Vlasnik kompanije SpaceX Ilon Mask je na Međunarodnom astronautičkom kongresu u Gvadalahari (Meksiko) govorio o planovima da sagradi grad na Marsu u kome će živeti million ljudi.
“Trenutno, let na Mars i život na Crvenoj planeti izgledaju nemogući, međutim mi treba ovu maštu da pretvorimo u realnost za vreme naših života. Svaki čovek koji poželi da leti na Mars treba da ima tu mogućnost. Ne želim da ispadnem neko ko nagoveštava loše događaje, ali u budućnosti Zemlja će doživeti katastrofu i mi ćemo izumreti. Alternativa ovom scenariju je da čovečanstvo postane “kosmičko” – rekao je, između ostalog kontraverzni Mask.
Kao što je poznato, u Sunčevom sistemu nema mnogo mesta gde bi čovek mogao, jednoga dana u budućnosti, da formira svoje kolonije. Sa površinskim pritiskom od oko 100 atmosfera i temperaturama do gotovo 500 stepeni Celzijusa, na Veneri je kao u kotlu, što nije u skladu sa lepim antičkim imenom ove planete (boginja lepote). Za to vreme, iako neki od meseca koji kruže oko Jupitera i Saturna mogu teoretski da imaju uslove podobne za izvesne forme života, oni su isuviše daleko za neke ozbiljnije planetarne ekspedicije.
U poređenju sa ovim nebeskim telima, Mars ima nesumnjivo mnogo prednosti. Kao prvo, u davnoj prošlosti, uslovi na Crvenoj planeti su bili slični ovim na Zemlji. Tamo ima zaliha vode i gasa u smrznutom stanju koji bi se mogli rastopiti i vratiti Marsu nekadašnju atmosferu i okeane. Sadašnja atmosfera Marsa sadrži za floru dva vrlo važna elementa – azot i ugljenu kiselinu. Ukoliko bi se povećao atmosferski pritisak, ovi elementi bi mogli da podrže rađanje i opstanak biosfere.
Credit: Bryan Versteeg/Mars One
Ovo sve lepo izgleda na papiru, međutim u realnosti je vezano za toliko tehničkih, zdravstvenih, ekonomskih, finansijskih, socioloških, kulturoloških, religioznih, etičkih i, Bog sam zna koliko drugih rizika. Uprkos tome, za kontraverznog bogataša Mars je idealni poligon za prelazak čovečanstva na principijelno novi evolutivni stadijum – sa “zemaljskog” na “kosmički život”. Koliko se može videti, SpaceX namerava da postane osnovni pokretač ove transformacije.
Po Masku, let na Mars ne treba da se ograniči na misije tipa ekspedicija, onako kako je to bilo za vreme programa “Apolo” koji je po svakom od dvanaest astronauta koji su kročili na Mesec koštao preko osam milijarde dolara u današnjoj vrednosti. Zbog toga, SpaceX svojim programom osvajanja i kolonizacije Marsa namerava da postigne dva velika cilja. Prvo, da na Crvenoj planeti podigne grad za milion ljudi, grad koji bi bio tehnološki sposoban da opstane bez ikakve pomoći sa Zemlje. Drugo, da cena kolonizacije Marsa bude nekoliko hiljada puta manja od sadašnjih procena koštanja leta na Mars.
U okviru ovog programa, inženjeri SpaceX uveliko rade na razvoju tehnologija koje će na Marsu biti u stanju da od okolnih materijala stvaraju gorivo. Takođe, u toku je projektovanje sistema kosmičkih brodova koji će višekratno leteti između Zemlje i Marsa kao transporteri modula od kojih će nići prve marsijanske baze. Oni će se snabdevati gorivom koje će biti proizvedeno na površini Marsa, što će smanjiti troškove prevoza materijala na Mars od pet do deset puta. Ukoliko se isti transporteri budu mogli da koriste više puta, a to je takođe jedan od glavnih ciljeva, onda je moguće postići dodatno smanjenje troškova.
Raketa-nosač koja će biti korišćena za lansiranje marsijanskog kompleksa na orbitu oko Zemlje, a na kojoj takođe rade stručnjaci SpaceX će izgledati kolosalno. Prvi nosač će na primer biti u stanju da na orbitu dostavi koristan teret mase 450 tona sa između 100 i 200 prvih kolonista. Mask planira da ponudi prvim kolonistima cenu troškova leta na Mars i formiranja prvih kolonija u rangu cene koju oni na Zemlji moraju da plate kada kupuju novu kuću – znači u proseku oko 200,000 dolara po osobi. To znači da će individualni kolonisti, žene i muškarci, imati sa finansijske strane veće šanse da dođu do karata od višečlanih porodica.
U odnosu na najjaču raketu-nosač u istoriji “Saturn V”, Maskova raketa će imati tri i po puta veću nosivost, zahvaljujući inženjerskim inovacijama i novim motorima “Reptor” (Raptor) na kiseonično-metansko gorivo. Prvi stepen sa 42 motora (svaki potiska 310 tona) će se posle završetka rada vratiti na kosmodrom radi ponovnog korišćenja, što će takođe smanjiti ukupne troškove lansiranja. Gorivo odabrano za marsijanski kompleks se takođe sastoji od kombinacije tečnog kiseonika i metana, koji se mogu proizvoditi na Marsu. Za njihovo skladištenje inženjeri SpaceX planiraju rezervoare izrađene od ugljenih vlakana.
Flota sastavljena od marsijanskih brodova će obaviti oko 10 hiljade letova na Mars u narednih 40 – 100 godina i na Crvenu planetu dostaviti oko milion ljudi. Mask se nada da će time biti postavljeni temelji nove civilizacije koja će biti u stanju da samostalno opstane na Marsu.
Paralelno sa tehničkim, veliki problem su finansije. Ako na primer za vreme jednog lansiranja 200 kolonista poleti na Mars, Ilon Mask (ili njegov naslednik na čelo SpaceX) će imati pokriće od “samo” 40 miliona dolara po lansiranju od njihovih karata. Poređenja radi, u sadašnjem iznosu, jedno lansiranje rakete-nosača “Saturn V” bi koštalo oko milijardu i po dolara. Ako se nešto veliko ne uradi, Mask će morati iz svog džepa da pokriva mamutske troškove kolonizacije, što neće biti dovoljno. On je priznao da je spreman da sav novac koji je zaradio poslednjih godina potroši na ostvarenje ovog cilja, ali uz takođe pokušaje da obezbedi sredstva iz drugih izvora.
Prvi privatni let uz pomoć kosmičkog broda “Crveni Dragon” na Mars, a to će ako uspe, ujedno biti i prvi let ljudi na Mars, Mask planira oko 2025. U decenijama koje će uslediti,. Mask planira da na Mars pošalje kompletnu infrastrukturu neophodnu za život prvih kolonista, koji će onda, slično kako je to rađanje kroz vekove, stvarati osnove za dalji razvoj “marsograda” za sledeće generacije.
Letovi na Mars inspirišu generacije naučnika već decenijama. Pedesetih godina Verner fon Braun je predviđao da će oko 2054. prvi ljudi sleteti na Mars. On je takođe govorio o korišćenju Fobosa, većeg satelita Marsa, kao poligona za dalja istraživanja Crvene planete. Po prelasku u NASA-u aktivno je radio da obezbedi podršku misije na Mars sredinom 1980-ih, ali bez uspeha. Sa druge strane okeana, Sergej Karaljov je maštao o Marsu sa još većim žarom. Za njega nije Mesec, već Mars je oduvek bio glavna destinacija. Projekat sovjetske super-rakete N1 koji je rođen početkom 1960-ih Karaljov je prvenstveno zamislio za let na Mars. Godine 1959. grupa njegovih inženjera je razvila koncept prvog tzv. “teškog međuplanetarnog broda” (TMK) mase 75 tona sa posadom od tri čoveka. Godine 1967. tri sovjetska stručnjaka – dobrovoljca su provela godinu dana u maketi marsijanskog broda, a dve godine kasnije pripremljen je plan ekspedicije na Mars koja bi koristila modifikovanu raketu-nosač N1 (N1M). Kasnije, u vreme RKK “Energije”, takođe razmišljalo se o nekoliko verzija leta na Mars.
Credit: Earth Blog
Za razliku od ovih projekata koji nisu odmakli dalje od papira (istina N1 je četiri puta bezuspešno lansiran, dok “Saturn V” nikada nije osmišljen kao deo nekog obimnog marsijanskog programa NASA-e), koliko se može videti Mask ima daleko ozbiljnije namere. Ono što se međutim potiskuje je etička strana pitanja leta na Mars. Nema sumnje da će Mask naći milion ljudi spremnih da kupe karte u jednom smeru, bez povratka, da ostanu do kraja života na Marsu (ako tamo stignu i ako stignu pitanje je u kakvom će stanju biti njihov DNK koji može da pretrpe velika oštećenja usled kosmičke radijacije). Ali hajde i da zamislimo da negde oko 2100. godine na Marsu postoji prva kolonija od nekoliko hiljada ljudi koja tamo obitava samostalno, bez ikakvih fizičkih kontakata sa ljudima na Zemlji. To će, u svakom pogledu biti nova vrsta Homo Sapiensa, koja posle nekoliko godina provedenih na Marsu nikada više neće moći, ukoliko poželi, da se bezbedno vati na Zemlju. Deca rođena u uslovima gravitacije koja je tri puta slabija od zemljine, u uslovima izolovane sredine sa veštačkom atmosferom, imaće kardiovaskularni, nervni, koštani, mišićni i sve ostale organske sisteme koji će, na jedan ili drugi način, biti transformisani, prilagođeni životu na Marsu.
Čovekova evolucija je od samog početka, već milionima godina, uokvirena gravitacijom naše planete, tako da niko ne može reći sa sigurnošću da li je čak i začeće moguće u uslovima 1/3 zemljine gravitacije, a kamoli kako će se fetus razvijati, kako će teći trudnoća, kako će se formirati mozak, srce, pluća i drugi organi i kakve opasnosti vrebaju za bebe i majke. Ako se i rodi bez problema, niko takođe ne zna kako će se dete razvijati u takvim uslovima i dali će imati za zemaljske standarde zdrav i normalan život.
Jednoga dana, u to nema sumnje, prvi ljudi će se otisnuti prema Marsu. U prvim decenijama posade sastavljene od nekoliko ljudi će leteti između Zemlje i Marsa, i posle relativno kratkog vremena provedenog na Crvenoj planeti, vraćati natrag na Zemlju. Kasnije, krenuće ekspedicije u jednom smeru, jer je jasno da se na Mars ne može leteti na duge staze onako kako je to rađeno sa Mesecom, do koga nam treba samo tri dana leta. To će biti fundamentalni preokret u evoluciji naše civilizacije, kada će se Homo Sapiens podeliti u dve grupe – na vrste “starog” (zemaljskog) i “novog” (marsijanskog) sveta. Geneza tog preokreta koji će se desiti, ako ne pre isteka ovog, onda najverovatnije u sledećem XXII veku, u vreme kada nas ne bude bilo, leži upravo u sadašnjem vremenu. Mi smo svedoci tog pokreta i, na neki način čak i njeni učesnici.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
