Plejade, u narodu poznatije kao Vlašići, su zvezdano jato u sazvežđu Bika. Golim okom vidi se samo sedam zvezda, dok se jedna od njih ne vidi jasno. Međutim, teleskopom se vidi oko petsto sjajnih zvezdica, a na astro-fotografijama i do dve hiljade.

Plejade su jedan od nama najbližih otvorenih skupova zvezda. Od nas su udaljene 440 svetlosnih godina, a protežu se na 12 svetlosnih godina. Plejade su stare oko 100 milona godina, a naučnici predviđaju da će se ovo zvezdano jato za 250 miliona godina raspasti. Francuski astronom Šarl Mesije ih je svrstao u svoj katalog tokom 18. veka pod nazivom Messier 45, astronomima poznatiji kao M45.

Ovo zvezdano jato od davnina je poznato i uključeno u sve mitologije naroda na  severnoj polulopti. Prve zapise o Plejadama stvorio je Homer u svojim epovima Ilijada i Odiseja iz 700. godine p.n.e.

Onih sedam najsjajnijih, stari Grci su nazvali Plejade, ćerke Okeanide Plejone i titana Atlanta. Po jednoj legendi šest devojaka bile su miljenice bogova, osim Merope koja je volela smrtnika Sizifa, pa je od stida potamnela. Po drugoj legendi Zevs je hteo da ih zaštiti, pa ih je sklonio na nebo.

Stari Sloveni su ih zvali Vlašići.

Neki Stari Sloveni su smatrali da su to šestorica braće i jedna sestra, dok su drugi smatrali da su to sedmorica braće. Oni su im takođe davali imena. Neki su ih zvali: Mika i Mioka, Raka i Raoka, Orisav i Borisav i sedmi Milisav; dok su ih neki zvali: Bole i Boleta, Rale i Raleta, Mile i Mileta i Mali Prorožak. Naravno postojalo je jos verzija imena. Ne vide se od Đurđevdana do Petrovdana (od 6. maja do 29. jula). Vlašići su otvarali leto i zatvarali zimu. Po narodnom predanju, od Vidovdana do Velike Gospojine (od 28. juna do 28. avgusta) oni putuju danju, pa se ne vide od sunca. Noću naši preci su po njima određivali vreme. Kada bi se Vlašići pojavili na istoku narod bi rekao: ,,Probudila se kvočka s pilićma“. To se dešavalo u jesen. Prema našim precima najbolje vreme za obavljanje i završavanje poslova je kada se ove sjajne zvezdice prvi put pojave. Takodje, uz prvo pojavljivanje Vlašića se seje, jer se smatralo da će onda usevi biti plodniji. Kad oni o Petrovdanu granu, Stari Sloveni išli su na kosidbu, a kada bi tokom Badnje večeri zašli, onda bi ljudi stavljali božićnu pečenicu na vatru. Pored toga, Vlašići su izazivali razne emocije koje su naši preci iskazivali u narodnim predanjima i pričama kao što su priča Tiodora Rosića ,,Sedam Vlašića“ i narodna pripovetka ,,Sedam Vlašića“. 

U priči Tiodora Rosića sedmorica braće, županovih sinova, pretvorili su se u golubove i odleteli u nebo dok ih njihova sestra Danica juri i nikad ne može da ih stigne, jer kad braća nestanu, sestra se pojavi i tako u krug do dana današnjeg. U narodnoj pripoveci šestorica braće zajedno su spasli devojku od zmaja, ali nisu mogli da se dogovore čija će biti, te je njihova majka presudila da će im svima biti sestra i od tad su uvek zajedno.

Ukratko, ova nebeska pojava veoma je uticala na kulturu i običaje mnogih naroda, kao i na naše pretke, Stare Slovene.

Izvori: Wikipedia i čitanka

Fotografije: Miloš Gagić

Autor: Dušan Gagić (VI razred OŠ)