Kada tražite život u svemiru, pored ostalih važnih uslova za kojima tragate jeste i stabilnost orbite planete. Ne vredi puno životu da nastane na planeti koja će se odmah potom strovaliti na zvezdu i tako osujetiti i sam pokušaj da se život malo bolje razvije. Ili da odleti u bespuće prostora daleko od bilo kakvih iole podnošljivih uslova za razvoj. Ili da se sudari sa drugom planetom i tako raspe svoj dragoceni, tek iščileli komplet bakterija svud po okolini i to spaljen i dezintegrisan. I tako dalje. Stabilna orbita je ključna za opstanak i razvoj života. 

Zbog navedenog astrobiolozi ne računaju na život u okolini dvojnih i višestrukih zvezdanih sistema. Složeno gravitaciono dejstva takvih zvezda dovodi do rastezanja i razvlačenja orbita planeta, što pre ili kasnije dovodi do njihovog kolapsa ili izbacivanja iz sistema. Stabilne su kružne orbite, ili bar približno kružne, kakve su na primer orbite planeta u Sunčevom sistemu. Takve ne presecaju putanje drugih planeta i traju milionima i milijardama godina. Zapravo beskonačno dugo – sem ako nešto izvana ne uleti i sve unutra poremeti. 

Ali kad imate višestruke zvezde koje kruže jedna oko druge – uslovi za razvoj života su problematični. Tako se bar do nedavno smatralo. Međutim, izgleda da u višestrukim solarnim sistemima orbite planeta ne moraju nužno da su nestabilne - tako tvrdi međunarodni tim istraživača na čelu sa Franco Busettijem sa Univerziteta Witwatersrand iz Južne Afrike, a prenosi Astronomy.  Taj tim je pokazao da vansolarne planete u složenim zvezdanim sistemima mogu da opstanu mnogo duže nego što se ranije verovalo. 

Do sada je otkriveno blizu 4000 vansolarnih planeta, od kojih se samo 40-tak njih nalaze u dvostrukim i trostrukim solarnim sistemima. Pomenuti istraživači, međutim, veruju da ih ima zapravo mnogo više. Problem je da se one detektuju jer su pored matičnih zvezda neuočljive. Zbog toga je rečeni tim razvio posebne metode, kombinujući više faktora, kakvi su orbite, mase, dimenzije planeta itd. kako bi se ipak i one detektovale. 

Tim je, sem toga izveo i preko 45 000 kompjuterskih simulacija dvostrukih i trostrukih zvezdanih sistema u predviđenom vremenskom periodu od jedan do deset miliona godina da bi utvrdili postoje li takvi sistemi koji su stabilni u dugim vremenskim periodima. Ukoliko iz jednog sistema planeta bude izbačena – sistem nije stabilan. Ali pokazalo se da većina zvezdanih konfiguracija raspolaže veoma stabilnim područjima u kojima mogu da postoje planete. Šta više mnoga od tih područja se nalaze u nastanjivim zonama.

Tim je mapirao područja u galaksiji u kojima se ovakvi sistemi zvezda sa vansolarnim planetama mogu pronaći – što će sigurno biti zadatak novih opservatorija, pre svega svemirskog teleskopa Džejms Web.