Život na Mesecu? Danas, naravno, ne! Mesec je sasvim negostoljubiv. Njegova atmosfera, ako se ona uopšte tako može nazvati, ređa je od vakuuma koji se pravi u zemaljskim laboratorijama. Mesec je suv, izložen zračenjima iz kosmosa, izubijan i izrovan meteoritima i uopšte oskudeva svime što je za život neophodno.

Ali u prošlosti nije uvek tako bilo. To je zaključak istraživanja astrobiologa objavljen u časopisu Astrobiology. Naučnici su izučavali rani period postanka Meseca. Po danas prihvaćenoj teoriji Mesec je nastao nakon sudara Zemlje i masivnog tela, protoplanete (kojem su astronomi nadenuli ime Theia) pre više od četiri milijarde godina. Od tog udara u okolni prostor je razvejana velika količina materijala  koji je sadržao i znatne količine vodene pare. Od te smeše je vremenom nastao naš satelit - sa dovoljno atmosfere i bazenima vode na tlu. U to vreme radili su i vulkani što je pomoglo da se u atmosferu izlije i znatna količina vodene pare zarobljene u unutrašnjosti Meseca. 

Vulkanska aktivnost je vremenom presahla te se i atmosfera razvejala u okolni međuplanetarni prostor pa se Mesec (slično je bilo i sa Marsom) osušio i ostao bez vode. Međutim taj „vlažni“ period Meseca je trajao čitavih 500 miliona godina. Za to vreme Mesec je bio izložen obilnim bombardovanjem asteroida koji su na njega isporučivali materijal pogodan za život. Sem toga, udari asteroida u Zemlju izbacivali su, sasvim je moguće, i primitivne bakterije od kojih su neke mogle da dospeju na Mesec!

Čitav ovaj period trajao je suviše kratko da bi se na susedu razvio život složeniji od jednoćelijskih organizama. Ali postoje dokazi da je lunarna voda još uvek zarobljena unutar Meseca. Možda bi se neki fosilizovani mikrobi mogli naći u dubinama Meseca!? Astrobiolozi su skloni takvom zaključku.

MESEC - kako je nastao