Ilon Mask i Džef Bezos otvaraju novo poglavlje u eri kosmičkih istražvanja od koga, ukoliko bude dobro kontrolisano, u dalekoj budućnosti može imati koristi celo čovečanstvo.
Nedavni uspeh Ilona Maska (Elon Musk) kada je po prvi put lansirao raketu-nosač "Falkon 9" (Falcon 9 FT) pomoću prvog stepena B1021 koji je korišćen godinu dana ranije, prilikom lansiranja jednog od kosmičkih teretnih brodova "Dragon", jedan je od najznačajnijih uspeha na raketno-kosmičkoj sceni XXI veka. Stručnjaci kompanije SpaceX su pored toga, ponovo vratili prvi stepen natrag na ploveću platformu koja ima akronim ASDS, ali je daleko poznatija pod romantičnim imenom "Naravno, još uvek te volim" (Of Course I still Love You). Kada je Mask 2002. osnovao kompaniju SpaceX, jedna od njegovih glavnih ciljeva je bio da stvori raketno-kosmički sistem koji će moći da se koristi višekratno.
Lansiranje rakete-nosača "Falkon-9" sa Kejp Kanaverala
Prvobitno, bilo je planirano da se prvi stepenovi raketa-nosača "Falkon 1" spuštaju padobranima na talase okeana, slično kako je to rađeno za vreme lansiranja spejs šatla. Međutim, ispostavilo se da je ova tehnika povratka prvog stepena poprilično komplikovana. Prilikom prvih pet pokušaja povratka prvog stepena padobranom, ne samo da povratak nije bio uspešan, nego prihvatnoj ekipi čak nije pošlo za rukom ni da ih pronađu. Zbog toga Mask odlučuje da se krene sa vertikalnim spuštanjem pomoću raketnih motora. Počev od 2011. na poligonu kompanije SpaceX u Teksasu kreću testiranja raketnih stepena "Skakavac" (Grasshoper) i F9R Dev na malim visinama. Prvi put je Masku uspelo da spasi prvi stepen za vreme kosmičkog lansiranja 22. decembra 2015. posle osam neuspešnih pokušaja (ne računajući pet "padobranskih" pokušaja prilikom prvih lansiranja).
Prvi stepen rakete "Falkon 9" sleće na ploveću platformu
Ponovno korišćenje prvog stepena je kruna 15-godišnjih radova inženjera SpaceX i preko milijarde dolara potrošenih da se ostvari ovaj cilj. Po Masku, ovo je samo početak višekratnog korišćenja ne samo prvih stepenova raketa-nosača (od 10 to 100 puta), već i ostalih blokova čime će se rakete praktično transformisati, kada je način upotrebe u pitanju, u svojevrsne avione. Podsećamo, ove godine je Mask obavio 16 lansiranja, sva su protekla uspešno, a pre isteka 2017. namerava još četiri lansiranja, uključujući i džinovsku raketu "Falkon hejvi" (Falcon Havey, u slobodnom i ne baš tako maštovitom prevodu, "Teški soko"). Verovali ili, prilikom prvog lansiranja "Teškog Falkona" dva od tri prva stepena "Falkona-9" koliko se nalazi u paketu ove džinovske rakete, će biti ponovno korišćena! Masa korisnog tereta ovog raketnog džina se kreće od 63,8 tona za nisku orbitu, preko 16.8 tona za let na Mars do 3,5 tona za misije ka Plutonu. Visina rakete je 70 metara, prečnik pri dnu gde se u paketu nalaze tri prva stepena rakete "Falkon-9" sa 27 motora "Merlin" (!) je 12,2m, masa na startu je 1421t a potisna snaga 2326 tona.
Kompjutersko lansiranje "Teškog Falkona"
Za vreme prvog lansiranja koje treba da bude obavljeno pre isteka ove godine, neće biti konvencionalnog korisnog tereta, ali je Mask, koji ponekad zna da zvuči tajanstveno, rekao da će "nešto potpuno ludo" da stave na vrh prvog teškog "Falkona".
Kod pojedinih ovogodišnjih lansiranja razmak je bio svega dve nedelje, što govori o ogromnom napretku stručnjaka kompanije SpaceX u sferi priprema i lansiranja raketa-nosača. Maskov plan je međutim daleko ambiciozniji. On želi da se razmak između ponovnog korišćenja prvog stepena bude smanjen na samo 24 časa! Znači, odmah po povratku bilo na ploveću platformu na Atlantskom okeanu, bilo na Kejp Kanaveralu, sledi brza procena njegovog stanja, i ako je sve u redu, puni se gorivom i dan kasnije taj isti prvi stepen kreće ponovo.
Ono što je pođednako impresivno, kada je prvi stepen B1021 u aprilu 2016. vraćen posle lansiranja u misiji SpX-8, do njegovog ponovnog lansiranja koje je obavljeno u martu ove godine, njegovih devet raketnih motora "Merlin 10" nije bilo demontirano. Njihovo testiranje, uključujući i ono "vatreno", na probnom stolu, je obavljeno a da motori ni jedanput nisu bili rasklopljeni radi detaljnih ispitivanja. Oni su praktično u komadu skinuti sa prvog stepena i sve vreme testirani u takvom režimu. Tehnički gledano ne možemo nego da se samo divimo Maskovim inženjerima. Podsetiću da su ruske rakete-nosači "Proton", koji se koriste više od 50 godina, prizemljene već više od godinu dana zbog problema u pojedinim spojnim karikama raketnih motora drugog i trećeg stepena. A Mask po drugi put lansira prvi stepen svog "Falkona" da ni jedan od njegovih devet motora nije demontirao radi detaljne provere pred ponovno lansiranje.
U sledećoj 2018. godini Mask planira da obavi najmanje 30 lansiranja, što praktično znači da ćemo svake druge nedelje imati po jedno lansiranje "Falkona". Posle 2018, SpaceX prelazi na standardni režim od 30-40 lansiranja po godinu, a 2022. počeće korišćenje transportnog sistema BFR ("Velika raketa Falkon" - Big Falcon Rocket) koja će smeniti "Falkon 9" i "Falkon hejvi"). Srce kolosa BFR je motor "Raptor" čije se testiranje uveliko odvija u SpaceX. U sklopu sistema BFR je raketa-nosač super-teške kategorije sa kosmičkim brodom koji će moći da ponese, ni manje, ni više nego stotinu ljudi! Ovaj sistem je planiran za letove na niskim orbitama, za misije ka Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) i letove ka Mesecu i, glavnom cilju Maskovih snova - planeti Mars.
Bezos (levo) i Mask - vesnici nove ere osvajanja kosmosa
Dok Mask velikom koracima grabi kroz kosmičko tržište, konkurenti ne spavaju. Kao što je poznato, Mask nije usamljen u razvoju višekratnih raketno-kosmičkih sistema. Njegov najveći protivnik je milijarder Džef Bezos (Jeff Bezos) vlasnik kompanije Blue Origin ("Plavo poreklo", misli se na Zemlju, kao kolevku čovečanstva). Osnivač Amazona, koliko može da se vidi, sa pođednakim žarom namerava da pokori kosmos, odnosno kosmičko tržište na kome se godišnje okreću milijarde dolara. Istina, Blue Origin nije obavio ni jedan kosmički let. Međutim, Bezosov sub-orbitalni raketni stepen "Novi Šepard" (New Shephard, po Alenu Šepardu, prvom Amerikancu u kosmosu), je već obavio pet probnih letova do kosmičkih visina od 100km i u kompletu se vratio natrag na Zemlju, odakle je poleteo! Naravno, u poređenju sa kosmičkim lansiranja Maska, to deluje skromno, ali mora se priznati da je Bezos ovim probnim lansiranjama "Novog Šeparda" "ukrao" malo od Maskovog kolača. Iako još nije spreman za kosmos, očekuje se da će za manje od pet godina "Novi Šepard" početi polako da oduzima primat "Falkona-9" na sceni višekratnih raketno-kosmičkih sistema.
Nisu nosači ponovnih korišćenja jedino polje na kome su se prebogati Bezos i mnogo "siromašniji" Mask sukobili. Oni su se pre nekoliko godina sreli na sudu u vezi takozvanih intelektualnih prava na primeni ploveće platforme za prijem raketnih stepenova. Zanimljivo je da je Blue Origin pre nekoliko godina dobio patent za ovu ideju, ali je SpaceX 2014. osporio taj patent na sudu i sledeće godine dobio ovaj spor. Pored toga, Mask i Bezos su ukrstili rukavice oko kupovine istorijske lansirne rampe LC-39A u Kenedijevom kosmičkom centru na Kejp Kanaveralu. Ova lansiran rampa je pripadala NASA-i i korišćena je za lansiranje džinovskih raketa-nosača "Saturn 5" za je vreme letova "Apola" na Mesec, i za lansiranja spejs šatla. Godine 2013. Mask je pobedio na konkursu zakupa rampe za sledeće pet godine, što je propratio ciničnim rečima "Rojtersu" da je bilo "pomalo glupo" da se Blue Origin pojavljuje na konkurs zakupa lansirne rampe kada nije obavio nijedno orbitalno lansiranje.
Konkurent "Falkona" - raketni blok "Novi [epard" za vreme lansiranja (gore) i posle ateriranja (sa gornjeg dela nedostaje kapsula koja je izbačena na visini od oko 100km)
Sa Bezosom, međutim nema šale. Po podacima iz 2016. on je sa zarađenih 27,6 milijarde dolara, bio najuspešniji milijarder na svetu. I ne samo to. Po proceni Forbes-a, njegov kapital iznosi gotovo 73 milijarde dolara, što je pet puta više od kapitala Ilona Maska. Bezos je sada na trećem mestu po bogatstvu, iza Bila Gejtsa, osnivača Microsoft-a (ima 86 milijardi dolara) i Vorena Bafeta, direktora Berkshire Hahtaway-e koji je sa 76 milijarde na drugom mestu. Kako bi investirao sve više u kosmos, Bezos namevara da godišnje prodaje po milijardu dolara svojih akcija, tako da će u godinama koje dolaze imati dovoljno finansija, za razliku od Maska koji do novca mora da dođe da bi ostvario svoje ambicije letova na Mars.
Bezos planira korišćenje "Novog Šeparda" sa turističke sub-orbitalne letove. On je nedavno pokazao kapsulu zapremine 15 kubnih metara sa šest sedišta za prevoz turista. Prvi turistički letovi kreću 2018. i trajaće po 11 minuta (4 minuta u bestežinskom stanju). Iako cena nije najavljena, očekuje se da će se cena po karti kretati između 100 i 200 hiljada dolara, što je manje od cene mesta u kosmoplanu Virgin Galactic (250 hiljada) Ričarda Brensona, još jednog milijardera "nove" generacije.
Ambicije kompanije Blue Origin se ne zaustavljaju samo na turističke sub-orbitalne letove. Kompanija radi na razvoju rakete-nosača "Novi Glen" (New Glenn, po pvom Amerikancu na orbiti) teške klase koja će koristiti kiseonično-metanske raketne motore BE-4. Njen kapacitet iznosi 45 tona za nisku orbitu. Bezos je nedavno izjavio da je u razvoj ove rakete do sada potrošio dve i po milijarde, uz obećanje da će prvo lansiranje "Novog Glena" biti obavljeno pre kraja ove decenije.
"Novi Glen" - Bezosov odgovor na Maskov "Teški Falkon"
Ako Mask namerava da osvaja Crvenu planetu, u fokusu Bezosa je - Mesec. On je najavio gradnju transportne linije "Zemlja-Mesec-Zemlja" za prevoz različitih tereta. Po Bezosu, zahvaljujući ovim planovima, već krajem 2020-ih ovom trasom neće leteti samo automati, već i ljudi. O voim planovima Bezos je direktno pisao predsedniku Trampu predlažući da Bela kuća ohrabri privatni sektor da se aktivnije uključi u razvoj aparata koji će leteti na Mesec. Ukoliko dobije podršku NASA-e, Bezos obećava velika ulaganja u projekat svojevrsnog "puta svile" između Meseca i Zemlje.
U pismu Bezos navodi da ćemo živeti u "savršeno drugom svetu ... koji će pomoći da se otvore vrata novom pokoljenju ljudi koji će želeti da se bave biznisom vezanim za kosmos".
Moguće je da je u ovome jedna od osnovnih razlika između dva kosmička entuzijasta i biznismena. Dok Mask kao "buntovnik" koji drma ne samo kosmičku industriju, investira milijarde sa konačnim ciljem kolonizacije Marsa, Bezos, koji itekako ima Maskove revolucionarnosti u sebi, je "smireniji" i orijentisan na Mesec, ali ne kao koloniju Homo Sapiensa (ili Homo Futurusa), već kao na destinaciju oko koje će se u budućnosti odvijati veliki kosmički biznis. Za čovečanstvo, najbolje će biti da u ovom nadmetanju nema gubitnika, već da i Mask i Bezos, kao i budući bogataši - kosmički maštari i nacionalne kosmičke agencije, budu svi veliki pobednici. U jednom dobro regulisanom i kontrolisanom osvajanju kosmosa u ovom nadmetanju ljudski rod će zakoračiti daleko dublje u prostore Vaseljene, gde će se budućim generacijama otvoriti potpuno novi horizonti, što je tema neke druge priče.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
