Ovih dana puno se priča o vodenoj vansolarnoj planeti. Hajde da je upoznamo.
ATMOSFERA |
Postojanje atmosfere na planeti je utvrđeno na osnovu merenja prečnika planete i njegovog poređenja sa teorijskim modelom. Nađeno je da osmatarani prečnik nadmašuje prečnik modela te je izveden zaključak o postojanuju guste atmosfere. Ali pošto je ta atmosfera vrela te njene čestice jurcaju i rasipaju se u međuplanetarni prostor atmosfera ne može dugo da postoji, a to znači da je ona još uvek prilično nova. |
GJ 1214 b (ili Gliese 1214 b) je otkrivena 2009. i jedna je od prvih vansolarnih planeta na kojoj je detektovana atmosfera. Svrstana je u kategoriju planeta seper-Zemlja zbog svojih dimenzija. Njena masa je šest puta veće od mase Zemlje, a poluprečnik 2,7 puta i po tome ona je veća i masivnija od naše planete, ali manja od gasovitih planeta Urana i Neptuna. Ono što je čini izuzetnom je njena atmosfera koja se, kako astronomi procenjuju, prostire do 200 kilometara od površine i koja je po svemu sudeći mnogo gušća od Zemljine, a što znači: veoma visok atmosferski pritisak i blokirano svetlo sa zvezde na njenoj površini. Drugim rečima: slabe su šanse da tamo postoji život, bar ovakav kakav je nama pouznat. Sem toga, ova planeta je i poprilično topla. Od svoje zvezde je udaljena svega dva miliona kilometara. Poređenja radi navešćemo da je Merkur od Sunca udaljen prosečno 58, a Zemlja 150 miliona kilometara. Istina, matična zvezda ove planete je znatno manja a i hladnija od našeg Sunca. Površinska temperatura joj iznosi 2700 stepeni C (na Suncu je ta temperatura 5770 stepeni).
Proračuni govore da na površini GJ 1214 b temperatura iznosi 230 stepeni C i tu stvari počinju da se komplikuju. Jer s jedne strane pri tako visokoj teperaturi, i pored visokog atmosferskog pritiska na površini planete voda ne može biti u tečnom stanju. S druge strane gustina planete odgovara planeti sa malim jezgorm i ogromnim količinama vode. Šta više moguće je da je u dubini ove planete voda zamrznuta.
GUSTINA |
Pošto su za ovu planetu poznati masa i njen prečnik iz tih podataka se lako izračuna gustina planete. Ona iznosi 1.87 g/cm3 E sad, gustina vode je 1 gram po kubnom centimetru, a srednja gustina Zemlje je 5,5 grama po kubnom cantimetru. Ovo govori da je planeta GJ 1214b mnogo više vodena nego stenovita |
A 2010. astronomi su dobili mogućnosti da izuče atmosferu planete o kojoj pričamo. Tada su dobili priliku da pomoću Svemirskog teleskopa Habl posmatraju tranzit planete preko njene matične zvezde. Tokom tranzita svetlosni zraci zvezde koji dospevaju do nas prolaze i kroz atmoferu planete donoseći nam informacije o njenoj strukturi, odnostno o hemijskom sastavu. Tako su astronomi našli da je ta atmosfera sastavljena uglanom od vodene pare. Konačno, zaključeno je da se radi o novoj klasi planeta kakve ne poznajemo u Sunčevom sistemu. To je vodena planeta ispod guste, vodenom parom ispunjene atmosfere.
To mora da je vrlo neobičan svet jer, kako kažu astronomi, na ovoj planeti visoka temperatura i visok pritisak mogu proizvesti nešto što na našoj planeti ne postoji: vreo led i supertečnu vodu.
Teorija kaže da je ova planeta stvorena negde daleko od svoje zvezde, tamo gde ima izobilje vode i leda, a da je kasnije ona migrirala ka zvezdi. Zašto? Pa najveorvatnije pod gravitacionim uticajem ostalih članova planetarnog sistema. Na tom svom putu ona je prošla i kroz nastanjujuću zonu zvezde. Koliko se u njoj zadržala, ne zna se.
Evo još nekih podataka
Planeta je otkrivena metodom tranzita pomoću teleskopa od 40 cm i komercijalne kamere. Oko svoj zvezde zatvori put za 38 sati. Matična zvezda ove planete je mala, tek 0,21 deo prečnika Sunca. Njena masa je 0,15 mase Sunca. Njen spektralni tip je M. Površinska temperatura zvezde je oko 2 700 stepeni C. Nastanjiva zona ove zvezde se prostire na rastojanju od 0,02 - 0,05 astronomskih jedinica.
Literatura:
LINKOVI
Lista naj- vansolarnih planeta
Lista je napravljena s obzirom na do sada otkrivene vansolarne planete i svakako će se menjati sa novim otkrićima i saznanjima.
Prema popisu od 30. januara ove godine do sada je otkriveno 755 vansolarnih planeta u 605 planetarnih i 99 multiplanetarnih sistema...
Prema pisanju uglednog časopisa Nature (11. januar 2012.) u našoj galaktici nalazi se najmanje stotinu milijardi planeta. Rezultat je to višegodišnjeg istraživanja astronoma iz cijelog svijeta okupljenih oko kolaboracije PLANET (Probing Lensing Anomalies NETwork).