„Apollo 15“ je bila četvrta misija koja je sletela na Mesec i prema rečima same Nase bila je ’najnaučija’ od svih do tada u ovom programu. Na Mesec su sleteli 30. jula a uzleteli 7. avgusta 1971. Sva trojica astronauta su bila vojna lica ali su po povratku na Zemlju dobili počasne titule magistara na Mičigenskom fakultetu.
„Apollo 15“ je sleteo na istočnu obalu Mora Kiša, na lokaciju omeđenu planinskim vencem Montes Apenninus (često nazivanim “Apeninskim zidom”), i meandrirajućim kanalom Hadley Rille na istoku i zapadu. Astronauti su nakupili 77 kg uzoraka, koji su pokazali da je 90% materijala na Apeninima sačinjeno od staklaste breče bogate kalijumom, torijumom i fosforom, a da je 60-70% površine mora sačinjeno od bazalta. Apeninski zid je u blizini sletanja lendera imao dva vrha: Mt. (Mons, tj. planina) Hadley (relativno visok – 4 km) na severoistoku i Mons Hadley Delta (~3,5 km) na jugu.
Između ta dva vrha leži lanac Swann, nazvan po vođi geološkog tima misije, Gordonu Swannu. Apeninski lanac sadrži neke od najviših vrhova na Mesecu! Visovi Mt. Hadley mogu da se nose sa mere sa nekim od najpoznatijih vrhova na Zemlji kao što su Mt. Rainier (SAD), Mt. Fuji (Japan), ili Mt. Erebus (Antarktik), ako se meri od podnožja.
Prva šetnja (EVA) astronauta “Apollo 15”, zapovednika Davida Scotta i pilota modula Jamesa Irvinga, odvela ih je do ivice Hadley Rille i do podnožja Mt. Hadley Delta u blizini kratera St. George. Na taj način su se popeli preko 65 metara iznad mesta sletanja. Na toj visini većina površinskog materijala je predstavljala ono što se eonima krunilo sa planinskih vrhova i kotrljalo ka podnožju. Materijal koji su ti pronašli uglavnom je sadržao prašinu (rigolit), sa vrlo malo površinskog kamenja.
Iako je ova čitava misija na kraju dobila najviše ocene, ipak nije prošla bez afera. Naime, obelodanjeno je da su na Mesec odletele i neke poštanske marke, navodno bez znanja samih astronauta. Plan je bio da se posle toga prodaju kao kolekcionarki rariteti. Nije mi poznato kako se to završilo.