Astronautika: misije

Kompanija SpaceX Ilona Maska planira početak programa kolonizacije Marsa 2022.

Govoreći na Medjunarodnom kongresu astronautike u Adelajdu (Australija), Ilon Mask je naveo da će za postizanje ovog cilja biti stvorena raketa-nosač BFR (Big Falcon Rocket – “Raketa veliki soko”) visine 106 i prečnika devet metra. Startna masa rakete BFR će iznositi 4400 tona, dok će ukupna potisna sila svežnja sastavljenog od 31. raketnog motora tipa “Raptor” biti 5400 ts (tona u sekundi). Motori koriste pogonsku kombinaciju tečni kiseonik + metan. Kao i u slučaju postojećeg “Falkona 9” i rakete-nosača FH (Falcon Heavy - “Teški soko”) čije se prvo lansiranje planira pre kraja 2017, Mask planira da se BFR koristi višekratno i time do mogućeg minimum smanje troškovi projekta.

2016 11 its

Okosnica Maskovih planova za Mars - raketa-nosač BFR

“Mislim da je bezumno stvarati tako složene i skupe mašine kao što su rakete-nosači, a onda ih posle samo jednog jedinog lansiranja uništite, bez ponovnog korišćenja”, rekao je Mask.

rtr3rgld

Ilon Mask ispred kosmičkog broda “Dragon”

Raketa-nosač BFR će biti u stanju da u kosmos lansira medjuplanetarni brod pripojen sa drugim stepenom. Ovaj system ima visinu od 48 metara, masu na startu 1300 tona (!) uključujući 85 tona takozvane “suve” mase i 150 tona za korisni teret (odnosno, kosmički brod). U njemu, u prostoru zapremine 825 kubnih metara, biće smeštena kuhinja, skladište, mala sportska dvorana, radijaciono sklonište i 40 putničkih kabina. U svakoj od kabina biće mesta za dvoje do troje ljudi, tako da će ukupno na brodu biti stotinu putnika.

Kada sistem sastavljen od drugog stepena i medjuplanetarnog broda dospe na nisku orbitu oko Zemlje, sa njim će se spojiti automatski tankeri koji će dopuniti rezervoare oba sistema. Time će brod biti u stanju do sa niske orbire krene prema Marsu, da za vreme medjuplanetarnog leta obavlja neophodne korekcije putanje i da se primenom raketnih motora “Raptor” i malog delta-krila spusti na površinu Crvene planete. Gorivo potrebno za povratak na Zemlju će biti proizvedeno na Marsu, upotrebom kiseonika i metana iz atmosfere planete.            

“Krećemo sa gradnjom rakete BFR za oko pola godine, tako da očekujem da će biti završena za pet godina”, rekao je prvi čovek kompanije SpaceX. “Godine 2022. planiramo dve misije na Mars u teretnoj varijanti (bez posade), a 2024. biće obavljena još četiri leta – sa dva teretna broda za prevoz neophodnih materijala za gradnju kolonije na Marsu, i dva transportna broda sa astronautima”.

21236738100 f92ab00102 o

Mask je precizirao da je osnovni zadatak prvih marsijanskih misija bez posada da se potvrdi prisustvo vode na Marsu neophodne za proizvodnju raketnog goriva i priprema infrastructure neophodne za kolonizaciju Crvene planete.

Pored letova na Mars, džinovska raketa BFR koja će daleko nadmašiti kapacitete do sada najjačih lansera “Saturn V” i “Energija”, će biti korišćena za lansiranje korisnih terete na niske orbite oko Zemlje. Time, Mask planira da ovom raketom zameni stari “Falkon-9” i “Teški Falkon”, koji je očigledno planiran kao privremeni lanser namenjen kako za komercijalna lansiranja, tako i za testiranja sistema nosača BFR. Pored toga, Mask planira da ovaj sistem koristi i za “zemaljske” potrebe”, za lansiranje interkontinentalnih transportera koji će biti u stanju da prevezu putnike na bilo koju tačku naše planete za manje od jednog časa. Letovi izmedju Njujorka i Šangaja, na primer će trajati samo 39 minuta.          

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 7 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 11 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 11 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Au, na njih su neki verovatno zaboravili... 14 sati ranije

Foto...