Ne zna se pouzdano ko i kada je napravio prvi maraton, ali se veruje da je to bilo sedamdesetih godina XX veka. Tada su nezavisno jedne od drugih jedna španska i jedna američka grupa astronoma "odradile" prvi maraton.

Američka priča ide ovako. Tom Hoffelder i Tom Reiland (Pittsburgh) su 1976. godine uočili mogućnost da se svi M objekti vide tokom jedne noći prvih dana proleća. Ovo se naravno odnosi na umerene severne geografske širina. Zatim su odlučili da to već sledeće godine i pokušaju. Te 1977. njima se priključio i Ed Flynn, takođe iz Pitsburga i to je po svemu sudeći bio prvi Mesijeov maraton. Usledilo je obaveštenje za Sky&Telescope, priča je objavljena (ali tek marta 1979.) i tako je počelo.

Trebalo je ipak pričekati osam godina do potpuno uspešnog lova. Te je godine naime Gerry Rattley prvi uspeo da vidi svih 110 objekata. Bilo je to u noći između 23. i 24. marta 1985. u mestu Dugas, Arizona.

Izuzetno je teško uočiti sve M-ove u jednoj noći jer nebo treba da je kristalno vedro cele noći, a Mesec da ne smeta. To se retko dešava.

varijante mm

A u međuvremenu su nastale i nove varijante Mesijeovog maratona.

M+, tj. Mesijeov plus maraton, koji su 26. septembra 1981. u Arizoni organizovali ćlanovi Saguaro Astronomy Club. Lista objekata koje treba pronaći sadrži 75 emova i 35 NGC objekata. Ovaj maraton nije toliko težak kao klasičan Mmaraton jer se na listi objekata ne nalaze rano zalazeći niti kasno izlazeći objekti. Vreme ovog maratona je jesen.

Iskusni osmatrači imaju takmičenje u kome je potrebno pronači što više objekata, ide se i na preko 500. Ali to već više i nije Mesijeov marato.

A Tom Hoffelder i Greg Zentz su smislili maraton u kome se niko ne služi zvezdanim kartama niti dodatnim beleškama, jer sve podatke o emovima treba držati u glavi. Ovaj maraton su nazvali M na kub (M³) što dolazi od "Messier Memory Marathon".

A postoji i Foto M. maraton cilj je... kao što mu i naziv govori.

Postoji i Letnji maraton. Takav jedan je organizovao AM 2002. Zapravo, pravila za posmatranje M objekata možete praviti i sami pa prema tome varijacije raznih Mesijeovih maratona su beskonačne.

Sve je to divno, maratonci su vešte teleskobdžije i odlični nebeski tragači, ali ima nekih astronoma koji stavljaju zamerke Mmaratonu. Kaže se da za vreme maratona čovek prosto pretrči nebo zadržavajući se na svakom objektu minimalno vreme koje je potrebno tek da se objekat identifikuje.

Pa, ima istine u tome, jer zaista posetiti 110 objekata za jednu noć znači da za svaki imate tek po nekoliko minuta. Ali maratonci opet imaju svoje argumente, tj. kažu: maraton je samo jedan dan, ostalih dana osmatrači imaju dovoljno vremena da se posvete emovima. Sem toga da nije maratona verovatno neke objekte ne bi nikad ni osmatrali jer nisu toliko zanimljivi kao neki drugi.

M maraton: sve na jednom mestu