neuporedivo moćniji sistem.

Dakle, među četiri kosmičke sile opremljene DA-ASAT sistemima, Rusija je bila jedina koja nije sprovela antisatelitski test s pravom metom. Nažalost, uništenje 'Kosmosa 1408' izjednačava Rusiju s drugim nacijama koje su uništile svoje satelite pomoću kinetičkih presretača, a to su Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija.

Ovo nije prvi put da Rusija testira svoj ASAT sistem 'Nudol' (Rusi se kunu da je to tek deseto lansiranje, a Pentagon pominje više), jer je, zapravo, prošle godine američka vlada već osudila test ovog sistema, uprkos tome što na tom, kao i u prethodnim prilikama, nisu uništеni pravi ciljevi.

Sistem 'Nudol' (Комплекс 14Ц033 Нудоль, ракета 14А042), оdn. PL-19 za američku vojsku, počeo je da se razvija, koliko je poznato, od 2009. ili 2011. Njegove karakteristike su tajne, ali se veruje da se sastoji od projektila lansiranih sa mobilnih vozila opremljenih TEL kontejnerima (Transporter Erector Launcher), po šemi sličnoj onoj koju koriste protivvazdušni sistemi S300 ili S400. Projektil 'Nudol' 14A042 mogla bi da se bazira na egzoatmosferskom presretaču 51T6[3] obrambenog sistema A-135[4], ili na 53T6M[5] sistema A-235, kojem je dodat gornji stepen sa kinetičkim presretačem. Pretpostavlja se da sistem 'Nudol' može da uništi satelite koji se nalaze u orbitama visokim između 50 i 1000 kilometara. Rusija je izršila ukupno deset probnih lansiranja sistema 'Nudol' od 2014. sa kosmodroma Plesetsk i Sari-Šagan, od kojih se veruje da su četiri izvedena s TEL-a. Samo drugo lansiranje (april 2015) bilo je neuspešno...

67

Prototip američkog egzoatmosferske letilice-ubojice (KKV, Kinetic Kill Vehicle) lansirane 2001. kako bi presrela balistički projektil 'Minuteman'. KKV koristi hemijski pogon i sistem navođenja sa infracrvenim kamerom kako bi se navela na cilj. Nepoznato je kako izgledaju kinetički presretači drugih kosmičkih sila.

Kako se to često kaže, pitanje od milion dolara je čemu sve to? Tehnologija je već godinama u mogućnosti da testira mogućnosti ASAT sistema bez da zapravo uništi satelite. Svaki put kada kosmička sila uništi orbitirajući objekat, to čini iz političkih razloga kako bi poslala 'poruku' svojim protivnicima. Ali ovog puta poruka nije baš jasna. Svi, počevši od SAD, znaju da Rusija ima nekoliko ASAT sistema, uključujući 'Nudol', koji su testirani posljednjih godina. Moskva ne mora da pokazuje mišiće i demonstrira da poseduje sposobnost da drugim nacijama uskrati pristup niskoj orbiti ili, ako dođe do MAD-a (Mutual Assured Destruction), da može da zbriše neprijateljske mini- i mega-konstelacije izazivanjem Kesslerovog sindroma. To se podrazumijeva. Naprotiv, radi se o očito neodgovornoj radnji koja ugrožava hiljade satelita, uključujući ruske i kineske (nešto mi govori da je u Pekingu ovaj test prošao gotovo jednako loše kao u Vašingtonu). Bez obzira na pravo značenje poruke, nadajmo se da je ovo poslednji put da se nešto ovako događa.

7
Kineski projektili DF-21 srednjeg dometa koji su bili osnova za ASAT rakete SC-19. Veruje se da Kina poseduje jedini DA-ASAT sistem u službi sposoban da uništi geostacionarne satelite.

 

7a
https://twitter.com/i/status/1460437444176842759

... i ovde bi mogao da bude kraj, ali otvoreno je jedno potpuno novo pitanje a zove se kosmički otpad. Zato ću ukratko napisati nešto o posledicama uništavanja 'Kosmosa 1408'.

Pre otprilike dve nedelje Rusija je svojom protivsatelitskom DA-ASAT raketom uništila sopstveni satelit. Kao što sam već rekao, kinetički sudar presretača dogodio se na visini od oko 490 km i proizveo je oblak od hiljada fragmenata koji se nalaze u orbitama između otprilike 200 i 1000 kilometara. To je četvrti antisatelitski test u ovom stoleću nakon što su Kina, SAD i Indija učinile isto poslednjih godina (veruje se da je Rusija želela da sprovede ovaj test kao demonstraciju, jer bi kinetički presretač 'Nudol' mogao da bude sličan onome koji koristi antibalistički sistem 'Aerostat'). Međutim, kao što se često događa u tim prilikama, test je otkrio neke nedostatke u fenomenima povezanim s orbitnom mehanikom i rizicima od kosmičkih krhotina u niskoj orbiti. Pogledajmo pobliže najvažnije.

8
Orbite 'Kosmosa 1408' pre uništenja.

9

1. Sateliti ne bivaju 'oboreni'

Nakon uništenja 'Kosmosa 1408', mnogi su mediji naslovili vest o 'rušenju' – obaranju – starog sovjetskog satelita. Očito, to nije slučaj. Sateliti nisu avioni koji odmah padaju kada su oštećeni. U sudaru u orbiti velikom brzinom kinetičkog projektila i satelita – reda veličine 5 do 10 km/s – nastaju hiljade fragmenata veličine od milimetara do nekoliko metara, u zavisnosti od geometrije udarca i mase cilja. U zavisnosti od udara i orbite satelita, moguće je da neki veliki komadi ubrzo nakon toga uđu u atmosferu, ali uopšteno, delovi ostaju u orbiti, raspršujući se vremenom. Vredno je pomenuti da ovo lažno uverenje da sateliti mogu da padnu ako dožive problem predstavlja uobičajenu grešku u mnogim filmovima sa kosmičkom tematikom.

2. Ne postoji 'dobra' orbitalna visina za uništavanje satelita

U principu, što je veća visina mete posledice su ozbiljnije, jer fragmenti duže ostaju u orbiti. Ne zaboravimo da bilo koji objekt u niskoj orbiti trpi lagano, ali konstantno atmosfersko kočenje koje uzrokuje da nakon nekog vremena ulaze u atmosferu. Satelit u orbiti visokoj oko 200 kilometara može da zađe u gušće slojeve atmosfere nakon samo nekoliko dana, dok je neki drugi na visini od oko 400 kilometara – poput ISS-a – sposoban da izdrži u orbiti još godinama. Nasuprot tome, satelit u orbiti od hiljadu kilometara ostaće tamo stolećima (precizno trajanje zavisi od solarnog ciklusa i balističkog koeficijenta objekata). Međutim, ovo je važno, antisatelitski testovi uvek šalju fragmente u orbite koje su više i niže od visine mete.

10
Gabbardov diagram
fragmenata nakon uništavanja 'Kosmosa 1408'. Brovni fragmenti mogu da se uoče ispod i, naročito, iznad početne orbite mete.

Naprimer, američki ASAT test 'Burnt Frost' iz 2008. ciljao je svoj špijunski satelit USA-193 (NROL-21) koji se nalazio samo 250 kilometara gore. To nije sprečilo neke fragmente da dosegnu visinu od preko 2500 kilometara. Uprkos tome što su predstavljeni kao 'provereno sigurni', fragmenti su takođe ugrozili ISS kao i oni uzrokovani indijskom misijom 'Shakhti' 2019, kada je uništen njihov satelit 'Microsat-R'. Tom prilikom je satelit, smešten na visinu sličnoj onoj u američkom testu, stvorio oblak objekata koji se protezao preko 1800 kilometara. Većina komada nastalih u ovim testovima nema kružne orbite već eliptične, sa perigejem koji leži više ili manje u visini početne orbite mete i višim apogejem, te seku mnogo veću zapreminu kosmosa (to se jasno vidi u tzv. Gabbardovim dijagramima koji se često koriste za analizu disperzije komadića prostornog sudara). Sudari u visokim orbitama takođe su opasniji jer nakon nekog vremena fragmenti završavaju prelaskom na niže orbite, tako da, kao što vidimo, ne postoje 'sigurne orbite' za ASAT testiranja.

11
Gabbardov dijagram uništavanja američkog u to vreme pokvarenog satelita USA-193. Satelit je imao težinu od oko 2300 kg i perigej od 349 km a apogej od 365 km. Spekulisalo se da satelit možda ima nuklearni pogon, ali se o tome ne zna ništa.

3. Šta jedan sudar čini opasnijim od drugog?

Osim visine orbite, mora se uzeti u obzir i masa mete i geometrija udarca. Masa 'Kosmosa 1408' bila je, nažalost, vrlo visoka (oko 2,2 tone) u odnosu na prethodne ASAT probne ciljeve. Na sreću, čini se da je odabrana geometrija sudara minimizovala raspršivanje komada, budući da se kinetički presretač 'Nudol' približio 'odpozadi' u odnosu na pravac napredovanja satelita na orbiti. Zapravo, čini se da sudar nije bio hiperbrze vrste – odn. pri relativnim brzinama većim od 6 km/s – što objašnjava malu količinu fragmenata koje je stvorio (iznad ove brzine metal se ponaša kao tečnost i broj komada se značajno povećava).To bi mogao biti razlog relativno malog broja fragmenata – oko 1500 otkrivenih – uprkos tome što je meta imala težinu od 2,2 tone (radi poređenja, kineski ASAT test iz 2007. proizveo je oko 3000 fragmenata kada je uništio satelit 'Fengyun 1C' od 950 kg).

12 
Gađani sovjetski špijunski satelit 'Celina-D'.

4. Brojanje fragmenata nije lako

Ruska vojna komanda je izjavila da uništenje 'Kosmosa 1408' ne predstavlja problem za ISS jer je generisano malo fragmenata – 'samo' 1500 – a većina je ostala u orbiti sličnoj orbiti 'Kosmosa 1408'. Nažalost, to nije istina. Iako je tačno da je broj fragmenata otkrivenih ispod 490 kilometara relativno mali, test je ipak stvorio komadiće u orbitama u rasponu od 400 do 800 kilometara. Ali ključno je da ovde možemo da govorimo jedino o 'otkrivenim komadićima'. Radarsko praćenje ovih fragmenata vrlo je složeno – pokrivenost nije globalna, budući da države koje poseduju takvu opremu obično ne dele podatke iz očitih razloga – tako da uvek postoji ogromna neizvesnost u pogledu broja komada stvorenih u ovim događajima. Dodatno zabrinjava činjenica da su radari često 'slepi' za komade manje od četiri santimetra, koji, iako nevidljivi, mogu potpuno ili delimično da unište svaki satelit.

5. Kratkoročni rizik lokalno se smanjuje, ali se dugoročno
povećava tijekom niske orbite

Nakon uništenja 'Kosmosa 1408' NASA je naredila astronautima ISS-a da se 'sklone' u povratne brodove ('Sojuz' i 'Dragon') i zatvore neke pregradne poklopce stanice u slučaju da do njih stignu fragmenti (verovatno je isto učinila i Kina sa trojicom članova posade njegove svemirske stanice, iako to ne znamo). Nešto kasnije, upozorenje je povučeno (mada je zatvaranje nekih podlopaca trajalo danima). Zašto? Jesu li fragmenti nestali? Odgovor je dvojak. S jedne strane, kao što smo već pomenuli, potrebno je neko vreme da se sazna koliko je fragmenata stvoreno i kolika je njihova gustina. Drugi razlog je taj što se fragmenti vremenom raspršuju. U početku se stvara oblak relativno lokalizovan u području orbite – zbog čega se opasnost od sudara s ISS-om ponavljala svakih 93 minuta, što je orbitni period stanice, svaki put kada je proletala kroz regiju u kojoj tu su bili fragmenti – ali su se fragmenti polako raspršivali po orbiti.

14
ISS bi mogla da bude kolateralna šteta ASAT testova.

Zatim, različita visina svakog od delova uzrokuje da njihova orbitalna ravan tokom vremena rotira – ista tehnika koju koriste sateliti 'Starlink' da uđu u svoje konačne orbite – i na kraju prekrivaju čitavu nisku orbitu sa orbitama sa nagibom sličnom onom izvorne mete (86º u ovom slučaju; logično, ako je orbita ekvatorijalna – nagib od 0º – fragmenti se neće širiti mnogo dalje od ovog nagiba; umesto toga, njihova gustina će biti veća). Kasnije, različiti odnos masa/površina završava raspršivanjem fragmenata po visinama ispod početne zbog atmosferskog kočenja. Tj., nakon nekog vremena oblak fragmenata se raspršuje duž niske orbite. To znači da je početni rizik vrlo visok, iako samo za one satelite koji imaju orbite koje presecaju orbite oblaka komada na odgovarajućoj visini. S druge strane, nakon nekog vremena rizik se smanjuje, ali se distribuira na sve objekte koji se nalaze u niskoj orbiti. Dakle, još jednom, ne postoje 'sigurne orbite'. ASAT testovi jednako utiču na sve kosmičke zemlje.

6. Zašto su sada ASAT testovi opasniji nego ikad

ASAT testovi iz 2007. (Kina) i 2008. (SAD) bili su neodgovorni postupci, ali oni koje je izvela Indija (2019.) i sada Rusija (2021.) još su gori. Šta se promenilo? Pa, broj aktivnih satelita u niskoj orbiti. Da samo pomenem, oko 1970. bilo je svega dvestotinjak aktivnih satelita u niskoj LEO orbiti u bilo kojem trenutku. 2010. bilo ih je oko hiljadu. Sada se približavamo broju od tri hiljade (oko 1700 njih je 'Starlink'). Uništenje 'Kosmosa 1408' proizvedeno je na hiljade fragmenata upravo na visini orbita u kojima se nalaze SpaceX-ovi 'Starlinkovi' (oko 550 km), pa je rizik da te satelite pogodi komad svemirskog otpada naglo povećan za značajan postotak (više od 10%).

15
Objekti u niskoj orbiti u odnosu na vreme. Doprinos kineskih ASAT testova iz 2007. i sudara između 'Iridiuma 33' i 'Kosmosa 2251' 2009. ocenjeni su kao dva glavna događaja koja su povećala količinu krhotina u niskoj orbiti (Jonathan McDowell).

7. Dugoročno gledano, mali predmeti nisu najopasniji

Kada gledamo filmove poput 'Gravity', možemo pomisliti da su najopasniji sudari s malim komadićima, posebno onim manjim od 10 cm. Uprkos tome što su nevidljivi za radare, mogu bez problema da unište satelite. I da, bez sumnje, ovi objekti predstavljaju ogromnu kratkoročnu opasnost, ali srećom, imaju tendenciju ulaska u atmosferu mnogo pre od većih objekata jer imaju niži odnos masa/površina (balistički koeficijent) (očito, na većoj visine orbiti, trebaće im dulje za ponovni ulazak u atmosferu). Nasuprot tome, najveći delovi smešteni u visokim orbitama mogu ostati tamo decenijama ili stolećima.

8. Ne samo ASAT

Vezano za prethodnu tačku, kako možemo da smanjimo broj objekata u niskoj orbiti? Pre svega tako što nećemo da vršimo glupe antisatelitske testove[6]. Idući korak dalje, mogli bismo da pokušamo da više ne ostavljamo dodatne raketne stepene u orbiti. Zapravo, mnogi od ovih stepeni koji su još uvek u niskoj orbiti autentične su tempirane bombe, budući da u sebi sadrže značajnu količinu komponenti goriva sposobnih da eksplodiraju kada dođu u kontakt[7] u roku od možda nekoliko godina kada pregrade koje ih razdvajaju jednostavno popuste od starosti. Druga komponenta koja voli da eksplodira jesu različiti akumulatori i baterije, tako da moramo da pazimo da ti delovi ne eksplodiraju u orbiti. Konačno, sudari između satelita još uvek su jedan od glavnih uzroka svemirskog otpada. Sudar između 'Iridiuma 33' i 'Kosmosa 2251' 2009. godine bio je drugi najveći generator krhotina u poslednjih petnaest godina nakon kineskog ASAT testa koji se desio dve godine ranije. Logično, da bi se izbegli ovi sudari, bilo bi idealno da sateliti koji stignu do kraja svog radnog veka uđu u atmosferu pre nego što izmaknu kontroli, nešto što će biti posebno problematično sa svim projektima mega-konstelacija koji dolaze[8].

16
Gustina kosmičkog đubreta na LEO orbiti. Crvenim je označen skok u broju nastao uništavanjem 'Kosmosa 1408'.

Kasnije, osim izbegavanja punjenja niske orbite komadima smeća, trebali bismo da počnemo da razmišljamo o ozbiljnim projektima uklanjanja svemirskog otpada (postoje mnoge inicijative). Jasno je da je međunarodna saradnja neophodna da bi ti projekti bili uspešni, ali bojim se da nije baš pogodno vreme za avanture ovog tipa.

 17

Reference:

https://leolabs-space.medium.com/analysis-of-the-cosmos-1408-breakup-71b32de5641f 

https://planet4589.org/space/index.html 

  

[1] O tome sam na sajtu pisao pre par godina.

[2] I o ovome sam pisao na sajtu.

[3] 51Т6 'Азов', po NATO klasifikaciji SH-11/ABM-4 'Gorgon', bili su u naoružanju do 2006. ali neki veruju da ih još ima u pojedinim šahtovima Solnečnogorska. Imali su i nuklearne glave do 2-3 Mt. Domet – 350-850 km; visina – do 670 km; dužina rakete – oko 20 m; prečnik – 2,57 m; težina – 33-45 t.

[4] Sistem protivraketne odbrane A-135 'Amur' dizajniran je da 'odbije ograničeni interkontinentalni nuklearni napad na sovjetsku prestolnicu i centralnu industrijsku regiju', u skladu sa sporazumom o ograničenju protivraketnih odbrambenih sistema između SSSR-a i Sjedinjenih Država (SAD su se povukle iz ugovor).

[5] 53Т6 (ПРС-1), po NATO klasifikaciji SH-08/ABM-3A 'Gazelle', raketa manjeg dometa, kojoj bi, prema nekim izvorima, garantni rok istekao, ali izgleda da to nije tačno, već da su rokovi produženi. Domet – do 100 km km; visina – 45-100 km; dužina rakete – 10-12 m; prečnik – 1-1,72 m; težina – 10 t; brzina -5,2-5,5 km/s; vreme leta – ne više od 12 sekundi.

[6] Ovo je jedno dečje naivno mišljenje, otprilike u stilu 'kako mali Mikica zamišlja svet': uništimo oružje za masovno uništavanje, dajmo sreću za sve, vodimo ljubav a ne rat i slične limunade... Nažalost, realna realnost je drugačija. Ko imalo prati trenutno geo-stanje u Evropi zna da je Zapad (NATO) na ivici vojnog sukoba sa Rusijom, te da su probe protivsatelitskog oružja sastavni deo strategije, kao uostalom i pretnje britanske i US mornarice u Crnom moru ili nagomilavanje trupa i oružja u Poljskoj i Nemačkoj... 

[7] Mislim na hipergolična goriva, tj. ona koja se spontano pale kada komponente jednostavno dođu u međusobni kontakt. To su npr. azotni tetroksid i hidrazin i sl.

[8] Pitanje od milion $: Čemu služe konstelacije od 10 i više hiljada satelita?

 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
dragant
+7 #1 dragant 29-11-2021 10:19
Ne bih rekao da je neodgovorno i nepotrebno bilo ispaljivanje ove raketa. Trenuto je politička situacija takva da US povećava pritiska na Rusiju (a ne obrnuto) preko Baltičkih zemalja, Ukrajine, pa i BIH i Kosova. Zato je bilo neophodna ponovna demonstracija sile.

Problem novonastalih krhotina ima i svoju nazovi dobru stranu. Da se ne može odlagati u nedogled. Npr da cena rakete i lansiranja ne bude ona koja cena koja jeste, nego je u cenu ulaze i troškovi uklanjanja otpada koji će uslediti na kraju životnog veka. Mada to ni na Zemlji ne funkcioniše, živimo u potrošačkom društvu jeftinih proizvoda koji stvaraju megatone zagađenja jer otpad nije ušao u računicu cene. A u svemiru se možda pokaže da je jefitnij sanirati štete od sudara sa otpadom otpada lanisranjem novih nemesto uništenih satelita, nego uklanjanjem otpada.

U JNA sam služio na prativaviosnkom sistemu Neva, i to kao ručni operater vođennja rakete po jednoj, od dve ravni. Neva je uništavla cilj dolaskom na određneu daljinu od mete i rasprskavanjem u više stotina šrapnela koji bi uništili metu. Verovanto je to slučaj i kod ove rakete, a ne direktan pogodak u satelit.
Dodaj komentar