Astronautika: istorija

Pre pedeset godina, 18. marta 1965. čovek je prvi put izašao iz kosmičkog broda u otvoreni kosmos. Bio je to sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov.

Major Leonov (1934.) je poleteo 18. marta 1965. u kosmos kao drugi pilot kosmičkog broda "Vashod-2", dok je komandant misije bio potpukovnik Pavel Bjeljajev (1925-1970.).

1Leonov

Leonov i Bjeljajev

Za vreme druge orbite Leonov je izašao iz izlazne komore u otvoreni kosmos, gde je proveo 12 minuta i 9 sekundi. Kada se uzme u obzir vreme od otvaranja do zatvaranja poklopca izlazne komore, Leonov je ukupno bio izložen uslovima otvorenog kosmosa 23 minuta i 41 sekundu. Za vreme boravka izvan broda, Leonov je bio povezan sa izlaznom komorom falom dužine 5,35m. U jednom trenutku, Leonov se udaljio od broda do maksimalne dužine fala. Na ledjima, Leonov je nosio sistem za očuvanje života sa 60 litara kiseonika za disanje. Kroz fal su prolazili električni kablovi koji su napajali sisteme skafandra električnom energijom.

"Kada sam izašao iz komore, zapljusnuo je me je jak potok svetlosti i toplote. Podsećao je na bljesak koji postoji za vreme zavarivanja. Iznad mene je bilo crno nebo i jarke zvezde koje su treperele. Sunce mi se učinilo kao blještavi ogjeni disk," priseća se Leonov.

2Alexei Leonov

"Slika kosmičkog bezdana koju sam ugledao svojom grandioznošću, beskonačnošću, jarkim bojama i kontrastom potpune tame sa zaslepljujućim sijanjem zvezda, ostavila me je bez daha i potpuno očarala. I da završim ovu sliku, zamislite da na takvom fonu ja vidim naš sovjetski brod, koji je bio obasjan sunčevim zracima".

3leonov spacewalk 2

4voskhod 2 leonov

5EVA

6EVA

7news 031815e lg

Kada je Leonov trebao da se vrati unutar komore, ispostavilo se da je zbog porasta pritiska, skafander bio toliko deformisan - odnosno napumpan kiseonikom, da su šake Leonova slobodno lebdele unutar nadutih rukavica. Kako je skafander bio uvećan, Leonov nije mogao da prodje kroz otvor komore. Mimo instrukcija, on je otvorio ventil na skafandru i iz njega ispustio u kosmos kiseonik. Kada je unutrašnji pritisak smanjen na 0,27 atmosfera, skafander se "olabavio" dovoljno da je Leonov mogao da prodje kroz otvor. Tada je prisebni kosmonaut uradio još nešto mimo instrukcija. Umesto nogama, on je uplovio u komoru glavom, brzo se okrenuo i zatvorio poklopac komore. Ona je zatim napunjena vazduhom, Bjeljajev je otvorio poklopac izmedju komore i kabine tako da je Leonov direktno uplovio u svoje sedište.

"Medjutim, najstrašnije je bilo kada sam se već vratio u brod. U njemu je počeo da raste parcijalni pritisak koji je došao do 460 mm i nastavio da raste. A normalni pritisa je trebao biti 160 mm! ... Sve smo znali šat se dešava, ali relano ništa nismo mogli da uradimo. Koliko smo mogli, smanjili smo nivo važnosti, smanjili temperaturu do 10-12 stepeni. Medjutim, pritisak i dalje raste! ... Najmanja iskra i sve bi otišlo u nepovrat, toga smo itekako bili svesni. Proveli smo sedam časova u takvom stanju i zatim se ... uspavali ... očigledno od stresa. ... Šta se u stvari desilo? Dok sam bio vani, brod je bio stabilizovan u mirnom položaju, tako da je sve vreme jedna njegova strana bila zagrejana do +150 a suprotna u senci je bila ohladjena do -140 ... Kada sam se vratio u kabinu, senzori zatvaranja poklopca su registrovali njegovo hermetičko zatvaranje, ali je zbog deformacije kosmkičkog broda koji je toliko dugo bio u stabilizovanom položaju, ipak ostao mikrometarski zazor kroz koji je kiseonik, posle odbacivanja komore, počeo da ističe u slobodan kosmos. Automatika je odmah registrovala curenje kiseonika izvan kabine i počela da upumpava vazduh. Tako je počeo pritisak da raste sve više i više. ... Dostigao je 920 mm ... Kako je sila od nekoliko tona pritiskala poklopac sa unutrašnje strane, on je konačno potpuno legao u ležište i rast pritiska je prestao. Onda je počeo pred očima da pada ..."

8tumblr mlq1bpu8611qz4vjro1 500

Medjutim, tu nije bilo kraja problemima koji su se jedan za drugim redjali. Prilikom povratka nije proradio automatski sistem orijentacije broda prema Suncu, tako da je Bjeljajev to odradio ručno. Kako je dragoceno vreme prošlo, kočeći motor je aktiviran prekasno, tako da je aparat za povratak broda "Vashoda-2" sleteo 368km dalje od planirane tačke spuštanja, na severnim obodima Urala u Permskoj oblasti. Tamo, usred guste šume, opkoljeni vukovima, kosmonauti su proveli dve noći u skafandrima. Kako su čizme Leonova bile pune znoja (šest litara!) postojala je opasnost da mu se noge zalede. Kosmonauti su zato skinuli skfandre, prosučili donju odeću na šumskoj vatri koju su upalili pored kapsule, i navukli je ponovo. Takodje, sa ekrsnko-termičke zaštite kapsule skinuli se dvanaest slojeva medju kojima je bilo aluminijumske navlake, tako da su i nju obavili oko tela i tako umotani proveli drugu noć. Trešeg dana, oko podneva do kosmonauta kroz snežen nanose i gustu šumu su uspeli da se probiju prvi spasioci. Zanimljivo, medju njima je bio i budući kosmonaut Vladislav Volkov (poginuo je juna 1971. za vreme spuštanja broda "Sajuz-11"). Spasioce je, nzedovoljan lošom organizacijom vojnih spasilačkih službi, posleo lično Sergej Karaljov helikopterom njegovog Konstruktorskog biroa! Spasioci su kosmonautima doneli toplu odeću, hranu i vodu i pomogli im da naprave malu kolibu od pruća i odsečenog grana. Sledećeg dana, kosmonauti su na skijama došli do helikoptera Mi-4 za koga je morala biti pripremljena dovoljno ravna i čista površina usred šume.

Tako je završena poslednja drama ove neobične misije iz praskozorja kosmičke ere, koja će ostati upamćena kako po tome što je tada čovek prvi put kročio u otvoreni kosmos, tako i zbog toliko problema koji su pratili sve vreme dva odvažna kosmonauta - Pavela Bjeljajeva i Alekseja Leonova.                              

Bjeljejev je pet godina kasnije preminuo zbog problema na želucu i hirurške intervencije koja nije obavljena najprofesionalnije. Za to vreme, Leonov je odabran za komandanta prve sovjetske mesečeve posade i, da je kojim slučajem ta misija bila organizovana, mogao je postati prvi sovjetski kosmonaut na Mesecu. Kasnije, trebao je da leti na prvoj orbitalnoj stanici "Saljut", ali su lekari prezemili njegovu posadu zbog pogrešne procene zdravstvenog stanja jednog njegovog kolege. U julu 1975. Leonov je komandovao posadom u sovjetsko-američkom letu "Apolo-Sajuz".

9 200px Leonov Alexei 10

 

11King

U dobrim godinama (krajem maja napuniće 81. godinu), Leonov je još uvek itekako aktivan popularizator kosmonautike i još uvek, kao i u vreme mladjih dana, izvanredno slika kosmičke pejzaže.

12leonov

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži