U prošli ponedeljak američka špijunska mreža je zabeležila lansiranje kineske rakete iz Satelitskog lansirnog centra Xichang. To i nije bilo neko iznenađenje, jer je Xichang jedan od najaktivniji kosmičkih centara u Kini. Međutim, ovog puta se nije radilo o kosmičkom letu. Kineska novinska agencija „Xinhua“ je izjavila da se radilo o rutinskom lansiranju naučne sounding rakete koja će da proučava Zemljinu magnetosferu. Ali izgleda da ova verzija nije tačna.
Slika kineskog projektila.
Zapravo, čini se da su Amerikanci prisustvovali probnom lansiranju novog antisatelitskog sistema (ASAT) a da je „sounding raketa“ bio zapravo trostepeni projektil „Dongneng-2“ (DN-2 /能二号). To je novina samo po sebi, jer su Kinezi 2007. izveli jedan ASAT test i u niskoj orbiti uništili svoj meteorološki satelit, stvorivši hiljade opasnih krhotina kosmičkog otpada. Novina je u tome što je, prema preliminarnim podacima, DN–2 dostigla visinu od preko 10.000 km, što znači da je ovaj suborbitni let dostigao najveću visinu još od 1976. godine, kada je lansiran američki eksperiment za testiranje teorije relativiteta, „Gravity Probe A“. Do sadašnji kineski rekord lansiranja na suborbitnu visinu iznosio je oko 2 hiljade kilometara. Nakon što je oslobodila oblak barijuma radi optičkog praćenja, ostatak rakete – verovatno sa kinetičkim presretačem – ubrzo se vratio u atmosferu i pao u Indijski okean. Ako su sposobnosti DN–2 tačno procenjene, Kina je, dakle, u stanju da obori neprijateljske satelite stacioirane i na visokim orbitama, kao što je GPS. Neki nepotvrđeni izvori govore i o geostacionarnim orbitama visokim preko 36.000 km, gde se nalaze komunikacioni sateliti za rano upozoravanje i elektronsku špijunažu.
Niko ne zna detalje o konstrukciji DN–2, ali se špekuliše da bi mogla imati četiri stepena na čvrsto gorivoi jedan ili dva dodatna stepena na tečno gorivo sa motorima koji mogu da regulišu potisak kako se presretač približava meti. ASAT test iz 2007. lansiran je sistemom SC–19, baziranom na balističkom projektilu DF-21. Veruje se da je DN–2 koristio sličnu tehnologiju.
Kako je sve počelo
U januaru 2001. američki (Bušov) ministar odbrane Donald Ramsfeld, postavljen za zapovednika Kongresne komisije za kosmos, predložio je da „US moraju oštro da pojačaju nacionalnu kosmičku politiku i stvore mogućnost da predsednik može da postavi oružje u kosmos kadro da odbrani svaki napad na američke interese“. Već sledeće godine Amerika je istupila iz Ugovora o antibalističkim projektilima, što im je dalo odrešene ruke da postavljaju projektila i „odbrambeno“oružje u kosmos.
Samo tupsoni nisu mogli da shvate da je čitava strategija okrenuta direktno protiv Kine kao tihog neprijatelja broj 1 američkoj ekspanziji ne samo u regionu već i u svetu. Uz to, Kineska oslobodilačka armija je još jedina u svetu koja brojčano i materijalno može teorijski da se surotstavi Americi.
Kao odgovor američkom naoružavanju u kosmosu, Kinezi su započeli vojni odbrambeni kosmički program, koji je uključivao i antisatelitsku odbranu.
A onda je početkom 2007. svetom prostrujala vest da su Kinezi oborili svoj meteorološki satelit FY-1C iz serije Fengyun, težak 750 kg, koji je leteo na polarnoj orbiti visokoj 865 km. Amerikanci su bili zgranuti – bio je to prvi poznati „napad” na neki satelit još od 1985, kada su oni izveli sličan test koristeći projektil ASM-135 ASAT za uništavanje satelita P78-1. Kinezi su se pravili ludi, a američki ministar vojske je hitno odleteo za Peking da se žali kako, eto, takve stvari nemaju smisla i da Kina pokušava nešto što se „svetu” ne dopada.
Najnovije lansiranje je samo nastavak stare priče. Sigurno se neće završiti na ovome.
Snimak sa kineskog meteorološkog satelita FY–1C koji su uhvatile antene Centra za osmatranje Zemje univerziteta George Mason. Na slici se lepo vide Florida i Njujork. Ovaj satelit su Kinezi gađali i pogodili, stvorivši preko 150.000 komada orbitnnog otpada
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
