M 51 (HST)

Ako se potvrdi da je zaista detektovana planeta u drugoj galaksiji, a za sad su dokazi za to dosta uverljivi, biće to značajno otkriće, ali više zbog umešnosti tima koji je na njemu radio nego zbog samog dokaza da takve planete postoje. Jer, logično je da postoje bar u galaksijama poput naše, dakle u spiralnim galaksijama koje imaju materijala za stvaranje takvih tela. I u našoj galaksiji dugo se očekivala potvrda postojanja vansolarnih planeta, ali je tehnologija tek krajem prošlog veka omogućila da se one i otkriju. Prva takva zapažena je 1992. godine, da bi u današnje vreme njihov broj narastao na više hiljada.

Problem je u tome što planete ne zrače, one nemaju svoju svetlost, već samo reflektuju svetlo koje na njih padne od obližnje zvezde, a sjaj tih zvezda zasenjuje slabašnu svetlost koju planete reflektuju. Ali u međuvremenu su se razvile brojne metode za detekciju vansolarnih planeta, pa danas one više ne predstavljaju neko čudo.

Međutim, detekcija planeta u drugoj galaksiji je već veliki izazov. U drugim galaksijama teško je i pojedinačnu zvezdu zapaziti jer su one i daleko i kupaju se u ukupnoj svetlosti cele galaksije. A u tim uslovima uočiti neko tamno telo čini se gotovo nemoguće. Ipak to se izgleda desilo.

Tim Rosanne Di Stefano iz Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics smatra da je uočio vansolarnu, ili egzoplanetu, u galaksiji M51 (Whirlpool Galaxsy) koja je inače udaljena oko 23 miliona svetlosnih godina od nas, a stacionirana je u sazvežđu Canes Venatici (Veliki pas). To je divna galaksija, omiljena meta amatera posmatrača i naročito astrofotografa, a inače i veoma značajan izvor podataka za profesionalne astronome i astrofizičare. 

Pozicija vangalaktičke planete. Image via R. Di Stefano et al./ MNRAS.

Dakle u toj galaksiji detektovana je planeta veličine Saturna, koja kruži oko binarnog sistema na udaljenosti, kako se procenjuje, deset astronomskih jedinica (1.500.000.000 kilometara). Binarni sistem nosi oznaku M51-ULS1, a sama planeta sledeći uobičajen način označavanja: M51-ULS-1b. 

Kako je uopšte bilo moguće zapaziti tamno telo daleko 23 miliona svetlosnih godina?  Pa, radi se o sticaju povoljnih uslova koje je trebalo uočiti. Ovaj binarni sistem sastoji se od neutronske zvezde ili crne rupe i masivne zvezde. Prva komponenta, neutronska zvezda ili scrna rupa, velikom brzinom usisava materijal sa druge, sa masivne zvezde. U ovom procesu pad zvezdane prašine na prvu komponentu oslobađa ogromne količine energije što se manifestuje velikim sjajem X zraka. Po tome ovaj sistem spada u jedan od najsjajnijih u čitavoj galaksiji M 51, a koji je između 100 hiljada pa do čak i milion puta sjajniji od ukupnog zračenja Sunca – zračenja na svim talasnim dužinama. E sad, sam izvor X zraka je prilično sitan te ga telo veličine Saturna može sasvim da pomrači gledano sa Zemlje (jasno, ako se taj prolaz nalazi u našem pravcu). Upravo takav događaj uočio je tim Rosanne Di Stefano. Bilo je to 20. septembra ove godine i to na snimku X-zračne opservatorije Chandra koja svemir posmatra iz orbite oko naše planete. Na snimcima ove opservatorije tim je primetio da se pomenuti izvor X zraka tokom posmatranja od tri sata u jednom momentu prigušio da bi se potom oko pola sata kasnije ponovo pojavio u svom punom sjaju. I to je to, tim je analizirajući ovu pojavu zaključio da je do pomračenja došlo zbog prelaza planete ispred izvora.

Kontraverze

Naravno, tako to u nauci ide, ubrzo su se pojavile izvesne sumnje. Neki naučnici su počeli da razmatraju i druge mogućnosti pomračenja. Moguće je, kažu oni, da je do pomračenja došlo ne zbog tranzita planete, već zbog prelaza druge, male zvezde poput belog patuljka. Međutim, tim Di Stefano na to odgovara da tako nešto nije mogao biti slučaj jer je sam binarni sistem suviše mlad bi jedan takav objekat mogao da nastane i razvije se u njegovoj blizini.

Kriva sjaja

Druga primedba ističe izvesne prirodne varijacije koje su mogli da dobedu do pada sjaja, a to bi mogao biti prekid toka pada materijala u crnu rupu, odnosno na neutronsku zvezdu. Na to opet Di Stefano i saradnici odgovaraju da se u takvom jednom slučaju svetlost menja na drukčiji način i da se tada frekvencija svetlosti sa višom energijom menja brže od frekvencije svetlosti sa nižom energijom i da se zatim ponovna pojava sjaja manifestuje drukčije nego što je zapaženo. A zapaženo je da su se sve svetlosne frekvencije istovremeno prigušile i zatim pojavile istovremeno – što sugeriše pomračenje! Kriva sjaja pomenutog događaje je približno simetrična i ima oblik tipičan za tranzite u kojima i izvor i objekat imaju uporedive veličine. 

Ipak, i pored ovih odgovora ostaje da se otkriće planete u drugoj galaksiji potvrdi. Tim Di Sefano smatra da će se nove potvrde njihovog otkrića naći uočavanjem novih kandidata za takve planete, jer oni su oni, taj tim, pregledali samo deo rendgenskih podataka sa Čandre i ostaje da se na tragu njihove teorije pronađu nove planete.

M 51, Miloš Gagić

Prema Astronommy; SciAndNEws

Činjenice o galaksiji Whirlpool (M51)