Astronautika: misije

Iako do susreta sa Plutonom i njegovim satelitima ima još podosta vremena i miliona kilometara, redovno čitam i pratim šta se dešava sa misijom „New Horizons". Čim ima nešto novo, trudim se da napišem ponešto i upoznam i vas sa time.

Povod za moje današnje javljanje je dvogodišnjica (ne)uspešnog skidanja Plutona sa liste planeta Sunčevog sistema i prekomanda na neveliku listu patuljastih planeta. Naravno, to nema veze sa samom misijom i ovom letilicom, koja punom parom žuri ka svom cilju.

Za tri dana letilica će biti ponovo prebačena u stanje hibernacije, i tako okončati 52-dnevno proveravanje i testiranje same letilice i njenih uređaja. Naime, još 7. jula operateri iz Laboratorije za primenjenu fiziku (JPL) sa Univerziteta Johns Hopkins kontaktirali su NH preko Nasinog Deep Space Network sistema, i tako prekinuli do sada najduže „spavanje" letilice na njenom putu ka Putonu. (O tome sam već pisao u prošlom javljanju na ovu temu)

Na alarm za buđenje čekalo se mesecima; naređenje za uključivanje NH i razmrdavanje njegovih uspavanih sistema ubačeno je u njegov kompjuter malo pre nego što je 16. decembra 2008. kosmička sonda ubačena u stanje hibernacije i uspavana. Tokom čitavog ovog perioda, tokom kojeg je ka Plutonu prevalio skoro 320 miliona kilometara, NH je ipak svake nedelje slao izveštaje o svom statusu, a svake druge telemetrijske inženjerske raporte.

Po rečima Alice Bowman, operativne menadžerke misije NH, sa buđenjem je sve proteklo normalno, „mada su svi bili pomalo nervozni. Trebalo je uključiti brojne kompjuterske procesore koji su bili isključeni 202 dana, a u svemiru je uvek rizično kada nešto što je isključeno treba ponovo uključivati. Srećom, sistemi su se pokazali odlično."

NHavgust09_1
Ovo je slika koju niko nikad neće videti ovakvu.  U prvom planu je "New Horizons", desno je Pluton, a levo Haron.

 

Cilj svih tih aktivnosti bila je Aktivna kontrola 3 (Active Checkout Three - "ACO-3"), niz redovnih godišnjih radnji koje treba da pruže pravu sliku stanja sistema na letilici. Ovog puta u letu su testirani neki apdejti na brodu, kao što je novi softwere koji upravlja magnetofonima za snimanje podataka[1]. Stručni tim je takođe iskoristio priliku i uključio i proverio rad svih 7 naučnih instrumenata, kao i snagu, pogon, i sisteme za navođenje i kontrolu leta.

Prema rečima direktora misije, Alana Sterna, čiji izveštaj ovde i navodim, ovaj ACO-3 se znatno razlikovao od prethodna dva. „Najvažnija razlika je bila u tome što smo ovog puta želeli da minimizujemo aktivnosti i damo više slobodnog vremena našim planerima misije, koji su do guše u poslu oko završnog planiranja sekvenci za proletanje letilice kroz Plutonov sistem u junu 2015. godine," objašnjava Stern. „Što ređa buđenja nam takođe štede i gorivo, budući da ne moramo da ukjlučujemo neke od naših 16 hidrazinskih motora i despinujemo[2] letilicu, sprovedemo složena posmatranja našim naučnim instrumentima, a onda ponovo spinujemo slemirsku letilicu pripremajući je za sledeći ciklus hibernacije."

Tokom proteklih 10 meseci jedini instrument koji je radio bez prekida bio je Studentski brojač čestica prašine Venetia Burney (Venetia Burney Student Dust Counter, VBSDC), koji neprestano sakuplja informacije o broju čestica na putu „New Horizonsa" ka spoljnim granicama solarnog sistema. Tokom leta svemirske letilice u stanju hibernacije - koji je trajao 1,91 AJ, odn. 285 miliona kilometara - VBSDC je bio kalibrisan tako da je neprestano prikupljao podatke o pozadinskom zračenju koje bi moglo da utiče na naučne podatke, a i da bi se testirala osetljivost interne elektronike. Prikupljeni podaci su poslati na Zemlju pre mesec dana i još se obrađuju.

 

NHavgust09_2
Brojač čestica koji su konstruisali studenti sa Univerziteta Koloradu u Boulderu. Ovaj uređaj dimenzija 460 × 300 mm montiran je sa antisolarne strane letilice (napred, u pravcu kretanja). Detektorski piezoelektrični paneli (PVDF), njih 12, stvaraju napon kada ih pogodi čestica. Brojač je dobio ime po ženi, tada 11-godišnjoj devojčici, koja je tada novootkrivenoj planeti Plutonu dala ime.

 

Brojač Venecija - koji se nalazi na suprotnoj strani od velike antene „New Horizonsa" - predstavlja prvi instrument u nekoj Nasinoj međuplanetnoj misiji koji su konstruisali, napravili i kojim rukuju đaci. „Studenti već analiziraju prispele podatke i upoređuju ih sa onima ranijim, prikupljenim kada smo bili znatno bliži Suncu," priča Andrew Pope, vođa studentskog tima sa Univerziteta Kolorado. „To će znatno povećati naša znanja o čestičnom okruženju spoljnih delova našeg sistema."

Trenutno, 1312 dana od lansiranja, NH je preko 2,1 milijardu kilometara daleko od Zemlje[3], udaljujući se svake sekunde 16,77 km od Sunca. Radiosignalu (koji putuje brzinom svetlosti) potrebno je skoro dva sata da stigne do ove letilice. Kao što sam napomenuo na početku, ACO-3 se završava za 3 dana, 27. avgusta.

Prethodni hibernacioni period, koji je otpočeo 16. jula 2008. a trajao do 7. jula 2009. bio je najduži planirani period pre nego što NH dospe do Plutona. Prethodni rekord je bio 91 dan, od 3. juna do 2. septembra 2008. godine. Najduži period hibernacije od 136 dana planira se tek između 2012. i 2014. godine.



[1] Radi se o tzv. Solid-State Data Recorders (SSDRs), sa poluprovodničkim memorijama. Letilica NEAR (Near Earth Asteroid Randevous) je bila prva APL letilica kojoj su ugradili SSDR za masovno skladištenje informacija, čime su trajno zamenjeni magnetofoni sa trakama, koji su se ranije koristili.

[2] Sve letilice i sateliti moraju tokom leta da se okreću oko ose najvećeg momenta inercije radi bolje stabilizacije, najčešće 2-5 okreta u minuti koristeći žiroskopski efekat.

Npr. prilikom leta Dawn misije, da bi se usporilo spinovanje ove 1420 kg teške letilica sa 36 okretaja u minuti na samo 3, korišćena su dva tega od po 3 kg okačena na sajle duge 12 metara. Time je ona despinovana.

[3] To je 14,26 AJ od Sunca, ali još uvek 17,50 AJ od Plutona.

Još:

O New Horizons od početka do danas (20-tak prethodnih članaka)

New Horizons - Letnji radovi

Tačno je da rad oplemenjuje, ali njemu nikad kraja kada se radi o ovoj misiji - posebno preko leta, kada po rasporedu sleduje redovan godišnji servisni pregled letilice. Tačno je da rad oplemenjuje, ...
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

Ljubiša
0 #1 Ljubiša 27-08-2009 14:49
Laku noć!

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži