Ostareli Svemirski teleskop Habl se i posle više od 30 godina plodnog rada i dalje dobro drži. Niko ne sumnja da će ga novi, savremeniji i moćniji JWST prevazići preciznošću i obiljem podatka kada konačno proradi punom snagom, ali za sad se i Habl odlično drži. Upravo je postigao podvih snova. Snimio je zvezdu na rekordnoj udaljenosti, na daljini sa ivice mašte. Pazite, radi se o neverovatnom podvigu. Zvezda zvana Earendel, daleko je 28 milijardi svetlosnih godina od nas. Još jednom 28 milijardi svetlosnih godina, a stara je 12,9 milijardi godina – i više ne postoji. Gledamo zvezdu koja se davno ugasila. Ipak ona je kako se računa 50, pa možda čak i 500 puta masivnija od Sunca. I više miliona puta je sjajnija. Kako je sve to uopšte moguće???
SCIENCE: NASA, ESA, Brian Welch (JHU), Dan Coe (STScI) IMAGE PROCESSING: NASA, ESA, Alyssa Pagan (STScI)
To je svakako do sada najdalja zvezda koja je ikad viđena. Pre skoro 13 milijardi godna razorena je u grandioznoj eksploziji, ali je svetlost koju je izlila pre svoje smrti nastavila svoje putovanje kroz svemir i tako stigla i do Habla, a preko njega i do nas.
Mora se reći da je Habl imao i dosta sreće da bi uopšte mogao da pokupi svetlost Earendel. Stekli su se izuzetni uslovi, a radi se o gravitacionom sočivu.
|
Iz Vikipedije Gravitaciono sočivo predstavlja materiju koja svojim gravitacionim poljem savija prostor i menja smer svetlosti koja prolazi u blizini. Efekat je analogan efektu sočiva. Jedno od najznačajnijih predviđanja Ajnštajnove teorije opšte relativnosti je da gravitacija savija svetlost. Taj efekat je prvi put demonstriran tokom potpunog pomračenja Sunca 1919. godine, kada je primećeno da su zvezde u blizini Sunca malo pomerene sa svojih uobičajenih položaja - efekat koji je posledica gravitacionog privlačenja Sunca dok je svetlost zvezda prolazila blizu. Tridesetih godina Ajnštajn je predvideo da bi raspodela mase, koja je poput galaksije, mogla da deluje kao gravitaciono „sočivo“, ne samo savijajući svetlost već i iskrivljujući slike predmeta koji leže izvan izvan nje. Ako se neki objekat nalazi iza masivne galaksije, gledano sa Zemlje, rasejana svetlost može doći do Zemlje duž više od jedne putanje. Delujući poput sočiva koja fokusiraju svetlost duž različitih putanja, gravitacija galaksije može učiniti da objekat deluje rastegnuto ili kao da svetlost dolazi iz više objekata, a ne iz jednog predmeta. Svetlost objekta može se čak proširiti u prsten. Prva gravitaciona sočiva otkrivena su 1979. godine, kada su dva kvazara otkrivena vrlo blizu jedan drugog na nebu i sa sličnim rastojanjima i spektrima. Dva kvazara su zapravo bili isti objekat čija je svetlost gravitacionim uticajem galaksije koja se umešala bila podeljena na dva puta. |
Savijanje svetlosti obezbedilo je obližnje jato galaksija i tako je stvoren prirodni teleskop. Ali to nije sve. Obično gravitaciono sočivo uveća objekat iza sebe za faktor nekoliko puta, možda čak i 10 puta, ali u ovom slučaju radilo se o tako podešenim parametrima da je posmatrana zvezda uvećana za faktor od čak više od hijljadu puta. To je zbilja neverovatno.
Novootkrivena zvezda je dobila oznaku VHL0137-LS, ali istraživači su kao što je poznato skloni da novim objektima nadenu neka svoja, ne tako suvoparna imena. Tako je ova zvezda postala poznata pod imenom Earendel, to je starogrčka reč koja znači „jutarnja zvezda“ ili „izlazeća svetlost“.
Možda je interesantno pomenuti da je prethodna najstarija zvezda, a otkrio ju je takođe Habl pre nekoliko godina zasijala kada je univerzum bio star oko 9,5 milijardi godina, što je ipak dosta manje od 12,9 milijardi godina koliko je stara zvezda Earendel.
Važno je znati da je u vreme nastanka zvezda Earendel bila udaljena od proto-Mlečnog puta (on je u to vreme još bio beba) četiri milijarde svetlosnih godina, ali je tokom gotovo 13 milijardi godina koliko je svetlosti trebalo da stigne do nas univerzum narastao jer se on stalno širi. Zbog tog širenja svetlosni zraci sa pomenute zvezde su morali da prevale put od 28 milijardi svetlosnih godina.
Da dodamo još i to da je životni vek te zvezde bio kratak što je sudbina svih masivnih zvezda (a ova je, podsetimo se imala masu od 50 do čak 500 puta veću od mase Sunca). Ona je živele svega nekoliko miliona godina pre nego što je eksplodirala. Ipak, mi je vidimo i danas.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
