Ima par misija o kojima bih mirne duše mogao da pišem svakog dana, kad bih samo znao šta. Jedna od njih je svakako „Hayabusa 2“, koja već preko 900 dana leti ka asteroidu Ryugu. O toj misiji, i njenoj prethodnici koja je jedina u istoriiji donela na Zemlju uzorke sa asteroida, napisao sam dve jako zanimljive e-knjige. Ima li ikakvih vesti o stanju ove sonde? Ne. Praktično – jad i beda...
Generalni problem je što Japanci vrlo malo – neki put uopšte! – i šturo objavljuju informacije u real-timeu o svojim misijama. Kad sam pisao o Nasinoj misiji „Dawn“ koja je išla u epsku posetu Ceresu i Vesti, imao sam materijala na pretek. „Krivac“ za to je bio direktor misije Marc Rayman koji je vredno iz godine u godinu jednom mesečno kačio na net obilje zanimljivosti i objašnjenja koja niko drugi nikad nigde nije umeo da objavi. Više sam shvatio stvari i naučio o planetnim misijama tokom tih čitanja o toj misiji nego sve drugo što sam godinama „proučavao“... Nažalost, jedan je Rayman i jedna je misija „Dawn“. JAXA je daleko od toga i (za)uvek će ostati takva.
Posle moje e-knjige o “Hayabusi 1”, a kasnije i o “Hayabusi 2”, čak sam i sam pokušavao da dođem do nekog kontakta radi informisanja o tekućoj misiji, ali nisam uspeo. Poslednje što ima na Jaxinom sajtu je prelet pored Zemlje s kraja 2015. i posle toga – njente. Iako misija košta preko $300 miliona (¥30 milijardi) i predstavlja jedan od najvećih dostignuća u kosmonautici u istoriji, čelnici očigledno smatraju da ne treba i medijski da je pokrivaju.
Zato, šta ću sem da napišem o misiji ono što se nudi na meniju: proletanje pored Zemlje od pre 77 nedelja.
Serija fotografija tokom preletanja „Hayabuse 2“ pored Zemlje.
Ne znam da li namerno ili ne, ali to se dogodilo 3. decembra 2015. godine, u dan godinu dana posle lansiranja iz centra Tanegašime. Kao i uvek u takvim situacijama, fly-by je bio izveden da bi povećao brzinu sonde i usmerio je ka asteroidu (162173) Ryugu gde bi trebala da stigne u julu 2018. i da ostane tamo pola godine. Ako si pročitao knjigu setićeš se da će se „Hayabusa 2“ (tj. njena kapsula) vratiti na Zemlju krajem 2020, donoseći dargocenih stotinjak grama prašine koju će sakupiti u seriji munjevitih sletanja na površinu asteroida.
Japanska kosmička sonda teška ~550 kg izvela je tri pogonska manevra koristeći svoje ksenonske motore (tri od četiri) u trajanju od oko 523 sata tokom marta, juna i septembra 2015. s ciljem da se trajektorija oko Sunca dotera i da bi sonda proletela pored Zemlje pod pravim uglom. Početkom septembra, „Hayabusa 2“ je ipak morala da uključi i svoje hemijske trastere[1] u trajanju od 4 sekunde, i još jednom u trajanju od 1 sekunde 26. novembra, da bi se sonda postavila na pravu putanju.
Slika Zemlje snimljena kamerom u boji „ONC-T“ 4. decembra 2015. sa oko 340.000 km od centra planete. Gore desno se vidi Australija a dole desno Antarktik
Projekcija putanje „Hayabuse“ prilikom preleta iznad Zemlje. Pogledaj donju animaciju.
Ovo je dijagram sondine orbite i njen položaj otprilike 2 nedelje posle fly-bya. Tada je bila udaljena od Zemlje ~4,15 mil. km, i oko 144,85 mil. km od Sunca. Posle manevra, brzina je povećana za oko 5.760 km/h i nakon toga je iznosila 114.850 km/h u odnosuna Sunce.
Ovo je pravi povod ovog texta: lep film o kamerama sonde. Dat je idealan prikaz sve tri kamere kao i način rada i njihova namena.
„Hayabusa 2“ je tokom proletanja pored Zemlje bila pažljivo praćena, pored japanskih stanica za praćenje, i Nasinom osmatračkom mrežom DSN i Esinim zemaljskim stanicama u Španiji i Australiji. Trajektorija je dovela sondu na samo 3.090 km iznad Zemlje – to se desilo u 10 sati po našem i tada se sonda nalazila iznad Tihog okeana, zapadno od Havaja. Tokom fly-bya sonda je prvi put u toku misije ušla u senku, pa je to bila šansa da se proveri funkcionisanje sistema za termoregulisanje.
Kao deo fly-bya, sonda je uključila različite instrumente kao vežbu za operacije koje će preduzimati na asteroidu. Crno-bele navigacione kamere ONC-W1 i ONC-W2 („W“ je od Wide-angle, širokougaona kamera) bile su angažovane za slikanje Zemlje. Kompozitne slike i animacije u ovom textu načinjene su tokom faze prilaska Zemlji sa udaljenosti počev od oko 200.000 km pa do nekih 36.000 km, što je visina geostacionarnih satelita.
Tokom preletanja svi “Hayabusini” sistemi su radili dobro, ali je bilo potrebno čitavih nedelju dana analiziranja telemetrije i proračunavanja da bi se utvrdilo da li je letilica posle gravitacionog manevra dospela na korektnu orbitu oko Sunca koja će je dovesti do Ryugua koji se oko Sunca okreće na orbiti 0,963 sa 1,416 AJ.
„Hayabusina“ meta ima prečnik od oko 920 metara i okreće se oko svoje ose svakih 7,6 sati, pripada ugljeničnom tipu (C-tipu) primitivnih tela solarnog sistema, za koje se veruje da sadrže značajnu količinu organskih ili hidroksilnih minerala i možda igraju neku ulogu u pristizanju organske materije na Zemlju – zato Ryugu i predstavlja odličnu lokaciju za misiju uzimanja izoraka za analizu.
Primarni „Hayabusin“ alat je duhoviti sistem za uzimanje uzoraka koji će obezbediti malu količinu regolita sa asteroida, u čemu će od ključne pomoći biti neverovatno precizan navigacioni sistem koji treba da dovede aparat u kontakt sa površinom taman toliko da ispali male projektile koji će izazvati podizanje površine koju će pokupiti instrumenti „Hayabuse“.
Slika trenutka kada „Hayabusa 2“ odbacuje MASCOT (Mobile Asteroid Surface Scout), male lendere koje su napravili Nemci i Francuzi. Sonda će ispaliti i jedan tzv. impaktor (SCI), koji treba da napravi veštački krater. Sve to će snimati kamera “DCAM3”.
Jedna od mnoguh zanimljivosti ove misije je i sledeće.
Pored navedenog, letilica nosi četiri lendera – “MASCOT” (Mobile Asteroid Surface SCOuT) težine 10 kg, proizvedene u Evropi za in situ proučavanje sastava i osobina površine, i tri nano-lendera od po pola kilograma japanske proizvodnje, “MINERVA II” (MIcro/Nano Experimental Robot Vehicle for Asteroid), koji će slati fotografije i temperaturne podatke. Svi lenderi će pokušati da naprave nekoliko skokova po površini asteroida i obave merenja na različitim lokacijama.
Još jedan zanimljiv uređaj u misiji jeste pomenuti specijalni impaktor koji će biti lansiran iznad asteroida i uz pomoć eksplozivnog punjenja tresnuti velikom brzinom u asteroid i napraviti krater prečnika nekoliko metara koji će otkriti unutrašnje slojeve tla čije uzorke bi malo kasnije pokupila “Hajabusa”.
Nakon svih ovih spektakularnih aktivnosti na asteroidu, “Hajabusa 2” će krenuti nazad na jednogodišnje putovanje ka Zemlji, gde će poslati u atmosferu kapsulu sa maksimalno 100 miligrama uzoraka, koji će pasti u australijsku pustinji i potom avionom poslati u japanske laboratorije radi daljih analiza.
P.S.
Čudo se desilo! Aleluja!
Šta ti je život. Baš kada sam hteo da pošaljem text, računar mi je signalizirao da je pronašao jednu „taze“ vest o „Hayabusi“. Pogledam i vidim da je na japanskom i da baš i nije „taze“ – od prošlog leta.
Koliko sam uspeo da shvatim japanske hijeroglife, vesti sa sonde nema jer – nema šta da se kaže! Sonda kunja, dosađuje se a jonski motori piče svoje... To je to. Ipak, jedan astronom na svom sajtu piše kako su prošle godine od 1. jula do 15. avgusta vršene pripreme za kampanju osmatranja Ryugua jer im je to poslednja šansa do prispeća sonde na cilj[2]. Sjaj asteroida je toliko porastao (18 mag) da ga je moguće bilo posmatrati sa teleskopima ispod jednog metra u prečnik.
Evo nekih snimaka:
(Remote Telescope ) Mayhill T21 43 cm / F 4.5, 0.96"/ pix, Luminance filter, 180 sec exp
115 cm Reflecting Telescope + CANON EOS 6D
Asteroid Ryuugu (inside the circle) observed by VLT (Very Large Telescope).
[1] Sonda ima 12 mikromotora podeljenih u 2 identične i nezavisne grupe (“A” i “B”), tako da u slučaju kvara jedne posao može da obavljaju rezervni trasteri druge grupe. Trasteri, koje je proizveo nosilac čitavog projekta “Hajabuse”, Institut za kosmička i aeronautička istraživanja (ISAS), stvaraju maksimalni potisak od 22 njutna (2,3 kg) i specifični impuls od 290 sec.
[2] oliko shvatam, to je zato što se uzejamni položaju sonde, asteroida i Sunca tako menjaju da kasnije neće biti tako povoljni kao u leto 2016.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
